Чатмара
Чатмара је кућа изграђена од чатме (турски: çatma), односно плетера или набоја[1] — конструктивног грађевинског елемента исплетеног од прућа (грања), који се премазивао мешавином иловаче и сламе.[2]
_construction_filled_with_mud.jpg)
Историја уреди
Чатмара као начин градње јавља се у Србији у првим деценијама 19. века.[2] У многим српским селима и данас се могу видети овакве куће. Већина је у веома лошем стању, али се неке још увек користе за становање. Неколико чатмара рестаурирано је и заштићене су као културно-историјски споменици, најчешће са аутентичним ентеријером тог времена.[3]
Конструкција куће уреди
Кућа чатмара грађене су на темељу од камена са храстовим гредама на које је постављена бондручна конструкција.[4] Простор између греда испуњаван је чатмом — плео се прућем, а затим премазивао блатом. Материјал за премазивање правио се од иловаче и сламе. Зидови су премазивани и са унутрашње и са спољашње стране. Већина чатмара у почетку је покривана ражаном сламом, а почеле су се покривати ћерамидом тек после 1877.[2]
Чатмаре, грађене као стамбене куће у почетку су биле правоугаоне основе и дводелне. Унутрашњост се састојала од две просторије: оџаклије и собе.[4] Касније, развојем стамбеног простора, број просторија се повећавао, а самим тим и облик чатмаре се мењао.[5]
Зидови су код чатмара малтерисани блатом а затим кречени. Такав зид је неотпоран на утицаје ветра, кише и сунца. Зато су се на кровној конструкцији постављала врло широка стреха како би га заштитила. Често се на чатмарама могу срести стрехе ширине и до два метра.[6]
Чатмаре у Србији уреди
Изванредне пропорције између тела куће и кровне масе, карактеристичне за шумадијску брвнару, остају непроменљиве кроз све епохе развоја и представљају трајну архитектонску и ликовну вредност овог типа куће.[4]
-
-
-
Стара кућа у Комплексу објеката Веронике Клонфер, село Друговац поред Смедерева -
Кућа Стевана Синђелића у Грабовцу поред Свилајнца -
Стара црква Успења Богородичиног у Ореовици поред Жабара -
Црква манастира Вратна у близини Неготина -
Капела Светог Пантелејмона у Горини поред Лесковца
_1387400603.jpg)
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Вујаклија, Милан (1986). Лексикон страних речи и израза. Београд: Просвета. стр. 1037.COBISS.SR 30905103
- ^ а б в „Народно градитељство”. званична презентација општине. Општина Бела Паланка. Приступљено 21. 9. 2018.
- ^ Глигоријевић, Зорица (26. 2. 2017). „Чатмара од 133 година најлепша српска кућа”. Вечерње Новости. Приступљено 21. 9. 2018.
- ^ а б в Живковић 2016, стр. 4-5
- ^ Милић-Криводољанин 1 1954, стр. 40-69
- ^ Стари занати (PDF). Димитровград - Трн: Природњачко друштво "натура Балканика". 2010. Приступљено 21. 9. 2018.
Литература уреди
- Стари занати (PDF). Димитровград - Трн: Природњачко друштво "натура Балканика". 2010. Приступљено 21. 9. 2018.
- Вујаклија, Милан (1986). Лексикон страних речи и израза. Београд: Просвета. стр. 1037.COBISS.SR 30905103
- Nada, Živković (2016). Kuća porodice Matić u Vraniću (PDF). Beograd: Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda. ISBN 978-86-89779-28-8. Приступљено 9. 6. 2018.COBISS.SR 226807564
- Зборник Етнографског музеја у Београду : 1901-2001. Београд: Етнографски музеј. 2001. ISBN 978-86-7891-008-1. Приступљено 21. 9. 2018.COBISS.SR 95054348
- Гласник Етнографског музеја у Београду, књ. 21. Београд: Етнографски музеј. 1958. Приступљено 21. 9. 2018.
- Милић-Криводољанин, Божидар (1954). „Развитак породичног насеља у селу Јасици”. Гласник Етнографског музеја у Београду. 17: 40—69. Приступљено 26. 9. 2018.
Спољашње везе уреди
- „Кућа Миљка Борића”. Атлас народног градитељства Србије. Републички завод за заштиту споменика културе. Архивирано из оригинала 29. 1. 2018. г. Приступљено 21. 9. 2018.
- „Kuća od ekoloških materijala”. b92. 25. 6. 2011. Приступљено 21. 9. 2018.
- „Оџаклија”. Ртањска школа здравог живота. Приступљено 22. 9. 2018.