Цефеј (сазвежђе)

Цефеј
Сазвежђе
	Списак звезда у сазвежђу Цефеј
Латинско име	Cepheus
Скраћеница	Cep
Генитив	Cephei
Симболизује	Цефеја, митског краља Етиопије
Ректасцензија	22
Деклинација	+70
Површина	588 sq. deg. (27)
Најсјајнија звезда	Алфа Цефеја (Алдерамин) (2,44m)
Метеорски ројеви	(нема)
Суседна; сазвежђа	Лабуд; Гуштер; Касиопеја; Жирафа; Змај; Мали медвед;
	Видљиво у распону +90° и −10°.; У најбољем положају за посматрање у 21:00 час у новембру.

Цефеј (лат. Cepheus) је сазвежђе северне хемисфере, једно од 88 савремених и 48 оригиналних Птоломејевих сазвежђа. Препознатљиво је по карактеристичном распореду најсјајнијих зезда у облику кућице.^[2]^[3]

Митологија уреди

По митологији, Цефеј је био краљ Етиопије чије је жена Касиопеја тврдила да је лепша од Нереида, због чега су осуђени да жртвују своју ћерку Андромеду морском чудовишту. Андромеду је спасио Персеј скаменивши морско чудовиште помоћу главе Медузе.

Све личности овог мита су добиле своје сазвежђе: Цефеј, Касиопеја, Андромеда, Персеј, Пегаз (крилати коњ који је изашао из Медузиног тела након што јој је Персеј одсекао главу) и Кит (морско чудовиште).

Звезде уреди

Најсјајнија звезда овог сазвежђа је алфа Цефеја (Алдерамин, „десна рука“), субџин А класе на путу да постане црвени џин. Услед прецесије Земљине осе, Алдерамин је био северна поларна звезда пре 20.000 година, а биће поново за 5.500 година. Магнитуда Алдерамина је 2,44.

Бета Цефеја (Алфирк, „стадо“) је друга најсјајнија звезда Цефеја, магнитуде 3,23. Алфирк је тројни систем чија је примарна компонента пулсирајућа променљива, прототип своје класе. Од Сунца је удаљена приближно 595 светлосних година.

Гама Цефеја (Ераи или Алраи, „пастир“) је двојна звезда која лежи на око 45 светлосних година од Сунца. Примарна компонента је наранџасти субџин за кога се верује да је стар 6,6 милиона година. Пратилац је вероватно црвени патуљак исте старости. Ераи, магитуде 3,21, ће бити северна поларна звезда пре Алдерамина, за 4000 година. Једна вансоларна планета (Тадмор) орбитира око главне звезде система. Откривена је 2002, премда је први пут детектована 1988. године, што би је чинило првом вансоларном планетом икад откривеном.

Делта Цефеја (Ал радиф, „пратилац“) је двојна звезда магнитуде 3,75. Примарна компонента је жути џин који је прототип своје класе променљивих које служе као небеске стандардне свеће. Пратилац је плав, магнитуде 7,5.

Објекти дубоког неба уреди

У Цефеју се налази неколико занимљивих објеката дубоког неба. У близини северног небеског пола се налази NGC 188, врло старо глобуларно јато кога чини око 150 звезда. Открио га је Џон Хершел 1825. године, а претпоставља се да је формирано пре 10-20 милијарди година.

Око 2°,5 јужно од тете Цефеја се налази отворено звездано јато NGC 6939 кога чини осамдесетак звезда.

На граници са Лабудом се налази NGC 6946, спирална галаксија позната и по називу „Ватромет галаксија“ јер је у њој до сада опажено 9 супернових. Од Сунца је удаљена око 10 милиона светлосних година.

Глобуларно јато NGC 188
Спирална галаксија NGC 6946

Референце уреди

^ „Cepheus, constellation boundary”. The Constellations. International Astronomical Union. Приступљено 15. 2. 2014.
^ Ghisellini, G.; Ceca, R. Della; Volonteri, M.; Ghirlanda, G.; Tavecchi, F.; Foschini, L.; Tagliaferri, G.; Haardt, F.; Pareschi, G.; Grindlay, J. (2010). „Chasing the heaviest black holes in active galactic nuclei, the largest black hole”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 405: 387. Bibcode:2010MNRAS.405..387G. S2CID 40214759. arXiv:0912.0001  . doi:10.1111/j.1365-2966.2010.16449.x. This paper does acknowledge the possibility of an optical illusion that would cause an overestimation of the mass.
^ Ghisellini, G.; Foschini, L.; Volonteri, M.; Ghirlanda, G.; Haardt, F.; Burlon, D.; Tavecchio, F.; et al. (14. 7. 2009). „The blazar S5 0014+813: a real or apparent monster?”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society: Letters. v2. 399 (1): L24—L28. Bibcode:2009MNRAS.399L..24G. S2CID 14438667. arXiv:0906.0575  . doi:10.1111/j.1745-3933.2009.00716.x.

Литература уреди

Allen, Richard Hinckley (1963) [1899]. Star Names: Their Lore and Meaning (reprint изд.). New York City: Dover Publications. ISBN 978-0-486-21079-7.
Fischer, Debra; Driscoll, Peter; Isaacson, Howard; Giguere, Matt; Marcy, Geoffrey W.; Valenti, Jeff; Wright, Jason T.; Henry, Gregory W.; Johnson, John Asher; Howard, Andrew; Peek, Katherine; McCarthy, Chris (2009). „Five Planets and an Independent Confirmation of HD 196885 Ab from Lick Observatory”. The Astrophysical Journal. 703 (2): 1545—56. Bibcode:2009ApJ...703.1545F. S2CID 15524804. arXiv:0908.1596  . doi:10.1088/0004-637X/703/2/1545.
Garnavich, P. (1998). „Supernova 1998cf in NGC 3504”. IAU Circular. 6914 (6914): 1. Bibcode:1998IAUC.6914....1G.
Gizis, J. E.; Monet, D. G.; Reid, I. N.; Kirkpatrick, J. D.; Burgasser, Adam J. (2000). „Two Nearby M Dwarf Binaries from 2MASS”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 311 (2): 385—88. Bibcode:2000MNRAS.311..385G. doi:10.1046/j.1365-8711.2000.03060.x  .
Hevelius, Johannes (1687). Catalogus Stellarum Fixarum (на језику: латински). Gdaņsk, Poland: Gedani, typis J.-Z. Stollii. ^{[мртва веза]}
Jenniskens, Peter (2006). Meteor Showers and their Parent Comets. Cambridge, United Kingdom: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-85349-1.
Jenniskens, Peter (септембар 2012). „Mapping Meteoroid Orbits: New Meteor Showers Discovered”. Sky & Telescope: 22.
Kovtyukh, V. V.; Chekhonadskikh, F. A.; Luck, R. E.; Soubiran, C.; Yasinskaya, M. P.; Belik, S. I. (2010). „Accurate Luminosities for F-G Supergiants from Fe II/Fe I Line Depth Ratios”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 408 (3): 1568—75. Bibcode:2010MNRAS.408.1568K. doi:10.1111/j.1365-2966.2010.17217.x  .
Levy, David H. (2005). David Levy's Guide to Variable Stars. Cambridge, United Kingdom: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-60860-2.
Matheson, P.; Jha, S.; Challis, P.; Kirshner, R.; Calkins, M. (2001). „Supernova 2001ac in NGC 3504”. IAU Circular. 7597 (7597): 3. Bibcode:2001IAUC.7597....3M.
Moore, Patrick (2000). Exploring the Night Sky with Binoculars . Cambridge, United Kingdom: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-79390-2.
Motz, Lloyd; Nathanson, Carol (1991). The Constellations: An Enthusiast's Guide to the Night Sky. London, United Kingdom: Aurum Press. ISBN 978-1-85410-088-7.
Nogami, Daisaku; Masuda, Seiji; Kato, Taichi (1997). „The 1994 Superoutburst of the New SU UMa-type Dwarf Nova, SX Leonis Minoris”. Publications of the Astronomical Society of the Pacific. 109: 1114—21. Bibcode:1997PASP..109.1114N. doi:10.1086/133983  .
O'Meara, Stephen James (2011). Deep-Sky Companions: The Secret Deep. Cambridge, United Kingdom: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-19876-9.
Proctor, Richard Anthony (1870). A Star Atlas for the Library, the School and the Observatory. London, United Kingdom: Longmans, Green.
Ridpath, Ian; Tirion, Wil (2001). Stars and Planets Guide. Princeton University Press. ISBN 0-691-08913-2.
Robertson, J. W.; Honeycutt, R. K.; Turner, G. W. (1995). „RZ Leonis Minoris, PG 0943+521, and V1159 Orionis: Three Cataclysmic Variables with Similar and Unusual Outburst Behavior”. Publications of the Astronomical Society of the Pacific. 107: 443—49. Bibcode:1995PASP..107..443R. doi:10.1086/133572  .
Russell, Henry Norris (октобар 1922). „The New International Symbols for the Constellations”. Popular Astronomy. 30: 469—71. Bibcode:1922PA.....30..469R.
Skiff, Brian A.; Lockwood, G.W. (1986). „The Photometric Variability of Solar-type Stars. V. The Standard Stars 10 and 11 Leonis Minoris”. Publications of the Astronomical Society of the Pacific. 98 (601): 338—41. Bibcode:1986PASP...98..338S. JSTOR 40678678. doi:10.1086/131763  .
Thompson, Robert Bruce; Thompson, Barbara Fritchman (2007). Illustrated Guide to Astronomical Wonders: From Novice to Master Observer. North Sebastopol, California: O'Reilly Media. ISBN 978-0-596-52685-6.
Wagman, Morton (2003). Lost Stars: Lost, Missing and Troublesome Stars from the Catalogues of Johannes Bayer, Nicholas Louis de Lacaille, John Flamsteed, and Sundry Others. Blacksburg, Virginia: The McDonald & Woodward Publishing Company. ISBN 978-0-939923-78-6.
Wagner, R. Mark; Thorstensen, John R.; Honeycutt, R. K.; Howell, S. B.; Kaitchuck, R. H.; Kreidl, T. J.; Robertson, J. W.; Sion, E. M.; Starrfield, S. G. (1998). „A Photometric and Spectroscopic Study of the Cataclysmic Variable SX Leonis Minoris in Quiescence and Superoutburst”. The Astronomical Journal. 109 (2): 787—800. Bibcode:1998AJ....115..787W. doi:10.1086/300201  .
Baldwin, Emily (25. 6. 2010). „Radio observations shed new light on Hanny's Voorwerp”. Astronomy Now. Pole Star Publications Ltd. Архивирано из оригинала 8. 3. 2012. г. Приступљено 8. 11. 2012.
Beck, Sara J. (16. 7. 2010). „Delta Scuti and the Delta Scuti variables”. Variable Star of the Season. AAVSO (American Association of Variable Star Observers). Приступљено 8. 11. 2012.
„Leo Minor, Constellation Boundary”. The Constellations. International Astronomical Union. Приступљено 15. 10. 2012.
Schneider, Jean. „Planet HD 82886 b”. The Extrasolar Planets Encyclopaedia. Paris Observatory. Приступљено 25. 10. 2012.
„ESA/Hubble Picture of the Week: Galaxy in a spin”. Hubble website. Приступљено 23. 10. 2012.
„IMO Meteor Shower Calendar 2012 | International Meteor Organization”. The International Meteor Organization. 1997—2012. Приступљено 31. 10. 2012.
James, Andrew (7. 2. 2011). „'The '"Constellations : Part 2 Culmination Times"'”. Southern Astronomical Delights. Sydney, New South Wales. Приступљено 19. 10. 2012.
„Hubble Zooms in on a Space Oddity”. European Southern Observatory. 10. 1. 2011. Приступљено 8. 11. 2012.
Kaler, Jim. „Beta Leonis Minoris”. Stars. University of Illinois. Приступљено 30. 3. 2007.
Kaler, Jim. „21 Leonis Minoris”. Stars. University of Illinois. Приступљено 15. 10. 2012.
Kaler, Jim. „Praecipua”. Stars. University of Illinois. Приступљено 15. 10. 2012.
Grant, Shawn. „Leo Minor”. Deepsky Online. Knoxville Observers. Архивирано из оригинала 1. 4. 2012. г. Приступљено 14. 11. 2012.
McDonald Observatory (5. 12. 2005). „Astronomers Find Most Stable Optical Clock in Heavens; Aids Understanding of Stars' Lives”. Phys.Org. Архивирано из оригинала 23. 07. 2020. г. Приступљено 22. 10. 2012.
Jet Propulsion Laboratory, California Institute of Technology. „Results for NGC 2859”. NASA/IPAC Extragalactic Database. National Aeronautics and Space Administration. Приступљено 23. 10. 2012.
Jet Propulsion Laboratory, California Institute of Technology. „Results for NGC 3003”. NASA/IPAC Extragalactic Database. National Aeronautics and Space Administration. Приступљено 23. 10. 2012.
Jet Propulsion Laboratory, California Institute of Technology. „Results for NGC 3344”. NASA/IPAC Extragalactic Database. National Aeronautics and Space Administration. Приступљено 23. 10. 2012.
Jet Propulsion Laboratory, California Institute of Technology. „Results for NGC 3486”. NASA/IPAC Extragalactic Database. National Aeronautics and Space Administration. Приступљено 23. 10. 2012.
Jet Propulsion Laboratory, California Institute of Technology. „Results for NGC 3504”. NASA/IPAC Extragalactic Database. National Aeronautics and Space Administration. Приступљено 23. 10. 2012.
Ridpath, Ian (1988). „Urania's Mirror”. Old Star Atlases. Приступљено 5. 11. 2012.
Ridpath, Ian (1988). „Constellations – Part Two”. Star Tales. Приступљено 20. 10. 2012.
Ridpath, Ian (1988). „Leo Minor”. Star Tales. Приступљено 5. 11. 2012.
Ridpath, Ian (1988). „Chapter One Concluded...Filling the Remaining Gaps”. Star Tales. Приступљено 20. 10. 2012.
Rincon, Paul (5. 8. 2008). „Teacher finds new cosmic object”. BBC News. Приступљено 19. 10. 2012.
„Beta Leonis Minoris”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 8. 11. 2012.
„SU Leonis Minoris – Variable Star of RS CVn type”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 20. 10. 2012.
„SV Leonis Minoris – Variable Star of RS CVn type”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 20. 10. 2012.
„21 Leonis Minoris – Variable Star of delta Sct type”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 15. 10. 2012.
„37 Leonis Minoris”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 5. 11. 2012.
„46 Leonis Minoris – Variable Star”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 2. 11. 2012.
„GJ 356 B – Star in double system”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 20. 10. 2012.
„HD 82886”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 19. 10. 2012.
„LHS 2216 – High Proper Motion Star”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 21. 10. 2012.
„R Leonis Minoris – Variable Star of Mira Ceti type”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 22. 10. 2012.
„RY Leonis Minoris – Pulsating White Dwarf”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 22. 10. 2012.
„S Leonis Minoris – Variable Star of Mira Ceti type”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 22. 10. 2012.
„U Leonis Minoris – Semi-regular pulsating Star”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 22. 10. 2012.
„Interacting Galaxy Pair Arp 107”. Spitzer Space Telescope website. Spitzer Science Center, California Institute of Technology. 9. 6. 2005. Приступљено 19. 10. 2012.

Спољашње везе уреди

Сазвежђе Цефеј на TopAstronomer.com (језик: енглески)

[boundary-1] „Cepheus, constellation boundary”. The Constellations. International Astronomical Union. Приступљено 15. 2. 2014.

[Z1-2] Ghisellini, G.; Ceca, R. Della; Volonteri, M.; Ghirlanda, G.; Tavecchi, F.; Foschini, L.; Tagliaferri, G.; Haardt, F.; Pareschi, G.; Grindlay, J. (2010). „Chasing the heaviest black holes in active galactic nuclei, the largest black hole”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 405: 387. Bibcode:2010MNRAS.405..387G. S2CID 40214759. arXiv:0912.0001  . doi:10.1111/j.1365-2966.2010.16449.x. This paper does acknowledge the possibility of an optical illusion that would cause an overestimation of the mass.

[G.Ghisellini,_G.Ghirlanda-3] Ghisellini, G.; Foschini, L.; Volonteri, M.; Ghirlanda, G.; Haardt, F.; Burlon, D.; Tavecchio, F.; et al. (14. 7. 2009). „The blazar S5 0014+813: a real or apparent monster?”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society: Letters. v2. 399 (1): L24—L28. Bibcode:2009MNRAS.399L..24G. S2CID 14438667. arXiv:0906.0575  . doi:10.1111/j.1745-3933.2009.00716.x.

[2]

[3]

[1]