Википедија

Цензура

забрана говора и других врста јавне комуникације

Цензура је ауторитарно ограничавање или забрана јавног изражавања мишљења или идеја, због опасности по власт, друштвени или морални поредак. Њу спроводе држава, верске или друге институције. Цензура може бити превентивна или пунитивна, када се уништава материјал који је већ био доступан јавности.[2][3][4] Цензуру могу спроводити владе,[5] приватне институције и друга контролна тела.

Гипсани одливак Давида у Музеју Викторије и Алберта има одвојиви гипсани лист смокве који је изложен у близини. Легенда тврди да је смоквин лист направљен као одговор на шок краљице Викторије када је први пут видела голотињу статуе, и качен је на фигуру пре краљевских посета, користећи две стратешки постављене куке.[1]
Хипотетичка цензурисана верзија слике Вилијама-Адолфа Бугроа, Рађање Венере, 1879.

ИсторијаУреди

 
Кинеске трупе су уништиле статуу Богиње демократије на Тргу Тјенанмен 1989. године и настављају да цензуришу информације о тим догађајима.[6] Ову статуу, сада познату као Меморијал жртвама комунизма, поново је створио Томас Марш у Вашингтону.
 
Спаљивање књига у Чилеу након пуча 1973. године који је успоставио Пиночеов режим.

Године 399. пне, грчки филозоф Сократ, упркос покушајима грчке државе да цензурише његово филозофско учење, оптужен је за колатералне прекршаје везане за корупцију атинске омладине и осуђен на смрт испијањем отрова, кукута.

Детаље о Сократовој осуди Платон бележи на следећи начин. Године 399. пне, Сократ је отишао на суђење,[7] а затим је проглашен кривим за кварење умова атинске омладине и за безбожништво (асебеја,[8] „не верујући у државне богове”),[9] и за казну осуђен је на смрт, изазвану испијањем смеше која садржи кукуту.[10][11][12][13]

За Сократовог ученика, Платона, каже се да се залагао за цензуру у свом есеју о Републици, који се противио постојању демократије. За разлику од Платона, грчки драмски писац Еурипид (480-406 пне) бранио је истинску слободу слободних људи, укључујући и право да слободно говоре. Шведска је 1766. постала прва држава која је законом укинула цензуру.[14]

Образложење и критикаУреди

Цензура је кроз историју критикована због тога што је неправедна и омета напредак. У есеју о цензури интернета из 1997. године, друштвени коментатор Мајкл Ландиер тврди да је цензура контрапродуктивна, јер спречава расправу о цензурираној теми. Ландиер проширује свој аргумент тврдњом да они који намећу цензуру морају сматрати истинитим оно што цензуришу, јер би индивидуе које верују да су у праву поздравиле прилику да оповргну оне са супротним ставовима.[15]

Цензура се често користи за наметање моралних вредности друштву, као у цензури материјала који се сматра развратним. Енглески писац Е. М. Форстер био је окорели противник цензурисања материјала по основи бестиданости или неморалности, отварајући питање моралног субјективитета и сталне промене моралних вредности. Када је роман Љубавник даме Чатерли из 1928. године подвргнут цензури 1960. године, Форстер је написао:[16]

Љубавник даме Чатерли је књижевно дело од значаја ... Ја не мислим да би се он могао сматрати развратним, мада овде имам потешкоћа, из разлога што никада нисам успео да следим законску дефиницију опсцености. Закон ми говори да опсценост може да исквари и поквари, али колико ја знам, не нуди дефиницију изопачености или корупције.

Заговорници су настојали да то оправдају користећи различита образложења за различите типове цензурираних информација:

  • Морална цензура је уклањање материјала који су блудни или се на други начин сматрају морално упитним. Порнографија, на пример, често се цензурише под овим образложењем, посебно дечја порнографија, која је незаконита и цензурирана у већини јурисдикција у свету.[17][18]
  • Војна цензура је процес чувања тајности обавештајних података и војне тактике и спречавање приступа непријатељима. Ово се користи за борбу против шпијунаже.
  • Политичка цензура настаје када владе ускраћују информације својим грађанима. То се често чини како би се извршила контрола над становништвом и спречило слободно изражавање које би могло подстаћи побуну.
  • Религијска цензура је средство којим се уклања сваки материјал који одређена религија сматра неприхватљивим. Ово често укључује доминантну религију која намеће ограничења на мање распрострањене. Алтернативно, једна религија може избегавати дела друге, ако сматра да садржај није примерен њиховој вери.
  • Корпоративна цензура је процес којим уредници у корпоративним медијима интервенишу како би ометали објављивање информација које приказују њихове пословне активности или пословне партнере у негативном светлу,[19][20] или интервенисали како би спречили алтернативне понуде да дођу до јавности.[21]

РеференцеУреди

  1. ^ „David's Fig Leaf”. Victoria and Albert Museum. Архивирано из оригинала на датум 03. 06. 2007. Приступљено 29. 5. 2007. 
  2. ^ „censorship noun”. merriam-webster.com. Приступљено 30. 1. 2019. 
  3. ^ „cen·sor·ship”. ahdictionary.com. The American Heritage Dictionary. Архивирано из оригинала на датум 31. 1. 2019. Приступљено 30. 1. 2019. 
  4. ^ „Definition of censorship in English”. oxforddictionaries.com. Oxford Living Dictionaries. Приступљено 30. 1. 2019. 
  5. ^ „censorship, n.”, OED Online, Oxford University Press, јун 2018, Приступљено 8. 8. 2018 
  6. ^ Sui-Lee Wee; Ben Blanchard (4. 6. 2012). „China blocks Tiananmen talk on crackdown anniversary”. Reuters. Архивирано из оригинала на датум 2015-09-24. Приступљено 2013-05-08. 
  7. ^ M.F. Burnyeat (1997), The Impiety of Socrates Mathesis publications; Ancient Philosophy 17 Accessed November 23, 2017
  8. ^ Debra Nails, A Companion to Greek and Roman Political Thought Chapter 21 – The Trial and Death of Socrates John Wiley & Sons, 2012 ISBN 1-118-55668-2 Accessed November 23, 2017
  9. ^ Plato. Apology, 24–27.
  10. ^ Warren, J (2001). „Socratic suicide”. J Hell Stud. 121: 91—106. JSTOR 631830. PMID 19681231. S2CID 24221544. doi:10.2307/631830. 
  11. ^ Linder, Doug (2002). "The Trial of Socrates". University of Missouri–Kansas City School of Law. Retrieved September 12, 2013.
  12. ^ "Socrates (Greek philosopher)". Encyclopædia Britannica. Retrieved September 12, 2013.
  13. ^ R. G. Frey (January 1978).
  14. ^ "The Long History of Censorship", Mette Newth, Beacon for Freedom of Expression (Norway), 2010
  15. ^ "Internet Censorship is Absurd and Unconstitutional", Michael Landier, 4 June 1997
  16. ^ "The Trial of Lady Chatterley's Lover", Paul Gallagher, Dangerous Minds, 10 November 2010
  17. ^ „Child Pornography: Model Legislation & Global Review” (PDF) (5 изд.). International Centre for Missing & Exploited Children. 2008. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 2012-11-20. Приступљено 2012-08-25. 
  18. ^ „World Congress against CSEC”. Csecworldcongress.org. 2002-07-27. Архивирано из оригинала на датум 16. 3. 2012. Приступљено 2011-10-21. 
  19. ^ Timothy Jay (2000). Why We Curse: A Neuro-psycho-social Theory of Speech . John Benjamins Publishing Company. стр. 208–209. ISBN 978-1-55619-758-1. 
  20. ^ David Goldberg; Stefaan G. Verhulst; Tony Prosser (1998). Regulating the Changing Media: A Comparative Study. Oxford University Press. стр. 207. ISBN 978-0-19-826781-2. 
  21. ^ McCullagh, Declan (2003-06-30). „Microsoft's new push in Washington”. CNET. Приступљено 2011-10-21. 

ЛитератураУреди

  • Böcker, Anita (1998), Regulation of Migration: International Experiences, Het Spinhuis, ISBN 90-5589-095-2 
  • Churchill, Winston (1953), The Second World War, Houghton Mifflin Harcourt, ISBN 0-395-41056-8 
  • Cook, Bernard A. (2001), Europe Since 1945: An Encyclopedia, Taylor & Francis, ISBN 0-8153-4057-5 
  • Crampton, R. J. (1997), Eastern Europe in the Twentieth Century and After, Routledge, ISBN 0-415-16422-2 
  • Department of State (1948), Nazi-Soviet Relations, 1939–1941: Documents from the Archives of The German Foreign Office, Department of State 
  • Deletant, Dennis (1995), Ceauşescu and the Securitate: coercion and dissent in Romania, 1965–1989, M.E. Sharpe, ISBN 1-56324-633-3 
  • Dowty, Alan (1989), Closed Borders: The Contemporary Assault on Freedom of Movement, Yale University Press, ISBN 0-300-04498-4 
  • Frucht, Richard C. (2003), Encyclopedia of Eastern Europe: From the Congress of Vienna to the Fall of Communism, Taylor & Francis Group, ISBN 0-203-80109-1 
  • Graubard, Stephen R. (1991), Eastern Europe, Central Europe, Europe, Westview Press, ISBN 0-8133-1189-6 
  • Grenville, John Ashley Soames (2005), A History of the World from the 20th to the 21st Century, Routledge, ISBN 0-415-28954-8 
  • Hardt, John Pearce; Kaufman, Richard F. (1995), East-Central European Economies in Transition, M.E. Sharpe, ISBN 1-56324-612-0 
  • Henig, Ruth Beatrice (2005), The Origins of the Second World War, 1933-41, Routledge, ISBN 0-415-33262-1 
  • Krasnov, Vladislav (1985), Soviet Defectors: The KGB Wanted List, Hoover Press, ISBN 0-8179-8231-0 
  • Laqueur, Walter (1994), The dream that failed: reflections on the Soviet Union, Oxford University Press, ISBN 0-19-510282-7 
  • Lipschitz, Leslie; McDonald, Donogh (1990), German unification: economic issues , International Monetary Fund, ISBN 1-55775-200-1 
  • Loescher, Gil (2001), The UNHCR and World Politics: A Perilous Path, Oxford University Press, ISBN 0-19-829716-5 
  • Major, Patrick; Mitter, Rana (2004), „East is East and West is West?”, Ур.: Major, Patrick, Across the Blocs: Exploring Comparative Cold War Cultural and Social History, Taylor & Francis, Inc., ISBN 978-0-7146-8464-2 
  • Miller, Roger Gene (2000), To Save a City: The Berlin Airlift, 1948–1949, Texas A&M University Press, ISBN 0-89096-967-1 
  • Mynz, Rainer (1995), Where Did They All Come From? Typology and Georgraphy of European Mass Migration In the Twentieth Century; EUROPEAN POPULATION CONFERENCE CONGRES EUROPEEN DE DEMOGRAPHE, United Nations Population Division 
  • Nekrich, Aleksandr Moiseevich; Ulam, Adam Bruno; Freeze, Gregory L. (1997), Pariahs, Partners, Predators: German–Soviet Relations, 1922–1941, Columbia University Press, ISBN 0-231-10676-9 
  • O'Neil, Patrick (1997), Post-communism and the Media in Eastern Europe, Routledge, ISBN 0-7146-4765-9 
  • Olsen, Neil (2000), Albania , Oxfam, ISBN 0-85598-432-5 
  • Pike, David (1997), „Censortship in Soviet-Occupied Germany”, Ур.: Gibianskii, Leonid; Naimark, Norman, The Establishment of Communist Regimes in Eastern Europe, 1944–1949 , Westview Press, ISBN 0-8133-3534-5 
  • Philipsen, Dirk (1993), We were the people: voices from East Germany's revolutionary autumn of 1989, Duke University Press, ISBN 0-8223-1294-8 
  • Pollack, Detlef; Wielgohs, Jan (2004), Dissent and Opposition in Communist Eastern Europe: Origins of Civil Society and Democratic Transition, Ashgate Publishing, Ltd., ISBN 0-7546-3790-5 
  • Puddington, Arch (2003), Broadcasting Freedom: The Cold War Triumph of Radio Free Europe and Radio Liberty , University Press of Kentucky, ISBN 0-8131-9045-2 
  • Roberts, Geoffrey (2006), Stalin's Wars: From World War to Cold War, 1939–1953, Yale University Press, ISBN 0-300-11204-1 
  • Roberts, Geoffrey (2002), Stalin, the Pact with Nazi Germany, and the Origins of Postwar Soviet Diplomatic Historiography, 4 (4) 
  • Roht-Arriaza, Naomi (1995), Impunity and human rights in international law and practice, Oxford University Press, ISBN 0-19-508136-6 
  • Shirer, William L. (1990), The Rise and Fall of the Third Reich: A History of Nazi Germany, Simon and Schuster, ISBN 0-671-72868-7 
  • Soviet Information Bureau (1948), Falsifiers of History (Historical Survey), Moscow: Foreign Languages Publishing House, 272848 
  • Turnock, David (1997), The East European economy in context: communism and transition, Routledge, ISBN 0-415-08626-4 
  • Wegner, Bernd (1997), From Peace to War: Germany, Soviet Russia, and the World, 1939–1941, Berghahn Books, ISBN 1-57181-882-0 
  • Weinberg, Gerhard L. (1995), A World at Arms: A Global History of World War II, Cambridge University Press, ISBN 0-521-55879-4 
  • Wettig, Gerhard (2008), Stalin and the Cold War in Europe, Rowman & Littlefield, ISBN 978-0-7425-5542-6 

Спољашње везеУреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Цензура&oldid=24209332”