Црвенка

Црвенка
Црвенка;
	Српска православна црква у центру Црвенке
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Западнобачки
Општина	Кула
Становништво
— 2011.	9.001
— густина	135*/км2
Географске карактеристике
Координате	45° 39′ 30″ СГШ; 19° 27′ 21″ ИГД / 45.65841° СГШ; 19.45583° ИГДКоординате: 45° 39′ 30″ СГШ; 19° 27′ 21″ ИГД / 45.65841° СГШ; 19.45583° ИГД
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	86 м
Површина	66,4* км2
	Црвенка Црвенка на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број	25220
Позивни број	025
Регистарска ознака	SO

Црвенка (мађ. Cservenka; нем. Тscherwenka или Rotweil) је насељено место на територији Аутономне покрајине Војводине у Републици Србији, у Западнобачком округу. Према попису из 2011. живео је 9.001 становник (према попису из 2002. било је 10.163 становника).

ГеографијаУреди

Црвенка

Насеље Црвенка је смештено на додирној зони Бачке лесне терасе и Бачке лесне заравни. Карактеристично је да је насеље подигнуто на лесној тераси мада је повољније да је било подигнуто на лесној заравни. Црвенка је положена у цетралном делу Бачке на географским кординатама 45°39’30" СГШ и 19°27’30" ИГД. Насеље се налази на тачки спајања и разилажења саобраћајница у разним правцима, што даје насељу ознаку важног саобраћајног чворишта.

ПривредаУреди

Црвенка има веома јаку привреду ако узмемо у обзир саму величину места. У њој се налазе многобројна предузећа међу којима се истичу:

Фабрика шећера Црвенка
фабрика кондиторских производа Јафа
ДП Залив
АД фабрика сточне хране Црвенка
Сигма ДОО

ДемографијаУреди

У насељу Црвенка живи 8.027 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,7 година (39,3 код мушкараца и 41,9 код жена). У насељу има 3.341 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,69.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[1]
Година	Становника
1948.	6.879
1953.	7.797
1961.	9.369
1971.	10.098
1981.	10.629
1991.	10.409	10.247
2002.	10.163	10.315
2011.	9.001

Етнички састав према попису из 2002.‍^[2]

Срби	7.264	71,47%
Црногорци	1.313	12,91%
Мађари	493	4,85%
Хрвати	183	1,80%
Југословени	156	1,53%
Украјинци	96	0,94%
Русини	64	0,62%
Македонци	57	0,56%
Немци	33	0,32%
Роми	21	0,20%
Словенци	17	0,16%
Словаци	16	0,15%
Чеси	11	0,10%
Муслимани	10	0,09%
Руси	7	0,06%
Буњевци	7	0,06%
Албанци	6	0,05%
Бугари	1	0,00%
непознато	129	1,26%

Становништво према полу и старости^[3]


	м	ж
?	15	24
80+	55	86
75—79	82	183
70—74	182	263
65—69	292	362
60—64	317	357
55—59	230	274
50—54	339	368
45—49	425	399
40—44	349	358
35—39	366	340
30—34	353	339
25—29	356	319
20—24	371	343
15—19	393	353
10—14	354	313
5—9	274	258
0—4	226	245
Просек :	37,7	40,6

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	1.713	2.003	2.523	2.853	3.143	3.259	3.341

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	576	812	638	788	335	145	35	7	2	3	3,04

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	4.125	1.394	2.441	168	113	9
Женски	4.368	926	2.486	767	184	5
УКУПНО	8.493	2.320	4.927	935	297	14

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	1.633	139	0	0	846
Женски	1.055	54	0	0	433
УКУПНО	2.688	193	0	0	1.279
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	30	106	122	47	120
Женски	3	18	225	30	26
УКУПНО	33	124	347	77	146
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	9	31	42	29	15
Женски	11	19	31	85	69
УКУПНО	20	50	73	114	84
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	31	0	0	66
Женски	18	1	0	32
УКУПНО	49	1	0	98

СпортУреди

Црвенка има богату спортску историју. Такође од 1968. године у Црвенки се налази базен на отвореном рађен по олимпијским стандардима, који је идаље у функцији.

РК Црвенка

Позната Црвеначка школа рукомета освојила је прву мушку савезни лигу Југославије(1969) као и два пута куп Југославије(1967. и 1988). Такође су били и полуфиналисти Купа европских шампиона(1970). Омладинци су два пута освајали шампионат(1981. и 1994).

ФК Црвенка

Највећи успех Црвеначког фудбала је свакако улазак у прву лигу Југославије.

КК Црвенка

ГалеријаУреди

Православна црква у Црвенки
Католичка црква у Црвенки
Срушене немачке цркве

НапоменеУреди

→ * — Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Црвенка, на којој се налазе два насеља Црвенка и Нова Црвенка.

РеференцеУреди

^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везеУреди

[1] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[2] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[3] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]