Централни Источни Алпи

Централни Источни Алпи (енгл. Central Eastern Alps, нем. Zentralalpen or Zentrale Ostalpen), такође познати као аустријски Централни Алпи (нем. Österreichische Zentralalpen) или само централни Алпи[1] су планински венац источних Алпи у Аустрији и суседним регионима Швајцарске, Лихтенштајна, Италије и Словеније.

Централни Источни Алпи
енгл. Central Eastern Alps, нем. Zentralalpen or Zentrale Ostalpen
Pan venediger klein.jpg
VistaCimaPiazzi.jpg
Raach-Raachberg.JPG
Venedigergruppe.jpg
Географске карактеристике
Највиша тачкаБернина
Ндм. висина4.049 m
СписакГнајс и аргилошист
Географија
МасивИсточне Алпе
Геологија
ОрогенезаАлпска
Врста стенаМезозоик и терцијар

Израз Централни Алпи веома је чест у географији Аустрије, као једног од седам главних пејзажних региона земље. Централни Источни Алпи се обично користе у класификацији. Централни Алпи чине источни део алпског раскола, његов средишњи венац планина.

Највиша планина аустријских централних Алпи је Гросглокнер са висином од 3798 m.

ЛокацијаУреди

Централни Алпи имају највише врхове источних Алпи и налазе се између северних и јужних кречњачких Алпи, од чега се разликују у геолошком саставу.

Израз Централни Источни Алпи такође се може ширим значењем односити на веће подручје источних Алпи, углавном у Аустрији, које се протеже од подножја бергамаских Алпи на језеру Комо и бернинског венца у кантону Граубинден на истоку Швајцарске уз лихтенштајнску обалу Рајне на западу до нижих рта источно од реке Муре, у Штајерској. Долина реке Ин означава њихову северну границу, а река Драва њихову јужну границу.

Централне Алпе као главни пејзажни крај АустријеУреди

У Аустрији се Источне Алпе деле на северне, зону Граувака, централне и јужне Алпе.

Централне и Јужне Алпе међусобно су одвојени Добијаком, Дравом (нем. Drau), Клагенфуртом и Межом (нем. Mieß).[2]

ГеоморфологијаУреди

Венац има највише врхове у источним Алпима и најглавнији је Ледник. У прелазној зони, између источних и западних Алпи, њени врхови јасно доминирају над регионом према западу. На ободу, међутим, постоје и мање високи, често мање робусни планински венци.

Источне Алпе су одвојене од западних Алпи Боденским језером и језером Комо.

ГеологијаУреди

 
Геолошки састав Алпа: Централне Алпе су формиране од кристала источних Алпи и неколико регионалних робиса и острва    

Централни део Алпа састоји се углавном од гнајса и аргилошиста, са изузетком Високих Тауерна који се углавном састоје од јура и кречњака.

Источне Алпе показују активни вулканизам (на пример у Штајерском подручју), терцијар Панонске низије.

КласификацијаУреди

Број Име Мапа Земља Највиша планина Висина (m) Слика
25 Ратикон   Швајцарска

  Аустрија

  Лихтенштајн

Шезаплана 2.964  
26 Силвретске Алпе   Швајцарска

  Аустрија

Пиц Линард 3.411  
27 Самнаунске Алпе   Аустрија

  Швајцарска

Мутлер 3.294  
28 Вервалске Алпе   Аустрија Хоер Рифлер 3.168  
29 Сесвенске Алпе   Швајцарска

  Италија

  Аустрија

Пиц Сезвена 3.204  
30 Оетзалске Алпе   Аустрија

  Италија

Видспитзе 3.768  
31 Стубаи Алпе   Аустрија

  Италија

Цукерхитл 3.507  
32 Сарнталске Алпе   Италија Хирзер 2.781  
33 Туск Алпи   Аустрија Лизумер Рецкнер 2.884  
34 Кицбилске Алпе   Аустрија Кројцјох 2.558  
35 Зилерталске Алпе   Аустрија Хохфајлер 3.510  
36 Венедигерска група   Аустрија Гросвенедигер 3.666  
37 Риесерфернрска група   Италија

  Аустрија

Колалто 3.436  
38 Вилгратенске планине   Аустрија

  Италија

нем. Weiße Spitze 2.962  
39 Гранатспитска група   Аустрија Гросер планина 3.232  
40 Глокнер група   Аустрија Гросглокнер 3.798  
41 Шобер група   Аустрија Петзек 3.283  
42 Голдберг група   Аустрија Хоцхарн 3.254  
43 Креузек група   Аустрија Молталер Полиник 2.784  
44 Анкогел група   Аустрија Хохалмшпице 3.360  
45a Радстадт Тауерн   Аустрија Веисек 2.711  
45b Шладминг Тауерн   Аустрија Хохголинг 2.862  
45d Секау Тауерн   Аустрија Геиерхаут 2.417  
46a Гуркталске Алпе   Аустрија Еисенхут 2.441  
46b Лаванталске Алпе   Аустрија

  Словенија

Цирбицкогел 2.396  
47 Преалпс, источно од Мура   Аустрија Стухлек 1.782  

Централни Источни Алпи, такође, обухватају опсеге западно источних Алпи, према класификацији, које геолошки припадају јужним Алпима:

Број Име Мапа Земља Највиша планина Висина (m) Слика
63 Плесурске Алпе   Швајцарска Арозер Ротхорн 2.980  
64 Оберхалбстеинске Алпе   Швајцарска

  Италија

Пиз Плата 3.392  
65 Албуланске Алпе   Швајцарска Пиц Кеш 3.418  
66 Бернинска група   Италија

  Швајцарска

Бернина 4.049  
67 Ливигнске Алпе   Италија

  Швајцарска

енгл. Cima de’ Piazzi 3.439  
68 енгл. Bergamasque Alps   Италија Пицо Кока 3.052  

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Not to be confused with the other meaning of Central Alps i.e. the Swiss Alps.
  2. ^ https://austria-forum.org, Austria-Forum |. „Silicon Alps Cluster GmbH”. Austria-Forum (на језику: немачки). Приступљено 22. 3. 2020.