Отворите главни мени

Црни Дрим (алб. Drini i Zi, мак. Црн Дрим) је река која протиче кроз Северну Македонију и Албанију.

Црни Дрим
Black Drim wells.jpg
Опште информације
Дужина177 km
Пр. проток50 ​m3s
Водоток
УшћеДрим
Географске карактеристике
Држава/е Северна Македонија  Албанија
ПритокеРадика

Река Црни Дрим истиче на северозападној страни Охридског језера код града Струга, и тече на север. до села Ташморуништа тече равницом Струшког поља и улази у кланац Дримско грло.

Одавде па све до границе са Албанијом долина Црног Дрима је зајезерена са две акумулације, и то Глобочицом те, код Шпиљског моста близу Дебра, Шпиљским језером (заједничким назив Дебарско језеро). Код поменутих језера изграђене су истоимене хидроцентрале. Изградњом акумулације Глобочица потопљено је истоимено село, а његови становници су се иселили у Стругу. Висина акумулационих брана је 82 и 102 метара.

Пре ових језера у Црни Дрим се улива његова највећа притока Радика.

Дужина његовог целокупног тока је 122 km. Површина слива износи 5.256 km², од чега Македонији прилада око 900 km².

Црни Дрим су раније језерски таласи засипали песком, те је ниво тока растао и плавио Стугу и Струшко поље. регуласцијом тока поплаве су спречене.

После 56 km, река прелази на територију Албаније, западно од Дебра. Ујмиште је назив за село где се у Црни Дрим улива река Буштирца. Са Белим Дримом се спаја код града Кукес у североисточној Албанији, и тако настаје река Дрим, који се улива у Јадранско море.

ЗанимљивостиУреди

Марин Бици надбискуп барски и примас Србије [1] је у свом путопису из 1610. године записао да река Дрим (од Охридског језера до Љеша) дели Србију од Албаније. [2]

РеференцеУреди

  1. ^ Бици, Марин (1985). Искушења на путу 1610. године, стр.96. Будва: Општински архив Будва и Лексикографски завод Црне Горе. 
  2. ^ Бици, Марин (1985). Искушења на путу 1610. године, стр.47. Будва: Општински архив Будва и Лексикографски завод Црне Горе. 

ЛитератураУреди

  • Јован Цвијић, Основи за географију и геологију Македоније и Старе Србије III, Посебна издања СА, 1919, XIX стр 719-720 и 725-726;
  • С. Ђорђевић, Сплашњавање нивоа Охридског језера од 1924—1927, Гласник Српског географског друштва 1927, 13;
  • Митко Панов, Географија на СР Македонија, I, Скопље 1976, стр74.

Спољашње везеУреди