Отворите главни мени

Црква брвнара у Миличиници

Црква брвнара у Миличиници општина Ваљево, подигнута у периоду од 1791. до 1794. године. Као једна од најзначајнијих дрвених цркава у Србији постала је узор многим сакралним грађевинама, како по градитељској креацији тако и по конструктивно-просторном решењу тако и декоративној обради детаља.[1]Црква брвнара представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.[2][3]

Црква брвнара у Миличиници
Crkve, Miličinica 034.jpg
Црква брвнара
Опште информације
МестоМиличиница
ОпштинаВаљево
Држава Србија
Време настанка1791-1794
Тип културног добраСпоменик културе од великог значаја
Надлежна институција
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе
СедиштеВаљево
АдресаМилована Глишића 2 14000
Званични веб-сајт

ИсторијатУреди

Докази упућује на то да је храм у Миличиници подигнут на месту знатно старије цркве која је страдала 1726. године и била посвећена Светим апостолима Петру и Павлу.[1] Цркву је градила градитељи осаћани Игњата Петровића тачно годину дана и то од 23. августа 1791. до 23. августа 1792. године. После завршавања спољашњих радова још неколико грађевинских сезона трајали су додатни радови у њеној унутрашњости.[1]

Из записа урезаног на источном довратнику јужних врата храма, темељ је постављен 1791. године, а као неимар помиње се Игњат Петровић. После овог успешно завршеног посла, основано је веровати да је дружина Игњата Петровића учествовала у градњи и многих других дрвених богомоља посебно оних подизаних у ваљевском крају.[1]

ИзгледУреди

АрхитектураУреди

Брвнара има уобичајену основу са припратом, наосом, полукружном олтарском апсидом, галеријом изнад припрате и полукружни трем на западној страни. Колико се до сада зна, то је први дрвени храм на коме су неимари на конструкцији крова пратили заобљену шему основе. Стрми и заобљени кров на источној и западној страни постигнут је честим роговима који се из једне тачке у слемену спуштају попут лепезе формирајући облину. Кров је покривен кратком шиндром.[1]

Храм је богат дуборезном декорацијом која је присутна на вратима, довратницима и надвратницима, као и на преградама које одвајају наос од олтара, као и наос и припрату. Богаство декорације, ако и прецизност израде како грађевине, тако и декорације, главне су вредности овог храма. Касетирана врата са розетама, или делови некадашњег иноностаса су примери за то.

ФрескодекорацијаУреди

Престоне иконе које су део некадашњег иконостаса из година градње храма су дело неког од виђенијих уметника из Хаџи-Рувимове радионице. Поред ових у храму се чувају и неколико мањих икона Николе Апостоловића.

Црквена порта

Јужно од брвнаре у порти је подигнута црква од тврдог материјала која је преузела улогу активног храма, док стара брванра више није у функцији.

ГалеријаУреди

Види јошУреди

ИзвориУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Б. Вујовић, Уметност обновљене Србије, 1791-1848, Београд 1986,76
  2. ^ Завод за заштиту споменика културе Ваљево
  3. ^ „Завод за проучавање културног развитка”. Архивирано из оригинала на датум 05. 11. 2013. Приступљено 05. 11. 2013. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди