Отворите главни мени

Чезаре Малдини (итал. Cesare Maldini; Трст, 5. фебруар 1932Милано, 3. април 2016) био је италијански фудбалер и фудбалски тренер. Његов син Паоло је такође био фудбалер.

Чезаре Малдини
NEC tegen Feyenoord 0-2. A. C. Milaan hulptrainer Maldini op tribune, Bestanddeelnr 922-9044.jpg
Чезаре Малдини 1969. године
Лични подаци
Датум рођења (1932-02-05)5. фебруар 1932.
Место рођења Трст, Италија
Датум смрти 3. април 2016.(2016-04-03) (84 год.)
Место смрти Милано, Италија,
Висина 1,83 m
Позиција одбрамбени играч
тренер
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1952–1954
1954–1966
1966–1967
Триестина
Милан
Торино
32 (0)
347 (3)
33 (0)
Репрезентативна каријера
1960-1963 Италија 14 (0)
Тренерска каријера
1972–1974
1974–1976
1976–1977
1979–1980
1980–1986
1986–1996
1996–1998
2001
2001–2002
Милан
Фођа
Тернана
Парма
Италија (асистент)
Италија до 21
Италија
Милан
Парагвај

БиографијаУреди

ИграчкаУреди

Малдини је рођен у Трсту, гдје је почео врло успешну фудбалску каријеру, играјући за Триестину. Највећи део играчке каријере провео је у Милану, за који је играо од 1954. до 1966. године, те с "црвено-црнима" освојио четири титуле првака Италије.

Са Миланом је 1963. године освојио и Куп европских шампиона, када је као капитен предводио свој тим до 2:1 победе над Бенфиком у финалу одиграном на лондонском Вемблију. Играчку каријеру је завршио у Торину.

ТренерскаУреди

Малдини је 1970. године почео успешну тренерску каријеру, као помоћни тренер у Милану.

Био је помоћник Енцу Берцоту на клупи италијанске репрезентације која је 1982. године освојила титулу светског првака у Шпанији.

Од 1986. до 1996. године водио је италијанску репрезентацију до 21 године, која је три пута заредом, од 1992. до 1996. године, освајала наслов европског првака.

У победничкој екипи из 1996. године главне звезде су били Ђанлуиђи Буфон, Фабио Канаваро и Франческо Тоти, који ће десет година после у Немачкој Италију водити и до сениорског наслова светског првака.

Чезаре Малдини је за кормилом А репрезентације Италије провео две године и водио "Азуре" на СП-у 1998. године у Француској, где је капитенску траку поверио свом сину Паолу. Италија је била прва у групи с Чилеом (2:2), Камеруном (3:0) и Аустријом (2:1), у осмини финала је избацила Норвешку (1:0), а у четвртфиналу испала од домаћина Француске после извођења једанаестераца, након што у 120 минута није било голова.

Осим Италије, Чезаре Малдини је на СП-у водио и репрезентацију Парагваја 2002. у Јапану и Јужној Кореји, где су у осмини финала поражени од каснијег финалисте Немачке, поготком Оливера Нојвила у 89. минути.

Био је то последњи Малдинијев тренерски ангажман, а на том је првенству, као 70-годишњак, био најстарији међу свим селекторима.

Последње годинеУреди

По завршетку тренерске каријере Малдини се бавио новинарским послом, радећи као стручни коментатор за неколико телевизијских кућа.

Преминуо је 3. априла 2016. годиине у Милану.[1]

ТрофејиУреди

Као играч
Милан
Појединачно
  • Најбољи тим Светског првенства : 1962.
  • Италијанска фудбалска кућа славних : 2016.
Као тренер
Милан
Репрезентација Италије до 21 године

РеференцеУреди

Спољашње везеУреди