Отворите главни мени

Целестин или целестит[5] је минерал који се састоји од стронцијума сулфата (SrSO4). Минерал је назван због његове повремене деликатне плаве боје. Целестин је главни извор елемента стронцијума, који се обично користи у ватромету и разним металним легурама.

Целестин
Coelestin 01.jpg
Чист сиво-плав кристал целестина
Опште информације
Категоријасулфатни минерали
ФормулаSrSO4 понекад садржи мало калцијума и/или баријума
Струнц класификација7.AD.35
Кристалне системеромбична
Кристална класаDipyramidal (mmm)
Х-М симбол: (2/m 2/m 2/m)
Space groupPnma
Unit cella = 8.359 Å,
b = 5.352 Å,
c = 6.866 Å; Z = 4
Идентификација
Бојабезбојан, бео, бледо плав, ружичаст, бледо зелен, бледо браон, црн
Кристални хабитустабеларни до пирамидалних кристала, такође фиброзних, ламеларних, земљаних, масивних гранулираних
Цепљивостчврст на {001}, средњи на {210}, слаб на {010}
Преломнеједнак
Чврстинакрт (ломљив)
Тврдоћа по Мосу3 – 3.5
Сјајностстаклен, бисеран на цеповима
Огреббео
Провидностпровидан до прозирног
Специфична тежина3.95 – 3.97
Оптичке особинеBiaxial (+)
Индекс преламањаnα = 1.619 – 1.622 nβ = 1.622 – 1.624 nγ = 1.630 – 1.632
Двојно преламањеδ = 0.011
Плеохроизамслаб
2V angleизмерена: 50° до 51°
Дисперзијаумерен r < v
Ултравиолетна флуоресценцијакратка: жут, бело-плав; дугачка УВ: жут, бело-плав
Референце[1][2][3][4]

ЕтимологијаУреди

Целестин потиче од латинске речи caelestis — „небеско”,[6] што такође потиче од латинске речи caelum — „небо” или „рај”.[7]

ПојаваУреди

Целестин се појављује као кристал, али и у компактним масивним и фиброзним облицима. Најчешће се налази у седиментним стенама, често повезаним са минералним гипсом, анхидритом и халитом.

Минерал се налази широм света, обично у малим количинама. Бледо плави кристални примерци су пронађени на Мадагаскару.

Скелети праживотиње Acantharea су направљени од целестина, за разлику од оних других радиоларија код којих су направљени од силицијума диоксида.

У карбонатним морским седиментима, растварање прокопа је препознатљив механизам таложења целестина.[8] Понекад се користи као драги камен.[9]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Mineralienatlas – Fossilienatlas”. Приступљено 10. 3. 2018. 
  2. ^ „Handbook of Mineralogy” (PDF). Приступљено 10. 3. 2018. 
  3. ^ „Celestine Mineral Information and Data.”. Mindat.org. Приступљено 10. 3. 2018. 
  4. ^ Barthelmy, Dave. „Celestine Mineral Data”. Webmineral.com. Приступљено 10. 3. 2018. 
  5. ^ Nickel, Ernie; Nichols, Monte. „Mineral Names, Redefinitions & Discreditations Passed by the CNMMN of the IMA” (PDF). Materials Data Inc. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 30. 5. 2008. Приступљено 10. 3. 2018. 
  6. ^ „Celestine (Definition and Meaning)”. Collinsdictionary.com. Приступљено 10. 3. 2018. 
  7. ^ „Definition of Celestail”. Merriam-webster.com. Приступљено 10. 3. 2018. 
  8. ^ Baker, Paul A.; Bloomer, Sherman H. (1988). „The origin of celestite in deep-sea carbonate sediments”. Geochimica et Cosmochimica Acta. 52 (2): 335—339. Bibcode:1988GeCoA..52..335B. doi:10.1016/0016-7037(88)90088-9. 
  9. ^ Dedeyne, Roger (2007). Tables of gemstone identification (1. изд.). Gent, Belgium: Glirico. ISBN 9078768010. OCLC 265101587. 

Спољашње везеУреди