Отворите главни мени
главица хризантеме
реса Alnus incana

Цваст представља скуп цветова на заједничкој осовини. Биолошки значај цвасти је у томе што груписање цветова олакшава опрашивање јер инсекти за кратко време обиђу више цветова када су они груписани и лакше их уочавају у лишћу. Исто тако, цвасти са пуно ситних цветова лакше се покрећу ваздухом, што је важно за биљке које се опрашују ветром.

Заједничка осовина је вретено цвасти, које може да се грана:

У зависности од тога како се вретено грана разликују се два основна типа цвасти:

1. рацемозне и

2. цимозне.


Садржај

Рацемозне (гроздасте) цвастиУреди


Вретено ових цвасти грана се моноподијално, тако што осовина дуго расте, а од ње се образују бочне гране са цветовима, па се тек на крају на њеном врху развија цвет. Најмлађи цвет је увек онај на врху вретена.

Врсте рацемозних цвасти су :

1. грозд, код кога се на дугачком вретену налазе цветови на дршкама исте дужине;

2. клас, на дугачком вретену се налазе седећи цветови;

3. гроња је, у ствари, грозд само што су цветне дршке различитих дужина, доњи, старији цветови имају дуже дршке;

4. штит, са кратког вретена полазе зракасто распоређене дршке исте дужине;

5. главица, вретено је проширено, кратко, задебљало и на њему се налазе седећи цветови;

6. клип је исто што и клас само што је вретено ваљкасто и задебљало;

7. реса је клас чије је вретено танко, витко и виси;

8. сложен клас, код кога се на вретену уместо цветова налазе класови;

9. сложен штит, са кратког вретена полазе штитови;

10. метлица је састављена од већег броја гроздова или класова.

Цимозне (рачвасте) цвастиУреди

Вретено се грана симподијално тако што врло рано завршава раст доношењем цвета па се испод њега развијају једна или већи број бочних грана. Тако је цвет прве осовине најстарији.

У зависности од тога колико се бочних осовина (једна, две или већи број) образује после прве разликују се три типа ових цвасти:

1. монохазијум, међу којима су најпознатије кривударка и увојак;

2. дихазијум и

3. полихазијум.

ГалеријаУреди

ЛитератураУреди

  • Којић, М: Ботаника, Научна књига, Београд, 1989.
  • Којић, М: Физиолошка екологија културних биљака, Научна књига, Београд, 1987.
  • Маринковић, Р, Татић, Б, Блаженчић, Ј: Морфологија биљака, Београд, 1979.
  • Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
  • Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.

Спољашње везеУреди