Црква светог Михаила код Стона

Црква светог Михаила у Стону спада у ред најстаријих цркава на Поморју која се налази недалеко од данашњег Стона на Пељешцу, а сматра се да

Црква светог Михаила код Стона спада у ред најстаријих цркава на српском Поморју која се налази недалеко од данашњег Стона на Пељешцу, а сматра се да је задужбина првог српског краља Михаила Војислављевића (око 10501081) и да је подигнута и живописана око 1080. године[1][2] у старом Стону[3] на месту старије и веће цркве, која је могла бити седиште захумског епископа у IX и X веку[4]. Постоји и мишљење да је то задужбина Михаила Захумског из 10. века.[а] Спада у ред цркава са продуженом основом и то њихову сложенију варијанту тј. у ред једнобродних цркава са куполом и најзначајнији[2] је споменик те врсте на српском Поморју.

Црква светог Михаила код Стона
Church of St. Michael near Ston (Croatia) 02.jpg
Основни подаци
Оснивање1080
МестоСтон,  Хрватска

Црква је малих димензија са дужином од око 6 метара и ширином од око 4 метра, али има значајну висину од око 7,4 метра.[8]

Фрескопис припада ранороманичком сликарству и сличан фрескопису који се може наћи у бенедиктанским манастирима, али и са француским фрескама из XII и XIII века. Српски историчар уметности Светозар Радојчић је у фрескопису уочио тематску сличност са деловима Летописа Попа Дукљанина, нарочито са делом о животу Јована Владимира (око 9911016)[2]. Најзначајнија фреска у цркви је свакако ктиторска композиција на којој је приказан сам краљ Михаило са моделом цркве и краљевским венцем западног типа, што иде у прилог тези да је потврду краљевског достојанства добио од папе Гргура VII (1073 - 1085). Поред фрескописа, цркву је красила и богата камена орнаментика[3], која се данас налази у стонском лапидаријуму.

Ктиторски портрет краља Михаила у СтонуУреди

Ктиторски портрет краља Михаила представља једини сачувани портрет српских владара из преднемањићке епохе, а сматра се да је настао око 1080. године[9]. Према свом стилу, она, према Људевиту Карману, представља нашу, далматинску, рустичну интерпретацију ранороманске италске уметности[9].

 
Ктиторски портрет краља Михаила

Смештен је у малој ниши, која се налази лево од ранијег улаза у цркву, а изнад ње се налазила још једна фреска, која је данас само делимично сачувана. На њој је био приказан неко од Апостола или можда чак сам Христ, пред киме се налази клечећа фигура, са рукама које су прекрштене преко груди. На основу сличних композиција из јерменске уметности, претпоставља се да је и на овој фресци био приказан ктитор цркве[9].

Михаилова фигура је окренута налево и са обе руке држи, доста високо, модел цркве који пружа ка светом Михаилу, чија се фреска засигурно налазила насупрот краља, на северном делу западног зида цркве, поред некадашњег улаза. Сам модел цркве се налази готово у висини краљевог лица, коме је окренута олтарска апсида модела цркве, док је њена фасада са порталом усмерена ка свецу заштитнику. Краљев, јасно наглашен[9], кукасти нос је насликан из профила, за разлику од главе, чије су ¾ окренуте ка посматрачу.

Позадина фреске је подељена у три зоне неједнаких ширина, при чему је средња, плаве, а спољне, зелене боје. Као основна нијанса људског тела, употребљена је отворено смеђа тј. окер боја, док су контуре извучене црносмеђом бојом, а на појединим местима су и ојачане потезима рађеним зеленом и белом. Зелена боја је коришћена и на другим местима и то у великој мери, тако да су јагодице и сенке испод очију краљевог лица приказане њом. Ова повећана употреба зелене боје тумачи се као наивно подражавање византијског импресионизма[9].

Михаилово лице на фресци је издужено, са великим очима, изнад којих су наглашене обрве, док је на челу насликана дубоко урезана хоризонтална бора. Његов нос је дуг, кукастог облика, а испод њега се налазе мала уста. Коса му је дужа и допире до потиљка, а проседа је, попут његове браде. На глави носи краљевски венац западног типа[1], који се среће широм средњовековне Европе, укључујући и Норвешку и Енглеску[9]. Сам венац је цилиндричног облика, тамноцрвене боје. Горња страна је равна и на њој се, као украси, налазе три мала крста, док се на њеној доњој страни налазе два мала штита, по један иза сваког увета.

Краљ је обучен у доста кратку тунику, плавичасте боје. Преко ње има тамноцрвени плашт који је кариран косим смеђим линијама, између којих се налазе крстићи плаве боје. На ногама има црно кариране чарапе црвене боје и ципеле, које су такође црвене.

ГалеријаУреди

Види јошУреди

НапоменеУреди

  1. ^ Ђорђе Јанковић је писао да је Стону постојала у 10. веку епископска и престона црква за Захумље, а за неке камене украсе из познате “црквице краља Михаила” писао је “Тешко је ближе датовати ове рељефе, али неке плоче делују као 10. столеће, а неки комади могу бити старији.”[5] Такво писање Ђ. Јанковића отворило је могућност да је Црква Светог Михаила у Стону настала у 10. веку, а не у 11. веку. У једном чланку објављеном 2016. године Ивана Томас је писала да време изградње владарске капеле Св. Михаила вероватно треба повезати са првим важним захумским владарем у Стону Михаилом Вишевићем, када је Стон био управно и црквено средиште његове државе.[6] После, 2018. године Александар Узелац у другом чланку је поновио мишљење да је мала Црква Светог Михаила у Стону задужбина Михаила Захумског из 10. века, а не Михаила Зетског из 11. века. То мишљење су прихватили још неки историчари, као Логос, и отворили питање: Да ли је у њој портрет краља Михаила Зетског, или краља Михаила Захумског?[7]

РеференцеУреди

  1. ^ а б Веселиновић, Андрија; Љушић, Радош (2001). Српске династије. Нови Сад: Плантонеум. ISBN 86-83639-01-0. 
  2. ^ а б в Деретић, Јован (2005). Културна историја Срба. Београд. ISBN 86-331-2386-X. 
  3. ^ а б Дероко, Александар (1985). Монументална и декоративна архитектура у средњовековној Србији (треће допуњено издање). Београд. 
  4. ^ Јанковић, Ђорђе (2007). Српско поморје од 7. до 10. столећа (PDF) (25,4 MB). Београд. ISBN 978-86-904455-5-4. 
  5. ^ Јанковић 2007, стр. 122.
  6. ^ Томас 2016, стр. 41.
  7. ^ Логос 2017, стр. 32 са напоменом 93.
  8. ^ Томас 2016, стр. 43.
  9. ^ а б в г д ђ Радојчић, Светозар (1996). Портрети српских владара у средњем веку (фототипско издање оригинала из 1934. године са допунама). Београд. ISBN 86-80879-07-X. 

ЛитератураУреди