Црни лешинар

Црни лешинар (aegypius monachus) је велика птица грабљивица која насељава претежно Евроазију. Овај лешинар спада у највеће птице летачице. Члан је породице Accipitridae. Име је добио од грчке речи aegypius-лешинар, а назив врсте monachus произилази из речи монаха, калуђера, због карактеристичне главе.[1]

Црни лешинар
Sup hnědý zoo praha 2 samice Buchta.jpg
Црни лешинар
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:

ОписУреди

Ова птица дугачка је 98-120 цм, са распоном крила од 5,5-31, м. Мужјаци имају масу од 6,3 до 11,5 кг, док су женке тешке од 7,5 до 14 кг и тиме спадају у једне од најтежих птица Старог света. Црни лешинар је изразито тамна птица, цело тело јој је браон боје, осим главе. Кожа на глави и врату је плаво-сиве боје, и беле изнад очију. Одрасла јединка има смеђе очи и бледо сиве ноге. Из далека када ове птице лете делују да су црне боје. Веома широка крила држе равно или благо закривљено.

Црни лешинари су генерално врло тихе птице , и могу се чути једино када комуницирају са својим птићима, или међусобно одрасле јединке.[2]

СтаништеУреди

Црни лешинар је евроазијска врста. Западна граница њиховог простирања је Шпанија, а источна Централна Азија.[3] Обично имају стално пребивалиште, осим у оним деловима њиховог распрострањења где су веома хладне зиме. Ова птица је љубитељ брдовитих, планинских подручја, посебно полуотворених станишта попут ливада на великим надморским висинама. У европском делу обично се налазе на надморској висини од 100-2000 м, док су у азијском делу на већим висинама. Гнезде се на дрвећу у планинским пределима. Увек бирају неометана, удаљена места где нема људи у близини. Црни лешинари живе самостално или у паровима. На местима храњења или код великих лешева могу се формирати групе од 12 до 20 лешинара.

РазмножавањеУреди

Црни лешинари лежу јаја у јануару и фебруару. Гнезда им се ретко налазе у близини, за разлику од осталих птица Старог света, које се гнезде у колонијама. Гнезде се на дрвећу или у литицама. Од материјала користе гранчице и штапове, а и мужјак и женка учествују у чувању јаја. Гнезда су широка 1,45-2 м, а дубока 1-3 м, али се повећавају јер га пар користи више пута. Јаја су беле боје, али су често прекривена црвеним и љубичастим траговима. Период инкубације је у просеку око 50 дана, а млади се излегну у априлу или мају. Око 90% јаја се успешно излегне, док више од половине једногодишњих птица преживи до одраслог доба. Црни лешинари су посвећени, активни родитељи и пар заједно штити гнездо и храни младе у сменама.[4]

ИсхранаУреди

Црни суп се као и сви лешинари храни лешевима. Хране се разноврсно, од највећих сисара до гмизаваца. У Азији најчешће једу јастребе, газеле, зечеве и овце, чак понекад и људе. У Европи се најчешће хране зечевима, овцама, кокошкама, свињама и лисицама. Ове птице имају веома јак кљун који може да поломи чак и ребро великих животиња, што их сврстава у једне од најдоминантније врсте лешинара.

УгроженостУреди

Број црних лешинара је у протеклих 200 година знатно опао. За разлоге тога наводе се тровања, лов, али највећа претња је уништавање станишта. Истребљен је у многим европским земљама попут Француске, Италије, Аустрије и Румуније, и на северозападу Африке-Мароко и Алжир.

У новије време заштита и нови начини храњења омогућили су опоравак ове врсте, посебно у Шпанији, где се грој са 200 парова повећао на 1000 парова.

Почетком 21. века светска популација црних лешинара проценила се на 4500-5000 јединки.

РеференцеУреди

  1. ^ „crnilesinar”. www.pdpobeda.rs. Приступљено 2020-03-08. 
  2. ^ „Fossilworks: Gateway to the Paleobiology Database”. fossilworks.org. Приступљено 2020-03-13. 
  3. ^ International), BirdLife International (BirdLife (2018-08-09). „IUCN Red List of Threatened Species: Cinereous Vulture”. IUCN Red List of Threatened Species. Приступљено 2020-03-13. 
  4. ^ Gavashelishvili, A.; McGrady, M.; Ghasabian, M.; Bildstein, K. L. (2012). "Movements and habitat use by immature Cinereous Vultures (Aegypius monachus) from the Caucasus". Bird Study. iFirst (4): 1–14. doi:10.1080/00063657.2012.728194.