Отворите главни мени

Црква Светог Прокопија у Прокупљу

За истоимену цркву у чешком граду Требичу, погледајте чланак Црква Светог Прокопија.

Црква Светог Прокопија се налази у данашњем Прокупљу, граду названом по њеном храмовном свецу, Светом Прокопију. Она представља, после Петрове цркве, најстарију сачувану цркву на тлу данашње Србије. Сматра се да је подигнута крајем IX или почетком 10. века, у доба Самуиловог царства, као тробродна базилика. Пред крај 14. века, у њој су смештене мошти светог Прокопија, коме је црква, од тада, посвећена. Током наредних векова, она је обнављана, дограђивана и дорађивана, услед чега је изгубила своју првобитну основу и данас је петобродна базилика[1]. Током 2008. године, у порти цркве су откривени остаци античких терми, које су биле део римског града Хамеума, који се налазио на месту данашњег Прокупља[2][3].

Црква Светог Прокопија
Prokuplje crkva.jpg
Црква светог Прокопија
Опште информације
МестоПрокупље
ОпштинаОпштина Прокупље
Држава Србија
Врста споменикаЦрква
Време настанкаIX/10. век
Тип културног добраСпоменик културе од великог значаја
ВласникРепублика Србија
Надлежна институција
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе Ниш
СедиштеПрокупље
АдресаНикодија Стојановића Татка 2 18400
Званични веб-сајт

Црква Светог Прокопија је 1983. године проглашена спомеником културе од великог значаја[4] и данас се налази под заштитом Републике Србије.

Положај црквеУреди

Црква Светог Прокопија је подигнута при врху уског превоја званог Брана, који представља једини копнени прилаз брду Хисар и утврђењу на њему. Назив Брана потиче од епигеније реке Топлице, која се, од превоја, окреће за 180° и тече „уназад“ да би обишла брдо Хисар са три стране, након чега наставља свој пут ка истоку и Јужној Морави. Сама црква је, својом западном страном, приљубљена уз гребен који се пење ка врху Хисара.

Прошлост црквеУреди

Сматра се да је Црква Светог Прокопија, подигнута у доба Самуиловог царства, крајем IX или почетком 10. века[4][1][5]. У самој порти цркве су 2008. године откривени остаци римских терми, а свега неколико десетина метара поред ње, испод тзв. Латинске цркве, пронађени су остаци храма посвећеног Херкулу из I или 2. века и базилике из V или 6. века, због чега није искључена могућност да је и црква светог Прокопија подигнута на месту старије грађевине. Сама црква је имала три брода и нартекс, а слична је била другим црквама из тог периода, насталим око Преспе и Охрида, попут цркве свете Софије[4][1]. Почетком 11. века, у њеној унутрашњости су додата два реда стубова и полустубићи, чиме је она добила изглед базилике[5], а њене тадашње димензије износиле су 14 x 9 m[1].

Услед отоманске најезде, у последњој трећини 14. века, у цркву су 1386. године пренете из Ниша, непосредно пре његовог пада, мошти светог Прокопија. На њеној јужној страни је дозидана гробница са три просторије, у којој су смештене мошти[4]. Сама црква је од тада посвећена светом великомученику Прокопију, а већ 1395. године, кнегиња Милица у једној повељи сам град назива градом светог Прокопија[4] и та година се данас налази на његовом грбу.

 
Остаци римских терми у порти цркве
 
Југ Богданова црква

Црква је тешко оштећена 1690. године, током аустријско-отоманског рата, а обновљена је 1734. године. Сматра се да најстарији сачувани слој живописа, потиче из средине 18. века и налази се на своду средњег брода првобитне цркве. Грађевина је страдала у I српском устанку, због чега је обновљена средином 19. века. Тада јој је дограђена крстионица, на западном крају и још једна просторија, уз северни брод првобитне цркве, а Коста Накица из Велеса је 1847. године урадио иконостас. Фреска младог ратника (данас светог Прокопија) изнад улаза у цркву, потиче из 1861. године.

Последњу обнову, црква је доживела 1906. године. Том приликом, скинуте су камене плоче са њеног крова и њима је поплочано двориште око цркве. Поред тога, крстионица на њеном западном крају је адаптирана у кулу звонару.

Црква Светог Прокопија данасУреди

Црква је данас, услед многобројних обнова, петобродна грађевина са три апсиде на истовчној страни, димензија 18.5 x 16 метара[1]. Њен средишњи чине олтарски део, наос са централним бродом висине 6.3 метра и нартекс, док се у бочним деловима налазе туторско одељење (на северу) односно скривница и гробница светог Прокопија (на југу).

У цркви се данас чувају и делови моштију светог Ђорђа,[6] који је, као и Прокопије, био римски војник под царем Диоклецијаном (284305)[1]. У њој се налазе иконе из XVII (Богородица са Христом), XVIII и 19. века[1], међу којима се налазе престоне иконе Николе Апостоловића, са почетка 19. века[4].

ГалеријаУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 „Туризам Прокупља: Шта посетити. Архивирано из оригинала на датум 13. 12. 2009. Приступљено 19. 1. 2010. 
  2. ^ „Римске терме у центру Прокупља”. Б 92. 20. 7. 2008. Приступљено 19. 1. 2010. 
  3. ^ Борисављевић, Д (23. 7. 2008). „Израња древни град у Прокупљу”. Политика. Приступљено 19. 1. 2010. 
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 4,5 Група аутора (2007). „Прокупље, Црква светог Прокопија”. Споменичко наслеђе Србије: непокретна културна добра од изузетног и од великог значаја (II измењено и допуњено изд.). Београд: САНУ. ISBN 978-86-80879-60-4. 
  5. 5,0 5,1 Црква светог Прокопија. Архивирано из оригинала на датум 27. 3. 2010. Приступљено 19. 1. 2010. 
  6. ^ Прокупље: Завет сачувао свете ратнике („Вечерње новости“, 18. октобар 2013)

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди