Црква Светог Николе у Горњем Стрижевцу
Црква Светог Никола у селу Горњи Стрижевац, једна је од цркава из друге половине 19. века, која територијално припада првој, главној антропогеографској целини бабушничке општине – у саставу Пиротском округа, а духовно Другој белопаланачкој пархији Епархије Нишке. Градња црква, која је посвећен светом Николају Чудотворцу, приближно се поклапа се са досељавањем становништва у Горњи Стрижевац из околних заплањских села (Линово, Завидинци и др).[1]
| Црква Светог Николе у Горњем Стрижевцу | |
|---|---|
| Опште информације | |
| Место | Горњи Стрижевац |
| Општина | Општина Бабушница |
| Држава |  Србија |
| Врста споменика | црква |
| Време настанка | 19. век |
| Тип културног добра | Споменик културе |
| Власник | Епархија нишка |
| Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе Ниш |
Историјат уреди
Црква Светог Николе сазидан је 1857. године, о чему постоји запис уклесан на каменој плочи на улазу у цркву, на којој се помињу; тадашњи свештеници Георгије и Живко, и ктитори цркве Живко, Коста и Стојан. У црквеној порти налази се звоник са два звона на којима пише; да су их приложили за време краља Милана, сељани Стрижевца 1887. године.[2]
Поред цркве, у селу постоје и три света места, на три различите стране села, са каменим или дрвеним крстовима (Светониколски крст, Богородичин крст (1838) и Петров крст). Поред сваког од ових крастова, једном годишње, окупљали су се становници села Горњи Стрижевац и околине.
До 1976. године, у цркви Светог Николе, локални парох редовно је обављао верску службу, да би је с краја 20 века овај храм задесила иста судбина (урушавања и уништења због запуштениости) као и већину других храмова са подручја Лужничке котлине, због ниског природног прираштај и изразита емиграција становништва ка Шумадији, Источној и Јужној Србији и планско исељавање заслужних породица у Војводину и на друге локације, што се негативно одразило на укупни привредни и друштвени и верски развој села.[3]
Обнова цркве уреди
Обнова црква Светог Николе од стране мештана Горњих Стрижеваца, започела је 2009. године извођењем, грубих, спољашњих радова, који су највећим делом те године и завршени, док се унутрашњост цркве још уређује.
Извори уреди
- ^ Ћирић, Ј. (1979). Насеља Горњег Понишавља и Лужнице, Пиротски зборник, бр. 8-9. стр. 121-175.
- ^ Епархија, нишка. „Цркве у саставу Парохије Бела Паланка”. Парохија Бела Паланка. Архивирано из оригинала 08. 03. 2016. г. Приступљено 24. 2. 2016.
- ^ Спасовски, М.(1981). Демографске одлике становништва Лужнице у овом веку. Зборник радова Етнографског института, књ. 11. стр. 57-99.