Чанг Кај Шек

вођа Куоминтанга и Републике Кине од 1928. до 1975.

Чанг Кај Шек
Chiang Kai-shek.jpg
Чанг Кај Шек
Датум рођења(1887-10-31)31. октобар 1887.
Место рођењаФенгхуа
  Династија Ћинг
Датум смрти5. април 1975.(1975-04-05) (87 год.)
Место смртиТајпеј[1][2][3]
  Република Кина

Чанг Кај Шек (кин. 蔣介石; Фенгхуа, 31. октобар 1887Тајпеј, 5. април 1975)[3] је био кинески војни и политички вођа који је преузео вођство над Куоминтангом (КМТ) након смрти Сун Јат Сена 1925. године. Предводио је владу Републике Кине од 1928. до 1975. Командовао је Северном експедицијом против господара за уједињење Кине, и победио је 1928. поставши вођа целе Републике Кине. Чанг Кај Шек је водио Кину у Другом кинеско-јапанском рату, током кога му је снага у Кини ослабила, али му је порастао углед у свету. Током Кинеског грађанског рата (1927—1950), је покушао да уништи Комунистичку партију Кине, али је на крају поражен, и његова влада је морала да се повуче на Тајван, где је наставио да обавља функцију председника Републике Кине и генералног директора КМТ до краја живота.

РеференцеУреди

  1. ^ „Chiang Kai-shek (1st – 5th terms)”. Office of the President Republic of China (Taiwan). Приступљено 29. 9. 2019. »1887 Born in Fenghua County, Zhejiang Province. Better known in Chinese as Chiang Chung-cheng.{...}1975-04-05 Dies of heart attack at his Shilin residence.« 
  2. ^ 第1~5任 蔣總統中正先生. 中華民國總統府 Office of the President Republic of China (Taiwan) (на језику: кинески). Приступљено 29. 9. 2019. »64年04月05日 因突發性心臟病於臺北士林官邸逝世。« 
  3. ^ а б „Chiang Kai‐shek Is Dead in Taipei at 87; Last of Allied Big Four of World War II”. The New York Times. Taipei City, Taiwan. 6. 4. 1975. »TAIPEI, Taiwan, Sunday, April 6—Chiang Kai‐shek, the President of Nationalist China and the last survivor of the Big Four Allied leaders of World War II, died of a heart attack here last night. He was 87 years old. An announcement by the Government said Generalissimo Chiang suffered a heart attack at 10:20 P.M. and was taken to the Taipei Central Hospital, where he died at 11:50 P.M. (10:50 A.M., New York time). His wife and his eldest son, Premier Chiang Ching‐kuo, were at his bedside.« 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди