Црква Свете Петке у Градишту

Црква Свете Петке у Градишту или Параклис (капела) Свете Петке једна је од цркава у Белопаланачкој парохији Православне Нишке епархије. Сама црквица (која се у архиви црквених добара води као капела-параклис), посвећена је Светој Петки (Св. Параскеви), а настала је с краја 19. века, на одвајкада сакралном месту (црквишту), након што је, највероватније из спољне средине, донет запис посвећен преподобној Св. Параскеви (Св. Петки), и на тој локацији изграђена црквица-капела. Црква се налази у централном делу села Градиште (Општина Бела Паланка), на око 22 km источно од Ниша и исто толико западно од Беле Паланке.[1]

Црква Свете Петке у Градишту
Опште информације
МестоГрадиште
ОпштинаОпштина Бела Паланка
Држава Србија
Врста споменикацрква
Време настанка19. век
Тип културног добраСпоменик културе
ВласникЕпархија нишка
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе Ниш

Историја уреди

По казивању Ивановић Анке, старе 81 годину (2003), како јој је њен деда причао црква је изграђена тако што су они доносили камен са свих страна.[1]

У сачуваним документима о цркви Свете Петке у Градишту, најстарији је онај који је пронађен у рушевинама оближње сеоске куће под Чуком, 1898. године. У њему се помиње; да је црква године 1898. године била под кровом, да је била сазидана од тврдог материјала, да је била просте израде и да је тада припадала Црквеној општини Врандолској чији је парох Димитрије Мијалковић вршио службе у њој. У истом документу наводи с и да су тутори цркве били Таса Крстић и Мита Здравковић и да је саграђена уз помоћ и залагање тадашњих мештана.[1]

По расположивим подацима, претпоставља се да је, капела први пут обнављана у периоду од 1928-1930. године, на шта указују пронађени стари и рачуни за грђевински материјал на име цркве Свете Петке у Градишту. До Другог светског рата црква је имала дрвеном оградом ограђену порту са капијом и звоно у ракљама дрвећа. До цркве се налазила Основна школа.

Након обнове из 1930. године, црква је била у добром стању све до почетка Другог светског рата. Након ослобођења, до 1947. године, црква је била под кровом, када је као полупорушена и потпуно напуштена.[2]

Године 2009. године на иницијативу малобројних мештана села Градишта и околине, и на њихову молбу за благослов епископа нишког, покренута је обнова цркве. Најпре је раскрчено растиње и жбуње како би се открио стари темељ порушене цркве. На истом темељу изведени су грађевински радови, тако да је капела већ 2011. године била сазидана од тесаног природног камена и стављена под кров. Радови су настављени 2012. године када је дограђена припрата, монтиран и осликан нов иконостас и сређена унутрашњост цркве.

Изглед и стање објекта уреди

Црквица је једноставна грађевина правоугаоне основе са наосом и часном трпезом од камена. У цркву се улазило на једна врата окренута према истоку, изнад којих је био уграђен надвратник од камена-кречњака. Зидови цркве изграђени су од кредног кречњачког-камена (око 70%), мезозојског и горње палеозојског камена (око 20%), од бигра (тревентина) (око 10%) и једног камена од црвеног пермског пешчара, однекуд донетог. По два наспрамно постављена прозора на јужном и северном зиду, и један у наосу били су опшивени печеном опеком.

Црква је, данас, са кровом на две воде, који се као и отворена припрата са малом куполом на врху ослања на лепо обликоване и уз цркву прислоњене дрвене стубове. И црква и припрате препокривене су црепом.[3]

Звоно које је било у ракљама дрвета, после Другог светског рата затечено је на земљи. Мештани су подигли бетонски рам са носачима и на њему поставили звоно, на коме пише:

Након окончане обнове 2012. године црква је са унутрашње стране окречена у бело, и без фрескодекорације је. Изрграђен је нови олтар у дуборезу и осликан са шест фресака. Плафон је обложен чамовом ламперијом, а под поплочан керамиком. У цркву је доведено и електрично осветљење.

Новоизграђени иконостас (2009) и звоно цркве Свете Петке у Градишту (1902)

Извори уреди

  1. ^ а б в Јован Ћирић, Градиште, хроника села, Центар за научна истраживања САНУ и Универзитет у Нишу. Ниш, (2006), стр.41.
  2. ^ Јован Ћирић, Градиште, хроника села, Центар за научна истраживања САНУ и Универзитет у Нишу. Ниш, (2006), стр.45.
  3. ^ Јован Ћирић, Градиште, хроника села, Центар за научна истраживања САНУ и Универзитет у Нишу. Ниш, (2006), стр.43

Види још уреди

Спољашње везе уреди