Цветко Рудић (Расово или Ресник, 17. септембар 1923. — Србија и Црна Гора, 2005) је био један од првих устаника бјелопољског среза.[1] Члан КПЈ од 1941. године. Уочи крсне славе своје породице Сабора Светога Архангела Михаила (21.новембра), са својим ратним друговима Вешом Пешићем и Милојем Луковићем кренуо је у рат. Борац је Првог ударног батаљона Бјелопољског НОП одреда до јуна 1942. године. Од 3. августа 1942. године до краја рата био је: борац, десетар, командир вода, замјеник политичког комесара чете, замјеник политичког комесара Четвртог батаљона Треће пролетерске санџачке бригаде и шеф пропагандног одјсека те бригаде. Након рата завршио је Војну Академију и предавао на истој. Имао је чин пуковника и радио је на разним дужностима у ЈНА: као командант пешадијских пукова у Пљевљима, Колашину, Мостару и Титограду. Од 1968. био је командант Гардијске дивизије у Београду. Носилац је и Партизанске споменице 1941. и великог броја мирнодопских одликовања. Пензионисан је у чину пуковника. Умро је у Београду 2005. гдје је и сахрањен.

Цветко Рудић
Датум рођења(1923-09-17)17. септембар 1923.
Место рођењаРасово
 Краљевина Југославија
Датум смрти2005.
Место смртиБеоград
 Србија и Црна Гора

Референце уреди