Црвена Русија

Појам Црвена Русија (лат. Russia Rubra) је старински хороним (обласни назив) који је током раније историје означавао источнословенске просторе у сливовима горег Дњестра и Сана, од Карпата на југозападу, до Беле Русије на североистоку. У област Црвене Русије су поред уже Галиције у горњем поречју Дњестра и Пшемисловске земље у поречју Сана, понекад убрајане и друге области, даље према истоку, укључујући делове Волиније и Подолије. Све ове области су првобитно припадале Кијевској Русији, а потом су (од краја 12. до средине 14. века) биле у саставу Галичко-волинске државе. За време пољске власти, на том простору је у раздобљу од прве половине 15. до краја 18. века постојало посебно Руско војводство (пољ. Województwo ruskie), а шири појам Црвена Русија је управо у том периоду често употребљаван у геополитичкој терминологији и картографији.[1][2][3][4]

Црвена Русија (Russia Rubra) и околне области на старој карти из 1687. године
Стара карта Црвене Русије, са Подолијом и Волинијом (1781)
За друге употребе, погледајте Црвена Русија (вишезначна одредница).

Након успостављања хабзбуршке власти (1772) и стварања Краљевине Галиције и Лодомерије, појам Црвена Русија је постепено потискиван из употребе, првенствено из политичких разлога. У циљу избегавања употребе ендонимских (изворних) појмова, изведених из руског имена, форсирана је употреба егзонимског (страног) појма Црвена Рутенија (нем. Rotruthenien), који је стекао популарност у аустрославистичким и гркокатоличким круговима, а првенствено међу заговорницима антируске политике.[5][6][7]

Види јошУреди

РеференцеУреди

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди