Церница (Гњилане)
Церница (алб. Cërnicë Cërnica) или Црница је насеље у општини Гњилане, Косово и Метохија, Република Србија. Након 1999. село је познато и као Ћаришт (алб. Qarrisht). Налази се на око 8 километара југозападно од Гњилана.
Церница | |
|---|---|
.jpg) Црква Светог Илије[1] | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
| Управни округ | Косовскопоморавски |
| Општина | Гњилане |
| Становништво | |
| — 2011. |  1.963 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 25′ 26″ С; 21° 25′ 12″ И / 42.42377° С; 21.41996° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 545 m |
.svg)  Церница Церница на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Регистарска ознака | GL |
Историја уреди
У општем делу код постанка насеља је изнето, да се Церница као село помиње у доба деспота Стефана. Не зна се кад је опустела, али је на ново основана око 1780. године. Село су основали српски родови Петровићи и Крамовићи.
Порекло становништва по родовима уреди
Српски родови:
- Петровићи (20 кућа, Св. Никола), досељени око 1780. године из Петрова код Штимља да избегну освету (ваљда од Арбанаша).
- Крамовићи (10 кућа, Св. Ђорђе Алимпије и Ђурђевдан), досељени из околине Косовске Митровице кад и Петровићи.
- Криворечани (8 кућа, Св. Арханђео), избегли око 1850. године из Криве реке испред арбанашке освете.
Родови албанизованих Срба:
- Смакићи (19 кућа), припадају фису Тсач; старином су из Могиле код Витине, заједничког су порекла са стариначким српским родом Трлаковића у Могили; у ислам су прешли крајем XVIII века приликом досељавања у Церницу.
Становништво уреди
У Церници је до 1999. живело око 150 српских породица, од чега је после бројних напада и жртава, до 2006. остало да живио око 200, а до 2012. живи око 30 породица, односно око стотинак Срба[3][4] и око 3.000 Албанаца.[5]
Од доласка КФОР-а и УНМИК-а (1999) у Церници је убијено седморо Срба, рањено је двадесет двоје, а порушене су 44 српске куће, углавном гранатирањем. За почињене злочине нису пронађени починиоци и нико није одговарао.[6][7]
Образовање уреди
До 1999. у Церници је радила нова и модерно опремљена Основна школа „Бранко Радичевић“, после чега је настава на српском почела да се даје по старим кућама, без основне школске опреме, а ђаци су довођени уз пратњу КФОР-а.[8] Школа сада има укупно око 8 ђака од 1. до 8. разреда.[9]
Цркве уреди
Тодор Станковић у својим „Путним белешкама по Старој Србији (1871—1898)“, записао је да се у атару села Церница налазило 13 цркава у рушевинама.[10]
У селу се сада налазе остаци два православна храма из средњег века:[8] црква Светог Спаса[9] и црква Свете Петке. На брду изнад села налази се црква Светог Илије, подигнута 1926. Дана 15. јануара 2000. у раним јутарњим сатима, пред јединицама америчког КФОР-а, експлозивом је уништена унутрашњост, оштећени су зидови цркве, као и три суседне српске куће.[1] Уз помоћ анонимног дародавца из Канаде и добровољним радом мештана, црква је обновљена исте године. Традиционално, на сеоску славу Светог Илију у овој цркви се служи литургија.[11]
Култура уреди
У оквиру пројекта Шведске фондације културне баштине без граница и уз подршку Британске амбасаде у Приштини, из Цернице, су у базу података културне баштине на територији општине Гњилане регистровани следећи привремено (од 2012) заштићени спомници:
- Минарет џамије, која према подацима исламске заједнице на Косову и Метохији датира из 1775. Године 2006. на месту старе џамије изграђена је нова, а минарет је сачуван и обновљен 2012.[12]
- Соба (тур. Oda) Мула Вехбије из 1928. (према изјави њеног актуелног власника), просторија у којој су се окупљали мушки чланови једне породице или села, а користила се и као соба за госте. Изграђена је од прерађеног камена, блата и дрвета. Приземље је једно време служило као верска мухамеданска школа (мејтеп). У дворишту се налазе кућа, амбар и кош, који заједно чине комплекс стамбене архитектуре у руралним подручјима.[13]
Остаци средњовековних православних храмова у Церници ниси регистровани ни у бази података споменика културе Републике Србије.
Споменик жртвама од 1999. до 2003. године освештан је 19. јула 2015.[6]
Демографија уреди
Према попису становништва из 2011. године, село је имало 1963 становника, већину становништва чинили су Албанци.[а]
| Година | 1948 | 1953 | 1961 | 1971 | 1981 | 1991 | 2011 |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Становништво | 1.637 | 1.768 | 1.960 | 2.269 | 2.467 | 2.608 | 1.963[14][15] |
 |
Становништво уреди
Напомене уреди
- ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.
Референце уреди
- ^ а б Атанасије Јевтић 2011.
- ^ Атанасије Урошевић — Горња Морава и Изморник, страна 199 и 200 (Насеља и порекло становништва (књига 28) — Српски етнографски зборник (књига LI), Београд 1935)[1][2]
- ^ Епархија Рашко-призренска и Косовско-метохијска & 25. 4. 2011.
- ^ Срна & 30. 1. 2012.
- ^ Влада Републике Србије & 6. 2. 2006.
- ^ а б Телевизија Плус & 19. 7. 2015.
- ^ „23 године од терористичког напада на село Церницу код Гњилана”. СПЦ. 30. 5. 2023. Приступљено 3. 6. 2023.
- ^ а б Информативна служба СПЦ & 7. 5. 2003.
- ^ а б РТВ Пулс & 27. 11. 2015.
- ^ Тодор П. Станковић 1910.
- ^ Бојан Антић & 2. 8. 2013.
- ^ Министарство културе омладине и спорта владе на Косову & Џамија Цернице (Минарет) (Гњилане).
- ^ Министарство културе омладине и спорта владе на Косову & Ода Февзи хоџе (Гњилане).
- ^ Попис становништва (по српским подацима) pop-stat.mashke.org (језик: српски) (језик: албански)
- ^ Попис становништва (по косовским подацима) pop-stat.mashke.org (језик: албански) (језик: српски)
- ^ Национални састав становништва ФНР Југославије 1961. године pod2.stat.gov.rs
- ^ Национални састав становништва СФР Југославије 1971. године pod2.stat.gov.rs
- ^ Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs
- ^ Етнички састав становништва Републике Косов 2011. године pop-stat.mashke.org (језик: албански)
Литература уреди
- Срна (30. 1. 2012). „Опљачкане и запаљене две српске куће код Гњилана”. Блиц онлајн. Ringier Axel Springer d.o.o. Приступљено 13. 12. 2015.
- Атанасије Јевтић (2011). Љубо Милошевић, ур. Од Косова до Јадовна (путни записи). Svetosavlje.org. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 13. 12. 2015.
- „Литургија на други дан Васкрса у Церници код Гњилана”. СПЦ — Епархија Рашко-призренска и Косовско-метохијска. 25. 4. 2011. Архивирано из оригинала 22. 12. 2015. г. Приступљено 13. 12. 2015.
- Бојан Антић (2. 8. 2013). „Сеоска слава Свети Илија обележена у Церници”. РТВ Пулс. Архивирано из оригинала 22. 12. 2015. г. Приступљено 13. 12. 2015.
- Информативна служба СПЦ (7. 5. 2003). „Срби на Косову и Метохији”. Архивирано из оригинала 22. 12. 2015. г. Приступљено 13. 12. 2015.
- „Џамија Цернице (Минарет) (Гњилане)”. Министарство културе омладине и спорта, владе на Косову. Архивирано из оригинала 22. 12. 2015. г. Приступљено 13. 12. 2015.
- „Ода Февзи хоџе (Гњилане)”. Министарство културе омладине и спорта, владе на Косову. Архивирано из оригинала 22. 12. 2015. г. Приступљено 13. 12. 2015.
- „Запаљена кућа Трајана Савића у селу Церница код Гњилана”. Запаљена кућа Трајана Савића у селу Церница код Гњилана. 6. 2. 2006. Приступљено 13. 12. 2015.
- Тодор П. Станковић (1910). Путне белешке по Старој Србији 1871—1898. Београд. Приступљено 13. 12. 2015.
- „Помоћ за пројекте по вољи миштана”. Шилово: РТВ Пулс. 27. 11. 2015. Архивирано из оригинала 22. 12. 2015. г. Приступљено 13. 12. 2015.
- „Церница: Парастос и освештење споменика жртвама од 1999 — 2003 године”. Шилово: РТВ Пулс. 19. 7. 2015. Архивирано из оригинала 22. 12. 2015. г. Приступљено 13. 12. 2015.
