Црква Светог Пантелејмона у Призрену
Црква Светог Пантелејмона у Призрену једна је од многобројних цркава у овом граду, која највероватније потиче из 14. века. Реконструисана је 1937. године на месту старе цркве из Средњег века.
| Црква Светог Пантелејмона у Призрену | |
|---|---|
| Опште информације | |
| Место | Призрен |
| Општина | Призрен |
| Држава |  Србија |
| Време настанка | крај 14. века |
| Тип културног добра | Споменик културе од изузетног значаја |
| Надлежна установа за заштиту | Покрајински завод за заштиту споменика културе Косова и Метохије |
Положај и стање заштите уреди
Црква Светог Пантелејмона се налази у делу Призрена који је по цркви добио име Пантелији. Црква је изузев са уличне притешњена између већег броја дограђених и новоизграђених вишеспратних кућа.[1]
Црква је у њеној историји више пута девастирана од стране Османлија а задњи пут од стране Албанаца, који од 1014. године, када се први пут помиње Призренска епископија утичу на то да се застрашивањем и скрнављењем српских светиња врши одношења старе архиве и преосталих драгоцености, из ове и других призренских цркава, и тиме практично утиче да замре древно епископско средиште и то под протекторатом мисије УН и снага КФОР-а.
Због дивље градње и опште небриге о овој цркви и по свему судећи бројни гарђевински елементи са ове цркве уградђени су у темеље нових албанских кућа. Министарство културе самопроглашене државе Косова поред потпуне стручне необучености не показује никакво интересовање за Цркву Светог Пантелејмона у Призренусрпску, као и за осталу културну баштину, Српског народа у Прозрену и на целом простору Косова и Метохије.
Историјат уреди
Жупан Стефан Немања освојио је привремено Призрен, 1189/1190. године да би га потом његов син Стефан Првовенчани око 1214. године припојио српској средњовековној држави. Од тада Призрен се нагло развијао и постао један од првих међу малобројним градовима средњовековне Србије. Његово економско јачање пада нарочито у време краља Милутина и царева Душана и Уроша где је повремено бивала и њихова престоница. Тако Призрен постаје не само царско већ и значајно верско упориште, у коме су се градили нови и обнављали стари храмови.[2]
Како је црква изграђена у 14. веку може се претпоставити да је то било у периоду када је према повељи манастира Светог Петра Коришког, односно старцу Григорију (која је датирана на 19. мај 1343. године), каже се да је Душан (тада краљ) дошао у Призрен,...обновити и с здати црк в манастир Краљевства ми. После тог његовог боравка настало је неколико цркава у Призрену.
О боравку цара Душана у јесен 1347. године у Призрену сазнајемо и из једног његовог писма Дубровнику, у коме се каже: quando la segnoria imperial venie a Presariu ud INCHARAR la sua acelesia de Santo Archangelo. Боравак краља Душана 30. септембра 1341. године није био у вези са манастиром Светог Арханђела, док су остала три боравка везана за подизање истог.[3]
После смрти цара Уроша Призрен је држао краљ Вукашин до 1317. године, а потом Ђурђе Балшић од 1372. до 1376. године. У руке Османлија пао је после Новог Брда 1455. године. После аустријског слома и велике сеобе под патријархом Арсенијем III Чарнојевићем 1690. године записао је у летописима „да је Призрен тако опустео да на његовим трговима расте толика трава да је косци косе“.[3]
Црква Светог Пантелејмона у Призрену је у овом за Српски народ и Призрен тужном периоду, запуштена и прекривена коровом озбиљано оштећена.
Призрен је 17.октобра 1912. године ослободила од Османлијског царства српска војска. За време Првог светског рата био је поноово окупиран, овога пута од бугарске војске.[3]
Између два светска рата Призрен је био у саставу Краљевине Југославије, па је у том период (1937) обновљана Црква Светог Пантелејмона на месту старе цркве из Средњег века.
Током Другог светског рата од немачке и италијанске војске и под њиховим туторством призрен је прикључен тзв. „Великој Албанији“. Ослобођен је 19. Новембра 1944. године, и све до 2004. године црква Црква Светог Пантелејмона, је била без значајних оштећења.
Девастација цркве 2004. уреди
Албанци су и поред присуства јединице КФОР-а марта месеца 2004. године цркву запалили изнутра.
Извори уреди
- ^ „Обнова цркве Светог Пантелејмона у Призрену”. Друшто пријатеља манастира Свети Архангели код Призрена. Приступљено 12. 3. 2016.
- ^ „Историја града Призрена”. Друштво пријатеља манастира Свети Архангели код Призрена. Приступљено 12. 3. 2016.
- ^ а б в „ЗНАЧАЈ ПРИЗРЕНА КАО ПРЕСТОНОГ МЕСТА СРПСКЕ СРЕДЊОВЕКОВНЕ ДРЖАВЕ”. Друштво пријатеља манастира Свети Архангели код Призрена. Приступљено 12. 3. 2016.