Отворите главни мени

Хуни су били номадски народ који је живео у азијској унутрашњости животом степских коњаника, у чврстом војничком уређењу. Још од прастарих времена играли су значајну улогу у азијском свету. Покоривши многа монголска племена, Хуни су основали у кинеском суседству огромну и силну државу. Одатле су вековима наваљивали на Кинезе, који су против њих подигли и чувени кинески зид (око 200. п. н. е.), али је Кина ипак успела да разори Хунско царство. Од тада су се масе Хуна или покориле Кини, или, у великим масама, одселиле из кинеског домета. Ускоро након тога се помињу и турко-монголски степски Хуни, на средњој Волги, али се не зна сигурно, јесу ли они истоветни са Хунима, одсељеним из суседства Кине. Од тих Хуна одвојио се један велики део (западни Хуни), који је зашао дубље у европску унутрашњост, у другој половини 4 века. Спуштајући се најпре на Каспијско језеро и према Кавказу, западни Хуни су прегазили кавкаске Алане,[1] покорили на Црном мору германске источне Готе, присилили на миграцију, из Бесарабије и Румуније, преко Дунава на римски Балкан, западне Готе (375), и изазвали тиме епохалне догађаје у европској историји.

Садржај

ПореклоУреди

Хуни су били „конфедерација ратничких група”, спремни да интегришу друге групе ради повећања своје војне моћи, на Евразијској степи од 4. до 6. веку.[2] Већина аспеката њихове етногенезе (укључујући њихов језик и њихове везе са другим народима степе) нису сигурни.[3][4] Валтер Похл експлицитно каже: „Све што можемо рећи сигурно је да се име Хуни, у касној антици, односило на престижне владајуће групе степских ратника.”[5]

Римски историчар Амијан Маркелин, који је почетком 390. године завршио свој рад историје Римског царства, забележио је да се „народи Хуна … живе изнад Азовског мора у близини замрзнутог океана”.[6][7] Јероним их је повезао са Скитима у писму, написаном четири године након што су Хуни напали источне покрајине империје 395. године.[8] Поистовећивање Хуна са Скитима, заједно са општим страхом од доласка Антихриста крајем 4. века, довела је до њихове идентификације са Гогом и Магогом (кога је Александар Велики затворио иза неприступачних планина, према популарној легенда). Ова демонизација Хуна се такође одражава у Јорданесовој Гетици, написаној у 6. веку, који их представља као људе који се спуштају од „нечистих духова” и протерују готске вештице.

ИзгледУреди

Пошто Хуни нису имали писмо и стога нису чували писане документе, све преживеле записе су написали непријатељи Хуна, ниједан од којих не описује Хуне као привлачне било морално или по изгледу. Јорданес, готски писац у Италији 551. године, један век након распада Хуниског царства, описује Хуне као дивљу расу, која се прво обитавала у мочварама, застрашујуће, гнусно и ситно племе, са слабо развијеним језиком, који у малој мери наликује људском говору.[9]:127–8

Објашњење мапеУреди

Мапа приказује империју Атиле у зениту моћи, негде око 450. године.

Звезда показује место Атилиног седишта (мађ. Székhey), чија тачна локација није позната. По подацима који су данас доступни, Атилино седиште је било или на месту римског града Аквинукума, данас Будимпешта или је његов покретни двор, како је описано од стране римског дипломате Приска када је био у посети Атили, био померан у зависности од потреба и тренутних прилика у империји, али у већини случајева у околини реке Тисе.

ГалеријаУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Sinor 1990, стр. 180.
  2. ^ Pohl 1999, стр. 501–502.
  3. ^ Heather 2010, стр. 502.
  4. ^ de la Vaissière 2015, стр. 176.
  5. ^ Pohl 1999, стр. 502.
  6. ^ Ammianus Marcellinus: The Later Roman Empire (31.2.). стр. 411.
  7. ^ de la Vaissière 2015, стр. 177.
  8. ^ Maenchen-Helfen 1973, стр. 4.
  9. ^ „Who was Who in Roman Times: The Goths by Jordanes”. Приступљено 4. 02. 2017. 

ЛитератураУреди

  • Vinski, Zdenko (1988). „Huni”. Enciklopedija Jugoslavije. 5 Hrv-Janj. Zagreb. стр. 467—48. 
  • Maenchen-Helfen, Otto J. (1945). „The Legend of the Origin of the Huns”. Byzantion. 17: 244—251. 
  • Wolfram, Herwig (1990). History of the Goths. University of California Press. ISBN 978-0-520-06983-1. 
  • Wolfram, Herwig (1997). The Roman Empire and Its Germanic Peoples. University of California Press. ISBN 978-0-520-08511-4. 
  • Thompson, E. A. (2001). The Huns. Blackwell Publishers. ISBN 978-0-631-15899-8. 
  • Akçalı, Emel; Korkut, Umut (2012). „Geographical Metanarratives in East-Central Europe: Neo-Turanism in Hungary”. Eurasian Geography and Economics. 53 (3): 596—614. doi:10.2747/1539-7216.53.5.596. 
  • Ammianus, Marcellinus (1939), AMMIANUS MARCELLINUS ROMAN ANTIQUITIES - Book XXXI (Vol. III of the Loeb Classical Library edition) 
  • Atwood, Christopher P. (2012). „Huns and Xiōngnú: New Thoughts on an Old Problem”. Ур.: Boeck, Brian J.; Martin, Russell E.; Rowland, Daniel. Dubitando: Studies in History and Culture in Honor of Donald Ostrowski. Cambridge University Press. стр. 27—52. ISBN 978-0-8-9357-404-8. 
  • Atwood, Christopher P. (2015). „The Kai, the Khongai, and the Names of the Xiōngnú”. International Journal of Eurasian Studies. 2: 35—63. 
  • Burgarski, Ivan (2005). „A Contribution to the Study of Lamellar Armours”. Starinar. 55 (55): 161—179. doi:10.2298/STA0555161B. 
  • Campbell, James (1986). Essays in Anglo-Saxon History. London: Hambledon Press. ISBN 978-0907628323. OCLC 458534293. 
  • Crubézy, Eric (1990). „Merovingian Skull Deformations from the Southwest of France”. Ур.: Austin, David; Alcock, Leslie. From the Baltic to the Black Sea: Studies in Medieval Archaeology. London: Psychology Press. стр. 189—208 (195—196). 
  • Dennis, George T. (1984). Maurice's Strategikon: Handbook of Byzantine Military Strategy. Philadelphia: University of Pennsylvania Press. 
  • Doerfer, Gerhard (1973). „Zur Sprache der Hunnen”. Central Asiatic Journal. 17 (1): 1—50. 
  • Eastman, David L. (2011). Paul the Martyr: The Cult of the Apostle in the Latin West. Atlanta: Society of Biblical Literature. 
  • Engel, Pál (2001). Ayton, Andrew, ур. The realm of St. Stephen : a history of medieval Hungary, 895–1526. Превод: Pálosfalvi, Tamás. London, New York: I.B. Tauris. ISBN 978-1860640612. 
  • Gillespie, George T. (1973). Catalogue of Persons Named in German Heroic Literature, 700-1600: Including Named Animals and Objects and Ethnic Names. Oxford: Oxford University. ISBN 9780198157182. 
  • Glad, Damien (2010). „The Empire's Influence on Barbarian Elites from the Pontus to the Rhine (5th–7th Centuries): A Case Study of Lamellar Weapons and Segmental Helmets”. The Pontic-Danubian Realm in the Period of the Great Migration: 349—362. 
  • Golden, Peter B. (1992). An Introduction to the History of the Turkic Peoples: Ethnogenesis and State-Formation in Medieval and Early Modern Eurasia and the Middle East. Wiesbaden: Harrassowitz. ISBN 978-3-447-03274-2. 
  • Golden, Peter B. (2002). „War and warfare in the pre-Činggisid western steppes of Eurasia”. Ур.: di Cosmo, Nicolo. Warfare in Inner Asian History (500-1800). Leiden, Boston, Cologne: Brill. стр. 105—172. 
  • Halsall, Guy (2007). Barbarian Migrations and the Roman West, 376–568. Cambridge University Press. ISBN 9780521434911. 
  • Haymes, Edward R.; Samples, Susan T. (1996). Heroic legends of the North: an introduction to the Nibelung and Dietrich cycles. New York: Garland. ISBN 978-0815300335. 
  • Heather, Peter (1996). The Goths. Oxford: Wiley-Blackwell. 
  • Heather, Peter (1995). „The Huns and the End of the Roman Empire in Western Europe”. English Historical Review. 90 (435): 4—41. doi:10.1093/ehr/CX.435.4. 
  • Heather, Peter (2010). Empires and Barbarians: The Fall of Rome and the Birth of Europe. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-973560-0. 
  • Heather, Peter (2005). The fall of the Roman Empire : a new history of Rome and the barbarians. New York: Oxford University Press. стр. 146—167. ISBN 978-0-19-515954-7. 
  • Hedeager, Lotte (2011). „Knowledge production reconsidered”. Iron Age myth and materiality : an archaeology of Scandinavia, AD 400–1000. Abingdon, Oxfordshire; New York, NY: Routledge. стр. 177—190. ISBN 9780415606042. OCLC 666403125. 
  • Heinric van Veldeken (2008). Goossens, Jan; Schlusemann, Rita; Voorwinden, Norbert, ур. Sente Servas. Münster: agenda. 
  • James, Edward (2009). Europe's Barbarians, AD 200–600. Pearson Longman. ISBN 978-0-582-77296-0. 
  • James, Simon (2011). Rome and the Sword. London: Thames & Hudson. 
  • Jordanes (2006). Mierow, Charles Christopher Mierow, ур. The Gothic History of Jordanes. Evolution Publishing. ISBN 978-1-889758-77-0. 
  • Kamusella, Tomasz (2009). The Politics of Language and Nationalism in Modern Central Europe. New York: Palgrave MacMillan. 
  • Kazanski, Michel (2013). „Barbarian Military Equipment and its Evolution in the Late Roman and Great Migration Periods (3rd–5th C. A.D.)”. War and Warfare in Late Antiquity. 8 (1): 493—522. ISBN 9789004252585. doi:10.1163/9789004252585_016. 
  • Kazanski, Michel (2018). „Bowmen's Graves from the Hunnic Period in Northern Illyricum”. Ур.: Nagy; et al. To Make a Fairy's Whistle from a Briar Rose:" Studies Presented to Eszter Istvánovits on her Sixtieth Birthday. Nyíregyháza: Jósa András Museum. стр. 407—17. 
  • Kelly, Christopher (2015). „Neither Conquest nor Settlement: Attila's Empire and its Impact”. Ур.: Maas, Michael. The Cambridge Companion to the Age of Attila. Cambridge University Press. стр. 193—208. ISBN 978-1-107-63388-9. 
  • Kim, Hyun Jin (2015). The Huns (на језику: енглески). Routledge. ISBN 9781138841758. 
  • Kim, Hyun Jin (2013). The Huns, Rome and the Birth of Europe. Cambridge University Press. ISBN 9781107009066. 
  • Kiss, Attila P. (2014). „Huns, Germans, Byzantines? The Origins of the Narrow Bladed Long Seaxes”. Acta Archaeologica Carpathia. 49: 131—164. 
  • Kowalczyk, Michał (2017). „Hungarian Turanism. From the Birth of the Ideology to Modernity – an Outline of the Problem”. Historia Polityka. 20: 49—63. 
  • Lendvai, Paul (2003). The Hungarians: A Thousand Years of Victory in Defeat. Превод: Major, Ann. Princeton, NJ: Princeton University Press. ISBN 9781400851522. 
  • Lenski, Noel (2015). „Captivity Among the Barbarians and Its Impact on the Fate of the Roman Empire”. Ур.: Maas, Michael. The Cambridge Companion to the Age of Attila. Cambridge University Press. стр. 230—246. ISBN 978-1-107-63388-9. 
  • Lienert, Elisabeth (2015). Mittelhochdeutsche Heldenepik. Berlin: Erich Schmidt. ISBN 978-3-503-15573-6. 
  • Maenchen-Helfen, Otto J. (1973). Knight, Max, ур. The World of the Huns: Studies in Their History and Culture. University of California Press. ISBN 978-0-520-01596-8. 
  • Maenchen-Helfen, Otto J. (1959). „The Ethnic Name Hun”. Ур.: Egerod, Soren. Studia Serica Bernhard Karlgren dedicata. Copenhagen. стр. 223—238. 
  • Makkai, László (2001). „Transylvania in the medieval Hungarian kingdom (896-1526)”. Ур.: Köpeczi, Béla. History of Transylvania. I. New York: Columbia University Press. стр. 333—589. 
  • Man, John (2005). Attila: The Barbarian who Challenged Rome. New York: St. Martin's Press. ISBN 9780553816587. 
  • Miks, Christian (2009). „RELIKTE EINES FRÜHMITTELALTERLICHEN OBERSCHICHTGRABES? Überlegungen zu einem Konvolut bemerkenswerter Objekte aus dem Kunsthandel.”. Jahrbuch des Römisch-Germanischen Zentralmuseums Mainz. 56: 395—538. 
  • Montgomery, Scott B. (2010). St. Ursula and the Eleven-Thousand Virgins of Cologne: Relics, Reliquaries and the Visual Culture of Group Sanctity in Medieval Europe. Oxford et al.: Peter Lang. 
  • Molnár, Mónika; János, István; Szűcs, László; Szathmáry, László (април 2014). „Artificially deformed crania from the Hun-Germanic Period (5th–6th century AD) in northeastern Hungary: historical and morphological analysis”. Journal of Neurosurgery. 36 (4): E1. PMID 24684322. doi:10.3171/2014.1.FOCUS13466. 
  • Nicolle, David (2006). Attila and the Nomad Hordes. Oxford: Osprey Publishing. 
  • Neidorf, Leonard (2013). „The Dating of Widsið and the Study of Germanic Antiquity”. Neophilologus (на језику: енглески). 97 (1): 165—183. ISSN 0028-2677. doi:10.1007/s11061-012-9308-2. 
  • Pohl, Walter (2015). „Migrations, Ethnic Groups, and State Building”. Ур.: Maas, Michael. The Cambridge Companion to the Age of Attila. Cambridge University Press. стр. 246—263. ISBN 978-1-107-63388-9. 
  • Pohl, Walter (1999). „Huns”. Ур.: Bowersock, G. W.; Brown, Peter; Grabar, Oleg. Late Antiquity: A Guide to the Postclassical World. The Belknap Press of Harvard University Press. стр. 501—502. ISBN 978-0-674-51173-6. 
  • Pritsak, Omeljan (1982). The Hunnic Language of the Attila Clan (PDF). IV. Cambridge, Massachusetts: Harvard Ukrainian Research Institute. стр. 428—476. ISSN 0363-5570. 
  • Radjush, Oleg; Scheglova, Olga (2014). The Buried Treasure of Volnikovka: Horse and Rider Outfit Complex. First Half of the V Century AD. Collection Catalogue. Moscow. 
  • Reisinger, Michaela R. (2010). „New Evidence About Composite Bows and Their Arrows in Inner Asia”. The Silk Road. 8: 42—62. 
  • Róna-Tas, András (1999). Hungarians and Europe in the Early Middle Ages: An Introduction to Early Hungarian History. Budapest: Central European University Press. 
  • Schottky, Martin (2004). „Huns”. Encyclopaedia Iranica. 
  • Sinor, Denis (1997). Studies in Medieval Inner Asia. Hampshire: Ashgate. ISBN 978-0860786320. 
  • Sinor, Denis (1990). „The Hun Period”. Ур.: Sinor, Denis. The Cambridge history of early Inner Asia (1. publ. изд.). Cambridge [u.a.]: Cambridge Univ. Press. стр. 177—203. ISBN 9780521243049. 
  • Sinor, Denis (2005). „Hun Religion”. Ур.: Jones, Lindsay. Encyclopedia of Religion. 6 (2nd изд.). Macmillan Reference. стр. 4228—4229. ISBN 9780028657332. OCLC 56057973. 
  • Sommer, Ulrike (2017). „Archaeology and nationalism”. Ур.: Moshenska, Gabriel. Key Concepts in Public Archaeology. London: UCL Press. стр. 166—186. ISBN 978-1-911576-41-9. JSTOR j.ctt1vxm8r7.16. 
  • Szűcz, Jenő (1999). „Theoretical Elements in Master Simon of Kéza's Gesta Hungarorum (1282–1285)”. Ур.: Veszprémy, László; Schaer, Frank. Simon of Kéza: The Deeds of the Hungarians. Budapest: Central European University Press. стр. xxix—cii. 
  • Thompson, E. A. (1946). „Christian Missionaries among the Huns”. Hermathena. 67. стр. 73—79. 
  • Uecker, Heiko (1972). Germanische Heldensage. Stuttgart: Metzler. ISBN 978-3476101068. 
  • de la Vaissière, Étienne (2015). „The Steppe World and the Rise of the Huns”. Ур.: Maas, Michael. The Cambridge Companion to the Age of Attila. Cambridge University Press. стр. 175—192. ISBN 978-1-107-63388-9. 
  • Werner, Robert (1967). „Das früheste Auftreten des Hunnennamens Yüe-či und Hephthaliten”. Jahrbücher für Geschichte Osteuropas. 15 (4): 487—558. 
  • Wright, David Curtis (2011). The history of China (2nd изд.). Santa Barbara: Greenwood. ISBN 978-0-313-37748-8. 
  • Vajda, Edward J. (2013). Yeniseian Peoples and Languages: A History of Yeniseian Studies with an Annotated Bibliography and a Source Guide. Oxford/New York: Routledge. 
  • Zahariade, Mihail (2009). „Late Roman Pieces of Military Equipment from Halmyris.”. Thraco-Dacica. 24: 125—130. 

Спољашње везеУреди