Црква Свете Петке у Пожаревцу

Црква Свете Петке у Пожаревцу налази се у новом делу града, званом ,,Бусије“. Храм је посвећен Светој Параскеви односно Петки (грч. Παρασκευή - петак - дан добровољних Страдања Господњих). Радови на храму су отпочети 2001. године, а храм је освећен 2013. године. Припада Епархији браничевској Српске Православне Цркве. Храмовна слава се прославља 14. октобра по старом, односно 27. октобра по новом календару.

Црква Свете Петке
Црква Св. Петке у Пожаревцу, Бусије.jpg
Основни подаци
ЕпархијаБраничевска
Архитектура
СтилСрпско - византијски
Локација
МестоПожаревац
ДржаваСрбија

ИсторијатУреди

 
Пројектовани изглед здања

Благословом његовог преосвештенства владике Браничевског, господина Др Игњатија, 6. октобра 2001. године освештени су темељи цркве у Пожаревцу, у насељу Бусије. Поштовање Свете Петке је веома распрострањен на овим подручијима међу верницима, због тога је храм и посвећен овој светитељки.[1] За подизање овог храма град Пожаревац је бесплатно уступио 50 ари плаца у улици Страхињића Бана. [2]

Градња овако важног храма је започета у економски незгодном тренутку по Србију, због дуготрајних санкција међународне заједнице и НАТО бомбардовања Србије - због тога је градња могла да се одвија само уз велику помоћ донације ктитора и верног народа.

 
Унутрашњост цркве Свете Петке у Пожаревцу.

Главни ктитор је била Холдинг компанија ,,Бамби“ Пожаревац са сталним новчаним средствима и АД ,,Водопривреда" Пожаревац, са помоћи у машинским радовима, превозима и одређеним грађевинским материјалима. Донори су били и друга градска и јавна предузећа. Поред финансијске помоћи, Холдинг компанија ,,Бамби“ Пожаревац поклонила је и три звона набављена у Грчкој као и плаштаницу Св. Петке која је донета из Јашија из Румуније.

Поред даривања плаштанице издато је:

Уверење о даривању (Act de donate)

,,На захтев Господина Др Мирослава Милетића, представника парохије Свете Параскеве, из места Пожаревца - Србија, поклањамо овај покров са моштију Свете Параскеве из града Јашија, као знак братства и љубави између српских и румунских верника, дубоког уважавања и благослова верницима који имају посебно поштовање према Светој Преподобној Параскеви.

Да Господ Бог, молитвама свете Преподобне Параскеве, благослови и награди труд и богобојажљивост наше браће у правој вери.

— + Даниел Митрополит Молдаве и Буковике Град Јаш - Румунија 17. јуни 2002".

Грађевински одборУреди

Пре почетка изградње храма, формиран је грађевински одбор чији је задатак био да се бави свим пословима везаним за градњу, обезбеђивањем средстава од донора.

Грађевински одбор су чинили:

  • Зоран Јанковић, протојереј стафрофор
  • Ђорђе Релић, дипл. инж.
  • Милан Перић, дипл. инж.
  • Александар Јанковић, дипл. инж.
  • Југослав Станковић. инж.
  • Лука Шешум, проф.
  • Видоје Вукашиновић, проф.
  • Мирослав Живадиновић

Основне карактеристике објектаУреди

Храм је рађен по пројекту Крсте Николића, дипл. инж., дужина цркве је 31 метар, ширина 20 метара, а висина централне куполе је 31 метар. Црква има три звоника, брод и централну куполу. Црква је изграђена у српско - византијском стилу. За изградњу је утрошено 280.000 опеке из околине Пожаревца, а бетонски стубови се не примећују јер су узидани, док само здање има 120 спољних отвора.Сам храм може да прими 2.500 верника.

Храм има две галерије, а на другој галерији је изграђен образовни центар амфитеатерског типа „Ecclesia Viminaciensis“.[3] Центар је вишенаменски и треба да представља место сабирања богослова, вероучитеља и катихета пре свега Браничевске епархије, али и других дијацеза Српске Православне Цркве.

ИконостасУреди

 
Детаљ са иконостаса.

Сликарски радови на иконостасу дело су студената Академије ликовних уметности из Београда у класи професора Горана Јанићијевића, док је резбарске и дуборезне радове извео мајстор Звонимир Стевић из Касидола.[4]

На иконостасу је насликано у провој зони 6 икона, са десне стране: Господ Исус Христос, Свети Јован Крститељ, Свети Георгије; са леве стране; Богородица, Света Петка и Свети Никола; као и четири на дверима у првој зони. Јужна, једнокрилна олтарска врата су са иконом Светог Стефана; северна, једнокрилна олтарска врата су са иконом архангела Михаила. Централне, двокрилне, олтарске двери носе иконе архангела Гаврила и Пресвете Дјеве Марије (сцена благовести).[4]

У другој зони насликане су дванаест икона са ликовима апостола и јеванђелиста, док у трећој високој зони је икона у полулуку резбареног дубореза ,,Тајна вечера". На Врху је Распеће Господа на крсту и два уоквирена медаљона са ликовима Богородице и Светог Јована.[4]

На иконостасу је изрезбарена стилизација паунова као рајских птица.[4]

ФрескописУреди

 
Западни зид у унутрашњости храма.
 
Други Христов долазак, рад оца Стаматиса Склириса.

На западном зиду је насликано Рођење Пресвете Богородице, Успење Пресвете Богородице и Ваведење, а на стубовима испред прве галерије су насликани столпници. Изнад фресака који приказују живот Пресвете Богородице, насликан је Христос окружен апосотолима, двојицом арханђела и херувимима. Западни зид је фрескописао Звонимир Стевић из Касидола.[5]

Олтар и источни зид је осликао грчки иконописац, свештеник Стаматис Склирис.[6] Његов стил иконописања представља синтезу традиционалног иконописања са модерним сликарским трендовима, са циљем да што јасније приближи есхатолошку реалност модерном човеку.

У олтару је насликан Други Христов долазак, а на источном зиду је насликано Васкрсење Христово, причешће апостола, Благовести, Св. Василије Велики и Св. Јован Златоусти.

РеференцеУреди

  1. ^ Марјановић Кефало, Новица (2011). Црква Света Петка у Пожаревцу. Пожаревац. стр. 12. ISBN 978-86-904359-6-8. 
  2. ^ „Освештан храм Свете ПеткеConsecrated church of St. Petka”. pozarevac.rs. Приступљено 2021-04-18. 
  3. ^ goran.ilic@sabornost.org, Горан Илић. „Изграђен је Образовни центар „Ecclesia Viminaciensis. centar.sabornost.org (на језику: српски). Приступљено 2021-04-18. 
  4. ^ а б в г Марјановић Кефало, Новица (2011). Црква Света Петка у Пожаревцу. Пожаревац. стр. 26. ISBN 978-86-904359-6-8. 
  5. ^ Марјановић Кефало, Новица (2011). Црква Света Петка. Пожаревац. стр. 28. ISBN 978-86-904359-6-8. 
  6. ^ „Holy Icon - Saint Paraskevi, Požarevac, Serbia”. www.holyicon.org (на језику: енглески). Приступљено 2021-04-19.