Црвенка

насеље у Србији у општини Кула у Западнобачком округу

Црвенка (мађ. Cservenka; нем. Тscherwenka или Rotweil) је градско насеље у Србији које је део општине Кула и налази се на северозападном делу Војводине. Према попису из 2022. било је 7556 становника.

Црвенка
Српска православна црква у центру Црвенке
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округЗападнобачки
ОпштинаКула
Становништво
 — 2022.Пад 7.556
 — густина108,9*/km2
Географске карактеристике
Координате45° 39′ 30″ С; 19° 27′ 21″ И / 45.65841° С; 19.45583° И / 45.65841; 19.45583
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина86 m
Површина66,4* km2
Црвенка на карти Србије
Црвенка
Црвенка
Црвенка на карти Србије
Остали подаци
Поштански број25220
Позивни број025
Регистарска ознакаKU

Географија

уреди
 
Црвенка

Насеље Црвенка је смештено на додирној зони Бачке лесне терасе и Бачке лесне заравни. Карактеристично је да је насеље подигнуто на лесној тераси мада је повољније да је било подигнуто на лесној заравни. Црвенка је положена у централом делу Бачке на географским координатама 45°39’30" СГШ и 19°27’30" ИГД. Насеље се налази на тачки спајања и разилажења саобраћајница у разним правцима, што даје насељу ознаку важног саобраћајног чворишта.

Привреда

уреди
 
Силос шећеране у Црвенки

Црвенка има веома јаку привреду ако узмемо у обзир саму величину места. У њој се налазе многобројна предузећа међу којима се истичу:

Демографија

уреди

У насељу Црвенка живи 8.027 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,7 година (39,3 код мушкараца и 41,9 код жена). У насељу има 3.341 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,69.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 6.879
1953. 7.797
1961. 9.369
1971. 10.098
1981. 10.629
1991. 10.409 10.247
2002. 10.163 10.315
2011. 9.001
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
7.264 71,47%
Црногорци
  
1.313 12,91%
Мађари
  
493 4,85%
Хрвати
  
183 1,80%
Југословени
  
156 1,53%
Украјинци
  
96 0,94%
Русини
  
64 0,62%
Македонци
  
57 0,56%
Немци
  
33 0,32%
Роми
  
21 0,20%
Словенци
  
17 0,16%
Словаци
  
16 0,15%
Чеси
  
11 0,10%
Муслимани
  
10 0,09%
Руси
  
7 0,06%
Буњевци
  
7 0,06%
Албанци
  
6 0,05%
Бугари
  
1 0,00%
непознато
  
129 1,26%
Становништво према полу и старости[3]
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 1.713 2.003 2.523 2.853 3.143 3.259 3.341


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 576 812 638 788 335 145 35 7 2 3 3,04
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 4.125 1.394 2.441 168 113 9
Женски 4.368 926 2.486 767 184 5
УКУПНО 8.493 2.320 4.927 935 297 14
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 1.633 139 0 0 846
Женски 1.055 54 0 0 433
Укупно 2.688 193 0 0 1.279
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 30 106 122 47 120
Женски 3 18 225 30 26
Укупно 33 124 347 77 146
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 9 31 42 29 15
Женски 11 19 31 85 69
Укупно 20 50 73 114 84
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 31 0 0 66
Женски 18 1 0 32
Укупно 49 1 0 98

Спорт

уреди

Црвенка има богату спортску историју. Такође од 1968. године у Црвенки се налази базен на отвореном рађен по олимпијским стандардима, који је и даље у функцији.

Позната Црвеначка школа рукомета освојила је прву мушку савезни лигу Југославије (1969) као и два пута куп Југославије (1967. и 1988). Такође су били и полуфиналисти Купа европских шампиона (1970). Омладинци су два пута освајали шампионат (1981. и 1994).

Највећи успех Црвеначког фудбала је свакако улазак у прву лигу Југославије.

Галерија

уреди

Напомене

уреди

→ * — Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Црвенка, на којој се налазе два насеља Црвенка и Нова Црвенка.

Референце

уреди
  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

уреди