Отворите главни мени

Цвијетин Мијатовић

Цвијетин Мијатовић – Мајо (Лопаре, код Тузле, 8. јануар 1913Београд, 15. новембар 1993), учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Босне и Херцеговине, јунак социјалистичког рада и народни херој Југославије. У периоду од 15. маја 1980. до 15. маја 1981. године обављао је функцију председника Председништва СФРЈ.

ЦВИЈЕТИН МИЈАТОВИЋ
Mijatovic Cvijetin.JPG
Цвијетин Мијатовић
Датум рођења(1913-01-08)8. јануар 1913.
Место рођењаЛопаре, код Тузле
Аустроугарска Аустроугарска
Датум смрти15. новембар 1993.(1993-11-15) (80 год.)
Место смртиБеоград, Србија Србија
 СР Југославија
СупругаСибина Мијатовић
Мира Ступица
Професијадруштвено-политички радник
Члан КПЈ од1934.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Чингенерал-мајор у резерви
председник Председништва СФРЈ
Период15. мај 198015. мај 1981.
ПретходникЛазар Колишевски
НаследникСергеј Крајгер
Народни херој од27. новембра 1953.
Одликовања
Орден народног хероја
Орден јунака социјалистичког рада
Орден народног ослобођења
Орден братства и јединста
Орден заслуга за народ са златним венцем
Орден партизанске звезде
Орден за храброст
Партизанска споменица 1941.

БиографијаУреди

Рођен је 8. јануара 1913. године у месту Лопаре, код Тузле. Потиче из сиромашне породице, његов отац Илија био је сеоски занатлија. Основну школу је завршио у родном месту, а гимназију у Тузли. Године 1932. уписао је Филозофски факултет у Београду.

Омладинском покрету приступио је још у вишим разредима гимназије у Тузли. По доласку на Београдски универзитет укључио се у редове студентске омладине и интензивно учествовао у свим њеним акцијама и демонстрацијама. Члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) је од 1934. године, а од 1934. до 1936. је био члан Универзитетског комитета КПЈ.

Због комунистичке делатности хапшен је и осуђиван, а 1935. године је био у логору у Вишеграду.

Године 1936. постао је инструктор Покрајинског комитета КПЈ за Србију, а 1938. године је упућен у Босну, да ради на стварању нових партијских организација. По повратку из Босне, 1939. године, постао је члан Месног комитета КПЈ за Београд. Године 1940. поново је послат у Босну, где је у Тузли и околини, радио на стварању и јачању партијских организација.

После Априлског рата и окупације Краљевине Југославије, 1941. године, Цвијетин је активно радио на организовању и припремању устанка. Највећи део рата провео је у источној Босни, на разним руководећим војним и политичким дужностима.

Јуна 1941. године постао је политички комесар Штаба партизанских одреда за Тузланску област. Касније је обављао дужност политичког комесара Бирчанског партизанског одреда, члана Оперативног штаба за источну Босну, политичког комесара Шесте источно-босанске ударне бригаде и др.

Од јуна 1943. године био је секретар Обласног комитета КПЈ и секретар Обласног комитета Народноослободилачког фронта за Источну Босну. Био је члан ЗАВНОБиХ-а и члан АВНОЈ-а, од другог заседања у Јајцу, новембра 1943. године.

После ослобођења Југославије, обављао је многе одговорне државне и партијске функције:

 
Гроб Цвијетина Мијатовића и његове породице, на Новом гробљу у Београду

Биран је за члана Централног комитета СК Југославије, на Петом, Шестом, Седмом и Осмом конгресу СКЈ. Од Осмог конгреса, 1964. године, био је члан Извршног комитета ЦК СКЈ, а од октобра 1966. године и члан Председништва ЦК СКЈ. Био је члан Извршног комитета Централног комитета Савеза комуниста Босне и Херцеговине, а од 1965. до 1969. и његов председник. Био је члан Савезног одбора ССРН Југославије, члан Централног одбора ССРН Босне и Херцеговине и члан Савета федерације. За народног посланика републичке скупштине Босне и Херцеговине и Савезне скупштине Југославије, биран је у више сазива.

Преминуо је 15. новембра 1993. године у Београду, и сахрањен је у обичној парцели на Новом гробљу, иако му је припадало место у Алеји народних хероја и Алеји заслужних грађана.

Цвијетинова прва супруга, глумица Сибина (1929—1970), погинула је 1970. године у саобраћајној незгоди, после чега се он оженио познатом југословенском глумицом Миром Ступицом (1923—2016). Из првог брака имао је две ћерке — Мирјану (1961—1991) и Мају (1966—1991). Мирјана се бавила музиком и била је чланица новоталасног бенда „ВИА Талас“. Маја се бавила глумом и била је водитељ емисије „Недељно поподне“ на тадашњој ТВ Сарајево, а једно време је глумила у неколико позоришних представа у Народном позоришту у Сарајеву.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других високих југословенских одликовања, међу којима су Орден јунака социјалистичког рада, Орден народног ослобођења, Орден братства и јединства за залтним венцем и др. Орденом народног хероја одликован је 27. новембра 1953. године.

ЛитератураУреди