Чанадски санџак
Чанадски санџак (тур. Çanad sancağı) је био санџак (административних јединица) Османског царства, са центром у тврђави Чанад, у доњем Поморишју. Основан је средином 16. века, у време турског освајања Темишвара (1551-1552). Налазио се у саставу Темишварског пашалука, а обухватао је подручје бивше угарске Чанадске жупаније (шири простор око тромеђе данашњих држава Србије, Румуније и Мађарске). Чанадски санџак је укинут 1707. године, а његова територија је прикључена Темишварском санџаку. На подручју овог санџака живели су Срби, Мађари и Румуни. Становништво је било римокатоличке и православне вероисповести, а у већим местима живео је и знатан број муслимана.[1][2][3]
Чанадски санџак Çanad sancağı | |||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1552.—1707. | |||||||||
Утврђени град Чанад као турско упориште у Темишварском пашалуку (1700) | |||||||||
Главни град | Чанад | ||||||||
Регија | Средња Европа | ||||||||
Земља | Османско царство | ||||||||
Догађаји | |||||||||
Статус | Бивша покрајина | ||||||||
Владавина | |||||||||
• Облик | беговат | ||||||||
Историја | |||||||||
• Успостављено | 1552. | ||||||||
• Укинуто | 1707. | ||||||||
|
Оснивање санџака уреди
Након турског освајања Београда (1521) и угарског пораза у Мохачкој бици (1526), стара Чанадска жупанија је била изложена све чешћим турским упадима. У септембру 1551. године, главни жупанијски град Чанад пао је по први пут у руке Турака, који су непосредно пре тога запосели Бечеј и Бечкерек, где су поставили и првог санџак-бега. Иако је Чанад већ крајем исте године враћен под угарску власт, коначно турско освајање тог града извршено је током наредне 1552. године, у време великог похода на Темишвар. Од тада се усталио и назив за Чанадски санџак, који је обухватао подручје од Чанда на северу до Бечкерека (данашњи Зрењанин) на југу.[4][5][6]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Пача 2007, стр. 87-103.
- ^ Пејин 2010, стр. 133-168.
- ^ Лемајић 2013, стр. 7-27.
- ^ Зиројевић 1970, стр. 23-24.
- ^ Káldy-Nagy 2000, стр. 5-13.
- ^ Dávid 2000, стр. 265-297.
Литература уреди
- Dávid, Géza (2000). „An Ottoman Military Career on the Hungarian Borders: Kasim Voyvoda, Bey, and Pasha”. Ottomans, Hungarians, and Habsburgs in Central Europe: The Military Confines in the Era of Ottoman Conquest. Leden-Boston-Köln: Brill. стр. 265—297.
- Ђере, Золтан (2002). „Од Мохачке битке до смрти цара Јозефа II”. Историја Мађара. Београд: Clio. стр. 184—380.
- Зиројевић, Олга (1970). „Управна подела данашње Војводине и Славоније у време Турака”. Зборник за историју. Матица српска. 1: 11—26.
- Ивић, Алекса (1929). Историја Срба у Војводини од најстаријих времена до оснивања потиско-поморишке границе (1703). Нови Сад: Матица српска.
- Káldy-Nagy, Gyula (2000). A csanádi szandzsák 1567. és 1579. évi összeírása. Szeged: Csongrád Megyei Levéltár.
- Крстић, Александар (2010). „Банат у средњем веку”. Банат кроз векове: Слојеви култура Баната: Зборник радова. Београд: Вукова задужбина. стр. 65—90.
- Лемајић, Ненад (2013). „Српско становништво Баната и Поморишја у XV и XVI веку” (PDF). Средњовековна насеља на тлу Војводине: Историјски догађаји и процеси. Сремска Митровица: Историјски архив Срем. стр. 7—27.
- Пача, Арпад (2007). „Срби и Мађари у Чанадском санџаку у другој половини XVI века”. Српско-мађарски односи кроз историју. Нови Сад: Филозофски факултет. стр. 87—103.
- Пејин, Јован (2010). „Банат под турском окупацијом”. Банат кроз векове: Слојеви култура Баната: Зборник радова. Београд: Вукова задужбина. стр. 133—168.
- Рокаи, Петер (2002). „Историја Мађара од најстаријих времена до Мохачке битке 1526. године”. Историја Мађара. Београд: Clio. стр. 7—183.
- Самарџић, Радован (1993). „Српски народ под турском влашћу”. Историја српског народа. 3 (1). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 5—114.