Централни Источни Алпи
Централни Источни Алпи (енгл. Central Eastern Alps, нем. Zentralalpen or Zentrale Ostalpen), такође познати као аустријски Централни Алпи (нем. Österreichische Zentralalpen) или само Централни Алпи[1] су планински венац Источних Алпа у Аустрији и суседним регионима Швајцарске, Лихтенштајна, Италије и Словеније.
| Централни Источни Алпи | |
|---|---|
енгл. Central Eastern Alps, нем. Zentralalpen or Zentrale Ostalpen
  | |
  | |
| Географске карактеристике | |
| Највиша тачка | Бернина |
| Ндм. висина | 4.049 m |
| Списак | Гнајс и аргилошист |
| Географија | |
| Масив | Источни Алпи |
| Геологија | |
| Орогенеза | Алпска |
| Врста стена | Мезозоик и терцијар |
Израз Централни Алпи веома је чест у географији Аустрије, као једног од седам главних пејзажних региона земље. Централни Источни Алпи се обично користе у класификацији. Централни Алпи чине источни део алпског раскола, његов средишњи венац планина.
Највиша планина аустријских централних Алпи је Гросглокнер са висином од 3.798 m.
Локација уреди
Централни Алпи имају највише врхове Источних Алпа и налазе се између Северних и Јужних кречњачких Алпа, од чега се разликују у геолошком саставу.
Израз Централни Источни Алпи такође се може ширим значењем односити на веће подручје Источних Алпа, углавном у Аустрији, које се протеже од подножја Бергамаских Алпа на језеру Комо и бернинског венца у кантону Граубинден на истоку Швајцарске уз лихтенштајнску обалу Рајне на западу до нижих рта источно од реке Муре, у Штајерској. Долина реке Ин означава њихову северну границу, а река Драва њихову јужну границу.
Централни Алпи као главни пејзажни крај Аустрије уреди
У Аустрији се Источни Алпи деле на северне, зону Граувака, централне и јужне Алпе.
Централни и Јужни Алпи међусобно су одвојени Добијаком, Дравом (нем. Drau), Клагенфуртом и Межом (нем. Mieß).[2]
Геоморфологија уреди
Венац има највише врхове у Источним Алпима и најглавнији је Ледник. У прелазној зони, између Источних и Западних Алпа, њени врхови јасно доминирају над регионом према западу. На ободу, међутим, постоје и мање високи, често мање робусни планински венци.
Источни Алпи су одвојенини од Западних Алпа Боденским језером и језером Комо.
Геологија уреди
Централни део Алпа састоји се углавном од гнајса и аргилошиста, са изузетком Високих Тауерна који се углавном састоје од јура и кречњака.
Источни Алпи показују активни вулканизам (на пример у Штајерском подручју), терцијар Панонске низије.
Класификација уреди
.jpg)
Централни Источни Алпи, такође, обухватају опсеге западно источних Алпи, према класификацији, које геолошки припадају јужним Алпима:
| Број | Име | Мапа | Земља | Највиша планина | Висина (m) | Слика |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 63 | Плесурске Алпе |  Швајцарска
|
Арозер Ротхорн | 2.980 | 
| |
| 64 | Оберхалбштајнске Алпе | Швајцарска
|
Пиз Плата | 3.392 | 
| |
| 65 | Албуланске Алпе | Швајцарска
|
Пиц Кеш | 3.418 | 
| |
| 66 | Бернинска група |  Италија
|
Бернина | 4.049 | 
| |
| 67 | Ливигнске Алпе | Италија
|
енгл. Cima de’ Piazzi | 3.439 | 
| |
| 68 | енгл. Bergamasque Alps | Италија
|
Пицо Кока | 3.052 | 
|
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Not to be confused with the other meaning of Central Alps i.e. the Swiss Alps.
- ^ https://austria-forum.org, Austria-Forum |. „Silicon Alps Cluster GmbH”. Austria-Forum (на језику: немачки). Приступљено 22. 3. 2020.
.jpg){kind=small}
