Црква Светог Георгија у Великој Кладуши
Црква Светог Георгија је српска православна црква која се налази у Великој Кладуши, а припада Епархији бихаћко-петровачкој.
| Црква Светог Георгија | |
|---|---|
| Основни подаци | |
| Статус | отворен |
| Тип | црква |
| Јурисдикција | Српска православна црква |
| Епархија | Епархија бихаћко-петровачка |
| Оснивање | 1901. год. |
| Посвећен | Светом Георгију |
| Архитектура | |
| Ниво значаја | Национални споменик Босне и Херцеговине |
| Реконструисан | 2009. |
| Локација | |
| Место | Велика Кладуша |
| Држава |  Босна и Херцеговина |
| Координате | 45° 10′ 40.685″ N 15° 49′ 27.197″ E / 45.17796806° С; 15.82422139° И |
  Црква Светог Георгија Црква Светог Георгија на карти Босне и Херцеговине | |
Изграђена је 1901, освештана 1913. године, а за Национални споменик Босне и Херцеговине проглашена је на седници одржаној од 9. до 12. фебруара 2012. године.
Опис уреди
Црква припада једнобродним црквама димензија 7,810 × 13,45 м (дужина мерена са апсидом). Наткривена је двоводним кровом и покривена црепом. Има припрату, наос и олтарски простор.[1]
Изграђена је од камена. Сви унутрашњи и спољашњи зидови цркве су малтерисани и бојени, док су на спољашњој страни по рубним деловима објекта, затим око портала и прозорских отвора, постављене плоче ширине 35–55 цм, као декорација.[1]
Звоник је висине 18,30 м. и смештен је изнад централног простора припрате, квадратне је основе димензија износе 3,5 × 3,5 м. Кров звоника има облик луковице са издуженим кубичним наставком на чијем се врху налази крст. На фасадама се у доњој зони звоника налазе окулуси, а у горњој отвори са жалузинама који се полукружно завршавају.
Корпус иконостаса кога чини 17 икона различитих димензија, подељен је у три хоризонтална низа. Општа карактеристика икона огледа се у једноставном инкарнату. Већим делом на композицијама доминира сива подлога, а у доњем, преосталом делу маслинасто зелена.[1]
Историјат уреди
Црква саграђена је 1901. године а отварање и њено освешћење, одржано је 1913. године. Знатно је оштећена у Другом светском рату. Од инвентара остао је сачуван само иконостас од дрвета. Дана 29. јула 1941. године, у цркви усташе су извршиле покољ неколико становника српске националности, углавном жене и деце.[2] На западном зиду цркве, близу улазних врата налази се спомен-плоча са натписом о том догађају.[1]
Црква је обновљена и поново освећена 1987. године. Током Рата у Босни и Херцеговини грађани Велике Кладуше нису дозволили да се понови злочин из 1941. године. Локална заједница и народ су организовали даноноћно чување овог храма да не би био порушен од исламских екстремиста. Године 1995. године храм је тешко оштећен од припадника Петог Корпуса Армије БиХ.[1][3]
Начелник општине Велика Кладуша Мулалић и Хризостом Јевић састали су се у новембру 2009. године, након чега је договорена реконструкција храма.[3]
Референце уреди
- ^ а б в г д „Crkva sv. Georgija u Velikoj Kladuši”. Komisija za očuvanje nacionalnih spomenika BiH. Приступљено 9. 2. 2019.
- ^ „Sto godina crkve sv. Georgija u Velikoj Kladuši”. croatialink.com. 3. 12. 2013.
- ^ а б „Освећена црква Светог Георгија у Великој Кладуши”. Српска православна црква. spc.rs. 29. 11. 2010. Архивирано из оригинала 07. 09. 2015. г. Приступљено 13. 03. 2021.
Литература уреди
- Ђоко Слијепчевић, Историја Српске православне цркве, Друга књига, Од почетка 19. вијека до краја Другог свјетског рата, Минхен, 1966. (коришћене услуге библиотеке Бошњачког института, фондација Адила Зулфикарпашића-Сарајево), 1966.
- Александар Равлић, Велика Кладуша кроз стољећа, Монографија, Скупштина општине Велика Кладуша, 1987.
