ЦЕР (Цифарски Електронски Рачунар), модел 10, је први дигитални рачунар направљен у СФРЈ,[1] али такође и први оригинални дигитални рачунар саграђен у Јужној и средњој Европи у периоду од 1949—1959. године. Пре Југославије, у Европи су само Енглеска, Немачка, Француска и Русија саградиле сопствене оригиналне дигиталне рачунаре у то време. ЦЕР-10 је био електронски рачунар заснован на електронским цевима, транзисторима и ел. релејима, који је пројектован и произведен у Институту „Винча“ и Институту „Михајло Пупин“ (ИМП-Београд) у периоду од 1956. до 1960. године.[2][3][4]

ЦЕР-10 у згради СКНЕ-Танјуг 1963.
Пројектанти ЦЕР-10 са проф. др Т. Алексићем и акад. др Р. Томовићем
ЦЕР-10 (Централни Процесор изнутра), изложен у МНТ-САНУ

ЦЕР-10 добио је име по планини Цер, у чијем подножју је рођен др Тихомир Алексић. ЦЕР је уједно и скраћеница за Цифарски електронски рачунар, а 10 у имену означава да је то први рачунар, нулте серије.[5]

ИсторијаУреди

ЦЕР-10 је идејно дизајнирао проф. др. Тихомир Алексић[1] а током четири године пројектовала га је и изградила ауторска екипа (редослед имена по времену доласка у Винчу) : акад.др Рајко Томовић, др Вукашин Масникоса, др Ахмед Манџић, инж. Душан Христовић, инж. Петар Врбавац, др Милојко Марић, десетак техничара и бројног осталог особља. После вишемесечних проба пуштен је у рад 1960. године у Винчи. Касније је систем ЦЕР-10 био редизајниран и знатно проширен са тзв. Статистичким органом, крајем 1962. године у Институту „М. Пупин“. Овај рачунар је радио на решавању математичких задатака за СКНЕ-Винча од 1961, па затим на статистичкој обради крипто-ннформација за потребе Савезне владе и Танјуга од 1963—1967. године.[6]

Тим креатора ЦЕР-10 рачунара добио је задатак да направи два рачунара, један који ће служити Савезној влади, а други за Нуклеарну комисију. Услед недовољне суме новца направили су само један.

Први ЦЕР-10 се налазио у згради СКНЕ-ССУП - Савезна комисија за нуклеарну енергију (некадашња зграда ПРИЗАД-а, у којој се у то време налазило и седиште ОЗНЕ,[7][8][a]) од 1961. Имао је више намена. Основна сврха му је била статистичка обрада шифрованих података које је користила Савезна влада. Од 1963. године, када се у ову зграду уселио ТАНЈУГ, три године је коришћен за ширење вести.[5]

Након дужег периода током кога је ЦЕР-10 служио као едукативно средство, завршившио је на тавану Електротехничке школе, са покиданим кабловима и изгорелим кућиштима. Марта 2006. године Институт „Михајло Пупин” је поклонио кућиште-орман машине и сачуване делове рачунара, као и део оригиналне документацује ЦЕР-10, Музеју науке и технике у Београду (МНТ-САНУ) у Скендербеговој улици 51. Уз помоћ старих нацрта поново му је враћен првобитни изглед и данас се чува у овом Музеју, док је један његов орман смештен у Академији наука.[5]

СпецификацијеУреди

Рачунар ЦЕР-10 је трошио 60 кW електричне енергије и могао је да оствари 50,000 једноставних операција у секунди. Састојао се од шест металних ормана, величине 2×2 м, који су се налазили у соби величине 80 м2, са дуплим подом, под којим су били каблови. Према речима Др Вукашина Масникосе, поред спољне (бубањ) меморије и штампача, сви остали делови компјутера су били направљени на Институту.[5]

Следе спецификације овог модела ЦЕР-10[2][6]

  • 1750 електронских цеви,types ECC.81,EL.83-Philips;
  • 1500 транзистора, types OC.76,OC.44, 2N.396, и 14.000 германијумских диода OA.85;
  • Примарна меморија са феритним језгрима Philips: капацитета 4096 тридесетобитних речи;
  • Секундарна меморија: бушена папирна трака;
  • Брзина: мин. 1600 сабирања у секунди (50.000 простих операција/сек).
  • Периферијски уређаји: Фотоелектрични читач бушене папирне траке, Ferranti тип TR 2B; Бушач папирне траке, Creed тип 25; Телепринтер-штампач, Siemens модел Т-100.

Галерија сликаУреди

Види јошУреди

НапоменеУреди

  1. ^ За првог председника СКНЕ именован је Александар Ранковић,[9] који је био и први начелник ОЗНЕ.[10]

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 E-potencijali Srbije, Nikola Marković DIS Архивирано на сајту Wayback Machine (6. март 2012), Приступљено 30. 4. 2013.
  2. 2,0 2,1 Рајко Томовић, А. Манџић, Т. Алексић, П. Врбавац, В. Масникоса, Д. Христовић, М. Марић: „Цифарски Ел. Рачунар ЦЕР Инст. Винча“, Зборник Конф. ЕТАН- (1960). стр. 305-330, Београд, 18. новембар 1960.(види и: часопис Инфо-М, свеска 36, прилог и ЦД. стр. 28-29, Београд 2010). Прештампано у књизи: "50 година рачунарства у Србији“. стр. 11-23, PC Press, Београд 2011.
  3. ^ Владан Батановић(Ед): „ИМП Ризница знања“. стр. 25-28, изд. ИМП и ПКС, Београд 2006.
  4. ^ Душан Христовић: „Развој рачунарства у Србији“, часопис ФЛОГИСТОН, бр.18/19. стр. 89-105, Музеј науке и технике МНТ, Београд 2010/2011.
  5. 5,0 5,1 5,2 5,3 Гаврилов, ЈеленаJelena (15. 2. 2017). „Кратка историја развоја рачунара у Југославији — Прича о ЦЕР-10, првом домаћем дигиталном рачунару”. Startit. SEE ICT. Приступљено 8. 10. 2019. 
  6. 6,0 6,1 Драгана Бечејски-Вујаклија, Никола Марковић(Ед): "50 година рачунарства у Србији (Хроника дигиталних деценија)", књига pp. 11-44, изд. ДИС, ИМП и PC-Press, Београд 2011. год.
  7. ^ „Ukinut Tanjug”. званична презентација. УНС. Приступљено 8. 10. 2019. 
  8. ^ Николић, Коста (2013). Мач револуције : ОЗНА у Југославији 1944-1946. Београд: Службени Гласник : Српски код. ISBN 978-86-519-1696-3. COBISS.SR 199627020
  9. ^ Лекић, Славољуб С. „БИОТЕХНОЛОШКЕ НАУКЕ ПРЕ И ПОСЛЕ ТРАНЗИЦИЈЕ : Институт за нуклеарне науке Винча”. Српски лист. Српски клуб. Приступљено 8. 10. 2019. 
  10. ^ Огњен, Карановић (18. 9. 2018). „АЛЕКСАНДАР РАНКОВИЋ – ИЗМЕЂУ ЛЕКЕ И МАРКА”. Званична презентација. Културни центар Новог Сада. Приступљено 8. 10. 2019. 

ЛитератураУреди

  • Велимир Петровић: „Творци првог домаћег електронског мозга“, Борба. стр. 6, Београд, 6. септ.1960; види још; Борба. стр. 3, Београд, 21. авг.1960.
  • Станко Стојиљковић: "Пети електронски у Европи", лист Политика. стр. 18, Београд, 30.април/2.мај 2006; види још: Политика. стр. 9, Београд 30. јан. 2012.
  • Dusan Hristovic: "Computer History CER-10", IT Star Newsletter, Vol.7, no.1. стр. 6-7, Spring 2009.
  • Борис Вуковић: „Са ЦЕР-10 је СФРЈ постала светска елита“, лист БЛИЦ. стр. 18-19, Београд, 12.јун 2011.
  • Jelica Protic et al: "Building Computers in Serbia" ComSIS, vol.8, No 3. стр. 549-571, Belgrade, June 2011.

Спољашње везеУреди