Црвенкапа или Црвенкапица је позната бајка у којој мала девојчица среће вука.

Црвенкапа
Црвенкапа

Различите верзије приче су постојале у фолклору многих европских народа, све док једну од њих није у 17. веку забележио Шарл Перо.[1] Најпознатију су верзију у 19. веку написали браћа Грим.[2]

Они су слушали традиционалне приче за старије људе и написали су их у књизи. Многе „бајке“, како су се обично звале, налазе се у књизи браће Грим. На енглеском језику прича је названа "Little Red Cap", а данас је позната под називом "Little Red Riding Hood".

Прича уреди

 УПОЗОРЕЊЕ:Следе детаљи заплета или комплетан опис радње!
 
Програм представе Црвенкапа, која је одржана у Задужбини Илије М. Коларца 8. јануара 1935. године.

Била једном једна девојчица која је носила црвену капу. Њена мајка ју је послала да посети болесну баку. Мајка јој је рекла да се на путу не сме заустављати. Вук је видео девојчицу на путу у шуму и направио је план да је поједе. Пристојно је питао дјевојчицу где иде, а лаковерна девојчица пријатељски му је одговорила. Девојчици је вук понудио да бере цвеће за своју баку. Док је она брала цвеће, вук је пожурио до бакине куће, а кад је у њу ушао, појео је баку. На своју главу ставио је бакину ноћну капу и легао у кревет. Када је девојчица ушла у бакину кућу, вук ју је такође појео (у Пероовој верзији овде је крај). Дрвосеча (или у неким верзијама ловац) је дошао и пререзао вуку трбух. Девојчица и њена бака биле су спашене. Потом је дрвосеча ставио камење у тело вука како би га убио.

Поука уреди

 
Црвенкапа

Као и свака прича за малу децу, прича има за поуку да деца не треба да ступају контакт са незнанцима. Прича има и елементе маште, вук говори, вук прогута баку и Црвенкапу а оне остану живе у стомаку вука! Бајка Црвенкапа садржи стару причу о крволочном вуку који је прогутао баку и девојчицу и свевременску поруку о свевидећем оку правде која не дозвољава да зло остане некажњено. Црвенкапа је оличење дечје наивности и невиности; у њеном понашању доминира љубав и знатижеља, виђена исконским нагоном човека за спознајом света.[2]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Енциклопедија књижевних јунака. Београд. 2013. стр. 720. 
  2. ^ а б Петровић, Тихомир (2007). Писци за децу и младе. Пожега. стр. 212.