Чапља кашикара или бела кашикара (Platalea leucorodia) је птица из породице ибиса.

  • Поднебље: југоисток Европе, централни и јужни делови Азије.
  • Станиште: области богате водом, приобаље обрасло врбама и трском.
  • Морфологија: дужина до 1,0 m, маса 1-1,2 kg, распон крила 115-135 cm, белог перја, кљун и ноге црни.
  • Животни век: преко 28 година.
Чапља кашикара
Кашикара у београдском зоо врту
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
P. leucorodia
Биномно име
Platalea leucorodia
(Linnaeus, 1758)


Начин живота уреди

Селице. Hajчeшћe бораве у плићацима. Назив су добиле по кљуну који је при врху проширен тако да пoдceћa на кашику. Живе у колонијама од 6 до 160 птица. Повремено једре, користећи топле ваздушне струје. Гнезде се у колонијама, једанпут годишње, од априла до маја, у јужној, ређе у у западној Европи, и у Азији и северној Африци. Чапље кашикаре из Европе зимују у Средњој и Источној Африци, а азијске у Индији и Кини. Женка полаже 3-5 јаја, на којима оба родитеља, на смену, леже до 25 дана, а затим се заједно брину о младима. Млади се осамостале крајем другог месеца живота.[2]

Исхрана се састоји од акватичних инсеката, мекушаца, љускара, црва, жаба и мањих риба 10-15 cm дугих. Случајно са животињском храном уносе и алге и мање делове акватичних биљака.

Распрострањење у Србији уреди

У Србији је на Списку ретких и заштићених врста птица. Регистрована је, поред осталог, у специјалном резервату природе Засавица (Сремска Митровица). У мају 2007. овде су забележена два розе примерка. То су обичне беле чапље кашикаре којима је перје прешло у розе боју због велике количине ракова којима су се храниле, што је појава позната код фламингоса[3]. На акумулацији Међувршје у Овчарско-кабларској клисури први налаз регистрован је 2019.[4] На Царској бари између Бегеја и Тисе чапља кашикара зимује[5], а има је и на Обедској бари, новокнежевачком рибњаку, бари Трсковачи код Руме итд.

Референце уреди