Отворите главни мени
Парапетна плоча из 11. вијека
Основа
Фрагмент фреске)

Црква Светог Томе у Кутима, изнад Херцег Новог, налазила се у травунијској жупи Драчевици.

Уочљиве су двије фазе њеног зидања. Прву представља сјеверни зид и дио апсиде (сличне као код Цркве Св. Михајла, у Стону). Другу фазу представља јужни зид, касније президан. Сјеверни зид је зидан од ситно ломљеног камења и фрагмената цигала утопљених у малтер. Други је зид, без ниша, од већих правилних квадера и касније је президан. Ископавањем су нађени фундаменти каменог иконостаса. Композиција два анђела који обожавају крст је једно од ријетких ремек дијела прероманске умјетности у овим областима, а налази се на парапетној плочи (која хронолошки одговара презиђивању јужног зида, а не првобитној грађевини). У шуту су нађени ситни фрагменти фресака, нијесу подобни за стилску анализу и датовање. Фреске се хиптетички могу датирати у крај 11. и почетак 12. вијека.

Непознати ктиторУреди

Ктитор цркве је остао непознат. Један топоним у њеној непосредној близини, брдо изнад Зеленике, Драгомир, може се повезати са Драгомиром, стрицем дукљанског кнеза Владимира. Драгомир је владао у Травунији. По писцу Барског родослова, први покушај да се сусједна, дукљанска држава, осамостали након пада државе македонских Словена, дошао је током 1018. године из Травуније. Драгомир, стриц дукљанског кнеза Владимира (убијеног на превару у Преспи, двије године раније) спустио се са војском у Боку Которску, прешао Вериге и заузео Дукљу. Међутим, романски градови на обали, нијесу се лако мирили са словенском влашћу. На градски патрицијат се нарочито ослањала византијска политика. Драгомира убијају Которани на острву Св. Гаврила (Св. Марко) код Тивта, у Цркви арханђела Гаврила.

Види јошУреди

ЛитератураУреди