Црква Рођења Пресвете Богородице у Малом Блашком

Црква Рођења Пресвете Богородице у Малом Блашком (брвнара) је црква Српске православне цркве који се налази у граду у селу Мало Блашко, шеснаест километара источно од Бањалуке, код бање Слатине у Републици Српској, Босни и Херцеговини. Припада Бањалучкој епархији. Посвећена је рођењу Пресвете богородице

Црква Рођења Пресвете Богородице у Малом Блашком
Црква Рођења Пресвете Богородице у Малом Блашком
Црква брвнара у Малом Блашком, недалеко од Бањалуке
Основни подаци
Типцрква
ЈурисдикцијаСрпска православна црква
ЕпархијаБањалучка епархија
Оснивање1750.
Локација
МестоМало Блашко, Бањалука
Држава Република Српска

Историја уреди

Потиче из периода око 1750. године. Храм је правоугаоне основе, дужине седам и ширине четири метра, скелтног склопа, са олтаром, наосом, припратом и хором изнад ње. На старом дрвеном Богородичином колу (полијелу), састављеном од осам дугуљастих парвоугаоних поља, сачуван је један запис који каже: „Ово коло (полијелеј) цркви Рођења Пресвете Богородице у Блашком поклонио је Георгије Цвејтиновић из Црног Врха године господње 1761, 12. марта. Запис сачинио Јосиг Поповић 18. августа у вријеме пароха Дамјана Поповића 1765.”

Поред горенаведеног записа, сачуван је и стари антиминс, који је освећен од стране патријарха Арсеније IV из 1743. године, што би могло и представљати можда и датум оснивања ове цркве. Такође, постоји и тероја, по којој је ова црква знатно старија, и да је постојала још у периоду прије аустријско-турског рата, али да је у току тих ратних дешавања, у периоду од 1737. до 1739. године оштећена или изгорела, а да је током педесетих или шездесетих година обновљена.

Иконостас је украшен десетинама икона, као и зидови наоса. Већина тих радова су радови домаћих иконописаца из друге половине 19. вијека, и посебно се истичу дрворезбарене царске двери. Посбно се истиче крст на царским дверима, који је украшен је поједностављеним интерпретацијама богатих славонских барокних иконостаса. У истом маниру су осликана и поља двери, са Благовјестима и пророцима Давидом и Соломоном, течног садржаја пријатних и чистих боја.

Оно што је интересантно је што је у гробљу око цркве до почетка 20. вијека било и неколицина стећака. Сви стећци су уништени или разнесени.[1]

Галерија уреди

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Шево 2002, стр. (83).

Литература уреди

  • Шево, Љиљана (2002). Православне цркве и манастири у Босни и Хецеговини до 1878. године. Бањалука.