Википедија

Црквена порта у Вранићу

Црквена порта у Вранићу се налази у селу Вранић (Београд, Градска општина Барајево). Издваја се по свом културно-историјском значају и представља својеврсан комплекс који чине црква брвнара (црква Св. четрдесет мученика) која датира с почетка 19. века и заштићена је као споменик културе од великог значаја, црква Св. Илије са звоником, грађена у другој половини 19. века, потом кућа породице Матић из прве половине 19. века са неколико помоћних објеката,[2] надгробници, Парохијски дом у коме се налазе Спомен музеј, архив и црквена библиотека, и свештеничка кућа.[3]

Црквена порта у Вранићу
Црква Св. Илије из 1888. године и обновљена црква брвнара Светих четрдесет мученика из 1823. године
Опште информације
МестоВранић
ОпштинаГрадска општина Барајево
Држава Србија
Време настанкапре 1810.[а]

За развој садржаја овог јединственог комплекса међу најзаслужнијима је протојереј-ставрофор Радивоје Митровић,[2][4] који је био свештеник у Вранићу од 1969. до 2009. године.

Локација и објекти уреди

 
Црква брвнара у Вранићу
 
Црква Св. Илије у Вранићу
 
Надгробници
 
Парохијски дом и Спомен-музеј
 
Матића кућа
 
Један од помоћних објеката - млекара

Црквена порта у Вранићу се налази у центру села, на благо природно каскадираном платоу. Иако делује као спонтано настао комплекс, она се развијала по систему манастирских порти са функционалном поделом простора. Поред цркава из деветнаестог века и старог гробља у порти је изграђен парохијски дом и богата црквена ризница (спомен-музеј), а пренета је стара кућа породице Матић и неколико помоћних објеката.[4]

Црква брвнара - Црква Св. четрдесет мученика уреди

Главни чланак: Црква брвнара у Вранићу

Први објекат на овом терену, који се тада звао Црквени крај, била је црква брвнара, која је ту пренета пре 1810. године, са оближње ликације зване Окапина.[1] Данас је то објекат који представља непокретно културно добро и споменик културе од великог значаја.

Црква Св. Илије уреди

Главни чланак: Црква Светог Илије у Вранићу

Црква Светог Илије у Вранићу грађена је у другој половини 19. века, а освећена је 1888. године. До тада се богослужење вршило у старој цркви брвнари. Последњи свештеник у старој цркви био је Милош Јоксић. Његовом заслугом озидан је нови храм у коме је служио до своје смрти 1910. године.[5]

Парохијски дом и Спомен-музеј уреди

Главни чланак: Спомен-музеј Парохијског дома у Вранићу

У простору црквене порте такође се налазе и парохијски дом и спомен-музеј. Спомен-музеј је настао захваљујући вишедецнијском труду, знању и посвећености вранићког пароха Радивоја Митровића. У музеју се чувају вредни артефакти пронађени у околини Вранића, који датирају из различитих историјских периода, од неолита до средњег века. У другом делу музеја чувају се експонати из скорије прошлости: црквени мобилијар, иконе, богослужбене књиге и записи, старе народне ношње и предмети за свакодневну употребу. У истој згради налазе се архив и црквена библиотека.[5]

Кућа породице Матић уреди

Главни чланак: Кућа породице Матић у Вранићу

Кућа породице Матић из Вранића представља ретко очуван примерак шумадијске двоводне чатмаре из прве половине 19. века. Средином 20. века пренета је са оригиналне локације у црквену порту, како би се сачувала од рушења. На источној страни порте, уз ограду, поред куће породице Матић налази се и шест помоћних привредних објеката (два коша, две магазе и два млекара), који су пренети са различитих локација у Вранићу или из суседних села. Матића кућа је једина до данас идентификована устаничка кућа на београдском подручју из времена Првог српског устанка.[3]

Културно-историјски значај уреди

Комплекс црквене порте у Вранићу са црквом брвнаром, Црквом Св. Илије, надгробним споменицима, кућом породице Матић и богатом збирком свештеника Радивоја Митровића данас представља немерљиво значајно споменичко наслеђе.[3] Хронолошки, обликовно и примарно функционално разнородан комплекс, чини хомогену целину чије укупне вредности надилазе појединачна значења објеката. Такође, овај простор је и својеврстан приказ спроведених конзерваторских поступака који дају могућност да се читају методолошки концепти заступљени у различитим временским раздобљима службе заштите, праве анализе и компарације, односно поред културног представља и стручни, едукативни потенцијал.[2][6]

Стручњаци Завода за заштиту споменика културе града Београда су, од оснивања давне 1960.године, препознали вредности тада постојећих објеката цркве брвнаре и Цркве Св Илије, водили археолошка ископавања, пројекте и радове за преношење објеката и реконструкцију цркве брвнаре, санацију оштећења на надгробним споменицима и новијој цркви, пројeкте за уређење порте и др.[2]

Галерија слика уреди

  •  
    Музејски експонати
  •  
  •  
  •  
    Црквена библиотека
  •  
    Матића кућа - унутрашњост
  •  
  •  
  •  
    Вајат и магаза
  •  
    Кош
  •  
    Млекар - унутрашњост

Напомене уреди

  1. ^ Прва црква подигнута на овом локалитету пренесена је са локације Окапина у Вранићу, о чему сведочи спомен-белег који се налази на Окапини, а који је 1810. године обновио поп Атанасије.[1]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ а б Мојсиловић, Ивановић 1979
  2. ^ а б в г Живковић, Нада. „Отварање изложбе „Црквена порта у Вранићу“”. Званична презентација. Завод за заштиту споменика културе града Београда. Приступљено 18. 9. 2018. 
  3. ^ а б в Живковић 2016, стр. 3-5
  4. ^ а б „Izložba: “Crkvena porta u Vraniću””. Zvanična prezentacija. UNIVERZITET U BEOGRADU, ARHITEKTONSKI FAKULTET. Приступљено 18. 9. 2018. 
  5. ^ а б Јованчевић 2015, стр. 149-150
  6. ^ „Svečano otvorena izložba „Crkvena porta u Vraniću””. danas.rs. Приступљено 5. 2. 2020. 

Литература уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Црквена_порта_у_Вранићу&oldid=27385292”