Чарг—Штраусов синдром

(преусмерено са Чарг-Штраусов синдром)

Чарг—Штраусов синдром или алергијска грануломатоза је веома редак облик васкулитиса (запаљење крвних судова). Код болесника се јављају знакови васкулитиса на кожи и унутрашњим органима, а ови симптоми су често удружени са астмом и повећаним бројем еозинофилних гранулоцита у крви.[1]

Чарг—Штраусов синдром
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностимунологија, реуматологија
МКБ-10M30.1
МКБ-9-CM446.4
DiseasesDB2685
eMedicinemed/2926 derm/78 neuro/501
Patient UK[https://patient.info/doctor/churg-strauss-syndrome churg-strauss-syndrome Чарг—Штраусов синдром]
MeSHD015267

Болест су први описали доктори Џејкоб Чарг и Лоте Штраус у једној њујоршкој болници 1951. године.[2]

Етиологија уреди

Као и код других облика васкулитиса, Чарг—Штраусов синдром изазива већи број различитих фактора. Верује се да неки наследни фактори (гени), инфекција или други чиниоци из спољне средине могу довести до развоја обољења.[1]

Клиничка слика уреди

Болест се јавља код старијих мушкараца, обично након дугогодишње астме. Присутни су висока температура, губитак телесне тежине након продромалне фазе са алергијском ринитисом (алергијска упала слузокоже носа). У другој фази болести се јављају еозинофилни инфилтрати плућног ткива, уз еозинофилију (повећање броја еозинофила у периферној крви) са сликом полиартеритиса (запаљење више зглобова), као и напади бронхијалне астме. Тада у клиничкој слици доминирају кожне лезије, уз појаву пурпуре (црвенило коже у виду тачкастих крварења или већих подлива), појава гастроинтестиналних крварења и бола у трбуху, конгестивна срчана инсуфицијенција услед нодуларног перикардитиса (обољења срчане марамице), ендотелијална фиброза и еозинофилни инфилтрати, као и знакови обољења бубрега услед фокалног некротизирајућег гломерулонефритиса (упала бубрежних гломерула). Код око 60% болесника се јављају промене на зглобовима, а може бити присутна моно- или полинеуропатија, патолошке промене у параназалним синусима и појава плућних инфилтрата.[1]

Дијагноза уреди

Дијагноза се поставља на основу анамнезе, клиничке слике, лабораторијских налаза (повећање броја еозинофила и нивоа имуноглобулина Е), хистолошког налаза биоптичког узорка коже или плућа итд.[1]

Лечење уреди

Током терапије се примењују гликокортикоиди, а по потреби и цитотоксични лекови. Осим тога, користе се медикаменти за сузбијање пропратних симптома: антихипертензиви (лекови против високог крвног притиска), кардиотоници (средства за ојачање срчаног мишића) и антибиотици.[1]

Извори уреди

  1. ^ а б в г д Чарг-Штраусов синдром Архивирано на сајту Wayback Machine (23. април 2009), Приступљено 30. 4. 2013.
  2. ^ Churg J, Strauss L (1951). "Allergic granulomatosis, allergic angiitis, and periarteritis nodosa". Am. J. Pathol. 27 (2): 277–301.


 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).