Цвјетко Поповић (Прњавор, 1896Сарајево, 9. јун 1980) био је српски учитељ, професор, кустос, младобосанац и један од учесника Сарајевског атентата на надвојводу Франца Фердинанда, извршеног на Видовдан 1914. године.[1] Након Сарајевског атентата, одслужио је четири године затвора у Терезину. Касније се запослио као професор и био је кустос у музеју у Сарајеву, где је и умро.

Цвјетко Поповић
Поповић током Сарајевског процеса, октобра 1914. године
Датум рођења(1896-00-00)1896.
Место рођењаПрњавор, БиХАустроугарска
Датум смрти9. јун 1980.(1980-06-09) (91/92 год.)
Место смртиСарајево, СР БиХСФР Југославија
Занимањеучитељ, професор, кустос, младобосанац
Деловањеучесник у Видовданском атентату
Значајни радовиСарајевски Видовдан 1914.

Биографија

уреди

Младост

уреди

Рођен је у данашњој Босни и Херцеговини, у Прњавору. Био је осамнаестогодишњи студент и студирао је у Сарајеву.[2]

У мају 1914. године разговара са Васом Чубриловићем, који му говори о предстојећим војним маневрима којима ће командовати аустроугарски престолонаследник Франц Фердинанд. Постаје завереник, ангажован од стране учитеља Данила Илића. Он добија бомбу, револвер и упутства како се бомба активира и пуца из револвера.[2][3] За заверенике, Аустроугарска је претстављала тиранина.[4]

Атентат

уреди

Никола Пашић, председник Владе Краљевине Србије, чуо је за заверу и дао упутства да се тројица мушкараца ухапсе. Међутим, његова наређења нису спроведена и ова тројица су стигла у Босну и Херцеговину где су се удружили са колегама завереницима, Гаврилом Принципом, Мишком Јовановићем и Васиним братом Вељком Чубриловићем.

Франц Фердинанд је 28. јуна 1914. посетио Сарајево. Како је био сунчан дан, Поповић се унервозио, присећајући се је рекао:


Поворка од шест аутомобила полако и свечано кретала се главним улицама, где су је дочекали окупљени поздрави. Унутар масе налазило се и седам завереника. Свако од њих је упућен да што пре употреби оружје које му је поверено и да потом прогута капсулу калијум-цијанида, како не би пао у руке полицији и не би угрозио целу организацију. У близини полицијске станице, трећи у реду, Недељко Чабриновић, бацио је гранату на аутомобиле која је погодила следећи аутомобил после надвојводе. Било је повређених међу путницима и дочекивацима. Аутомобили су убрзали, људи јурили у свим правцима и у превирању које је уследило, остали атентатори губе све шансе да делују.


Франц Фердинанд је одлучио да промени пут и да посети болницу, у којој је био његов рањени помоћник. Његова кола наишла су директно на младог Гаврила Принципа, који је пуцао на њега, смртно га ранивши, као и његову супругу Софију.


Принципа и Недељка Чабриновића полиција је ухватила и саслушала и на крају су дали имена својих колега завереника. Сви мушкарци су проглашени кривима. Према аустроугарском закону, преступник млађи од 20 година није могао бити стрељан. Недељко Чабриновић, Гаврило Принцип и Трифко Грабеж су стога добили максималну казну од двадесет година, док је Васо Чубриловић осуђен на 16 година, а Поповић на 13 година затвора у Терезину.[2]


Поповић је ослобођен када су савезници у новембру 1918. победили Централне силе, пошто је одслужио четири године своје 13-годишње казне.

Каснији живот

уреди

Поповић је 1922. године завршио Филозофски факултет у Београду и са места директора Учитељске школе у Јагодини долази у Ужице. Постављен је маја 1938. за директора Државне мешовите учитељске школе у Ужицу. Указом Министарства просвете августа 1940. Цветко Поповић је премештен из Ужица за директора Учитељске школе у Скопљу. Преживеће још један рат, а од 1946. биће запослен као етнолог и кустос у Земаљском музеју у Сарајеву,[7] све до пензионисања 1962.[2]

Ноћ уочи 50. годишњице убиства надвојводе 1964. Поповић је присуствовао предавању о атентату у Сарајеву, али није присуствовао ниједној манифестацији широм града поводом обиљежавања годишњице. Цитирано је да је рекао да не би учествовао у атентату да је знао да ће то довести до рата.[8]

Поводом обележавања 55. годишњице тог догађаја у јуну 1969. Поповић, тада стар 73 године, дао је интервју подсећајући се на атентат.[9][10]

Цвјетко Поповић је преминуо у Сарајеву 9. јуна 1980. године у 84. години живота.[2] Сахрањен је 10. јуна 1980. године у Сарајеву.

Књиге

уреди
  • Сарајевски Видовдан, 1914.

Референце

уреди
  1. ^ Читуља из Њујорк тајмса
  2. ^ а б в г д Пејовић, Бранко. „Сарајевски атентатор Цветко од 18 лета”. Politika Online. Приступљено 2022-06-14. 
  3. ^ „Toledo Blade - Google News Archive Search”. news.google.com. Приступљено 2022-06-14. 
  4. ^ „Rome News-Tribune - Google News Archive Search”. news.google.com. Приступљено 2022-06-15. 
  5. ^ а б в https://news.google.com/newspapers?id=QEkvAAAAIBAJ&pg=5843,7786824&dq=cvjetko+popovic&hl=en
  6. ^ https://www.politika.rs/scc/clanak/442571/Drustvo/Sarajevski-atentator-Cvetko-od-18-leta
  7. ^ „Toledo Blade - Google News Archive Search”. news.google.com. Приступљено 2022-06-14. 
  8. ^ „Saskatoon Star-Phoenix - Google News Archive Search”. news.google.com. Приступљено 2022-06-14. 
  9. ^ „The Times-News - Google News Archive Search”. news.google.com. Приступљено 2022-06-14. 
  10. ^ „Rome News-Tribune - Google News Archive Search”. news.google.com. Приступљено 2022-06-14. 

Спољашње везе

уреди