Цриквеница је град у Хрватској, у Приморско-горанској жупанији. Према резултатима пописа из 2011. у граду је живело 11.122 становника, а у самом насељу је живело 6.860 становника.[1]

Цриквеница
Crikvenica view from the sea 2005-08-02.jpg
Цриквеница, поглед са мора
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаПриморско-горанска
Становништво
Становништво
 — 2011.Пад 6.860
Агломерација (2011.)Пад 11.122
Географске карактеристике
Координате45° 10′ 25″ СГШ; 14° 41′ 29″ ИГД / 45.17360299530372° СГШ; 14.69150484167795° ИГД / 45.17360299530372; 14.69150484167795
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина11 m
Цриквеница на мапи Хрватске
Цриквеница
Цриквеница
Цриквеница на мапи Хрватске
Остали подаци
ГрадоначелникДамир Рукавина (ХДЗ)
Поштански број51260
Позивни број051
Регистарска ознакаRI

Географски положајУреди

Цриквеница је смештена је на хрватској обали Јадранског мора, у Кварнерском заливу, око 35 km километара од Ријеке, средишта Приморско-горанске жупаније.

Град Цриквеница се, као локална самоуправа, састоји од места (од сјевера према југу): Јадраново, Драмаљ, Цриквеница и Селце.

ИсторијаУреди

Старом Цриквеницом сматра се насеље Котор, смештено на врху оближњег истоименог брежуљка. Најстарије материјалне трагове присутва човека оставило је илирско становништво, а од Римљана остао је назив Ad Turres, који су Словени по досељавању у ове крајеве превели као Код тор (код торњева).

Котор је био велико насеље са жупном црквом и пет мањих цркава. Године 1776. велики пожар је уништио је цели Котор. Жупник и део црквених вредности нашли су уточиште у Павлинском манастиру у Цриквеници. Највећи део становнштва преселио се ближе мору, а након пожара у Котор се вратило само неколико породица. Данас је он у рушевинама и напуштен.

Историја Цриквенице повезана је и условљена историјом суседне плодне долине Винодол. Из ове велике зелене колевке, током векома израсла су насеља уз обалу, прво као трговачке луке, а затим као рибарска насеља, и на крају градићи и туристичка места.

Континуитет људског живљења на овим просторима се може пратити унатраг више од 30 векова. О тако дугој насељености сведоче археолошки налази мачева, копаља, накита и остаци бројних праисторијских насеобина, смештених на заравњеним врховима брежуљака надомак мора. Њихови градитељи и становници, прво Јаподи, а од 4. века п. н. е. Либурни, с ових узвисина су надзирали уски канал између копна и острва Крка, а с друге стране су контролисали прастари путни правац кроз Винодол.

Природно заштићене увале пружале су уточиште и римским трговачким бродовима, а једна од таквих сигурних лука била је смештена у некад пловном, широком ушћу цриквеничке речице Дубрачине. Тек површне археолошке процене откривених налаза дају наслутити да су лука и насеље стари најмање 2.000 година.

У доба касне Антике, дуж морске обале водио је један огранак важне римског пута, која је полазила из Аквилеје у северној Италији, преко Сеније до римске провинције Далмације и у унутрашњост.

Касноантички географ Пеутингер (4. век нове ере) је забележио на овим просторима насеље Ад Турес, по којем је у новије време названо познато туристичко насеље у Цриквеници.

У 8. веку ове пределе насељавају Словени и у Винодолу организују своју жупу која се састојала од слободних општина. Досељеници су се бавили земљорадњом, сточарством и рибарством, а од затеченог романског становништва прихватили су вештину узгоја винове лозе те су и сам латински назив плодне удолине, Vallis vinearia, превели у долина вина. Винодолом се у старијљ времена називала не само удолина, као данас, него много шири простор, укључујући и пределе уз морску обалу. Недалеко од Цриквенице налази се некропола Странче — Горица.

У средњем веку, простори данашње Цриквенице припадали су жупи Винодол којом су готово 450 година владали крчки кнезови познатији као Франкопани. Године 1225. ова кнежевска породица долази у посед жупе Винодол и влада њоме све до погубљења Петра Зринског и Франа Крсте Франкопана у Бечком Новом Месту 1671. године.

У окриљу кнезова Франкопана, а заслугом слободних становника винодолских градова, настао је 1288. године Винодолски закон. Винодолски закон се примењивао на простору жупе Винодол, а био је писан народним језиком и глагољицом.

Оснивачем данашње Цриквенице сматра се кнез Никола Франкопан. Он је далеке 1412. године наредио да се сагради манастир Св. Павла Пустињака на ушћу речице Дубрачине у море, уз средњовековну цркву — од чега је изведен назив Цриквеница. Манастирска зграда повезала је околна рибарска насеља и постала средиште јавног и културног живота. У новије време у овом историјском здању је уређен хотел Каштел.

У цриквеничком манастиру је прво знање стекао Ђулио Кловио, чувени ситносликар, рођен 1498. године у Винодолу, недалеко од Цриквенице.

У средњем веку Цриквеница је била лука франкопанског каштела Грижане. Њени становници су се бавили претежно риболовом, а у једном документу из 1609. године спомиње се тунолов уз поток Дубрачину. Вековима су цриквенички рибари ловили у Кварнеру, а средином 19. века у потрази за новим ловиштима почели су се исељавати на друге континенте.

СтановништвоУреди

На попису становништва 2011. године, град Цриквеница је имао 11.122 становника, од чега у самом Цриквеници 6.860. На попису становништва 2001. године, град Цриквеница је имао 11.348 становника, од чега у самом Цриквеници 7.121.

Попис 1991.Уреди

На попису становништва 1991. године, насељено место Цриквеница је имало 5.763 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
4.794 83,18%
Срби
  
285 4,94%
Југословени
  
166 2,88%
Муслимани
  
149 2,58%
Албанци
  
71 1,23%
Словенци
  
50 0,86%
Македонци
  
12 0,20%
Црногорци
  
11 0,19%
Мађари
  
10 0,17%
Немци
  
7 0,12%
Италијани
  
5 0,08%
Чеси
  
5 0,08%
Аустријанци
  
1 0,01%
Јевреји
  
1 0,01%
Пољаци
  
1 0,01%
Роми
  
1 0,01%
Руси
  
1 0,01%
Словаци
  
1 0,01%
остали
  
6 0,10%
неопредељени
  
114 1,97%
регион. опр.
  
14 0,24%
непознато
  
58 1,00%
укупно: 5.763

РеференцеУреди

  1. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 23. 03. 2016. 

ЛитератураУреди

  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 

Спољашње везеУреди