Черкез Садовина

насеље у општини Витини, Косовскопоморавски округ, Србија

Черкез Садовина (алб. Sadovinë e Çerkezve) је насеље у општини Витина, Косово и Метохија, Република Србија.

Черкез Садовина
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаКосово и Метохија
Управни округКосовскопоморавски
ОпштинаВитина
Географске карактеристике
Координате42° 20′ 36″ С; 21° 16′ 48″ И / 42.34333° С; 21.28° И / 42.34333; 21.28
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина500 m
Черкез Садовина на карти Србије
Черкез Садовина
Черкез Садовина
Черкез Садовина на карти Србије

Према књизи Атанасија Урошевића, „Горња Морава и Изморник", издање 1935.г.

Топографски су називи за њиве: Смоница, Забран, Арат-е-Гата (Дуге Њиве), Ђемије и Мали

Постанак и име села

уреди

На месту садашњег села је око 1860 године турска власт населила избегле Черкезе са Кавказа. Село је основано на хатару села Садовине, па је и оно задржало исто име, а као черкеско насеље прозвано је Черкез-Садовина. Година 1878 село прима Арбанасе мухаџире из Србије, а од 1914 год. и православне Србе.

Сви Черкези, којих је 1912. год. било око 65 кућа, иселили су се у Турску одмах по Ослобођењу. Они су и 1878 год. напустили село испред српске војске, па се поново вратили, пошто је гњнлански крај потпао под Турску.

На месту Малиште, на њиви породице Николић, је село имало цркву порушену у 19. веку.

Порекло становништва.

уреди

Сада у селу живе Арбанаси и Срби.

Арбанашки родови

уреди

- Коњувц (11 к.), од фиса Бериш, мухаџири из Коњувца (Лесковац);

- Риковц (2 к.), од фиса Краснић, мухаџири из Риковца (Лесковац) а старину знају у Малесији, одакле су у Србију прешли пре 100 година;

- Турјан (10 к.), од фиса Соп, мухаџири из Турјана (Јабланица);

- Плавца (2 к.), од фиса Гаш, мухаџири из Плавца (Јабланица);

- Бићевц (3 к.), од фиса Бериш, досељени из Бићевца (Качаник) 1912 године, пре Ослобођења.

Српски родови

уреди

- Димовић (1 к., св. Јован). Старином су из Рибника а живели су у Слатини и другим селима Горње Мораве као чифчије. У Черкез Садовини су настањени 1921 год.

- Бицепа (1 к., Митровдан). Као чифчије су живели у Пожерању, Рамњану и Слатини. У Черкез Садовини су настањени 1920 год.

- Мартинци или Васићи (1 к., св. Јован). Старином су из Новог Брда, затим прешли у махалу Плавица у селу Бостане. Тамо су једна породица са Трајковићима, Филићима и Мартиновићима. Живели су као чифчије по многим селима Горње Мораве. У Черкез Садовину су дошли 1921 године. У другој половини 20. века се преселили у Витину, сад су у Крагујевцу.

- Круљ, Круљевић или Круљиша (св. Јован). Досељени су из Ранковаца (Љубиње) 1914 год. Живе у Крагујевцу, Инђији и Нишу.

- Богдановић (1 к., Ђурђевдан). Досељен из Љубиња 1920 год. на утрину.

- Маслеша (1 к., св. Јован), досељен 1919 год. из Туља (Требиње) на утрину. Живе у Смедереву. Кумови су Стојковићима.

- Столица (1 к., св. Никола), досељен из Билећа 1921 год. на утрину.

- Гргур, Гргуревић или Грегуревић (3 к., Шћепандан), досељени 1920 год. из Гацка на утрину. Живе у Крагујевцу и Инђији.

- Вукоје (1 к., св. Никола), досељен 1920 год. из Билећа на утрину. Живе у Крагујевцу.

- Видека (1 к., католици, славе Антуновдан), досељен 1921 год. из Сиња на утрину.

- Стојковић (1 к., св. Врачи), досељен из Мртвице (Владичин Хан) на купљено имање од мухаџира. Тамо досељени из Куманова, а најдаља старина им је у Лерину у Грчкој. Доселила се у Мртвицу задруга од 72 људи. Од куге (чуме) умрло је 70, а остале су мајка Анђа и ћерка Јела. Јела се касније удала за неког полу-Цинцара а полу-Грка путника и имали су 4 сина, а један од њих је био Стојко по којем Стојковићи носе презиме. Живе у Петрињу у Хрватској, Крагујевцу и Лазаревцу.

- Додић (1 к., св. Никола), српски Цигани, досељен 1921 из Средњег Дела (Пчиња) на купљено имање.

- Станковићи или Момчиловићи (3 к., св. Арханђео), досељавани 1922, 1924 и 1925 год. из Средњег Дела на купљено имање. Старина им је у Босилеграду. Имају рођаке Пириће у Витини, Вељковиће и Ђуровиће у Гушици, и Вељковиће у селу Липовац (данас Blinishte) код Ђаковице. Живе у Смедереву, Београду, Винчи и у Чучеру код Скопља.

- Митровић (1 к., св. Никола), досељен 1923 из Сувојнице (Масурица) на утрину.

- Новковић (1 к., св. Арханђео), досељен 1923 год. из Сувојнице на утрину.

- Николић 1. или Рамноделци (2к.,Св.Арханђео), досељени 1925.г. из Сливнице код Врањске Бање. Старина им је у Стајевцу код Трговишта. Доселила се 2 брата са сестрама, једна сестра се удала у село Вратница у Македонији, а друга у село Танкосић за Димића.

-Николић 2., живели у Карадак Махали.

- Коцић(1к., Св.Никола), српски Цигани. Василија Коцића убио је Адем Гута из села Слатина уз повике: "Ја сам Адем Гута који Србе гута". Живели су близу џамије.

- Стојановићи 1., прешли преко Карпата 1490. године, и тада су досељени у Србију. Живели су у Лесковцу. Њиховом претку Турчин убије жену, а он њега, па су због крвне освете избегли у околину Врања око 1860. године, где су били друга најбогатија српска породица, и живели су на планини Свети Илија, па су због бугарских насиља досељени овде око 1930. године.

-Стојановићи 2., српски Цигани.

-Стојановићи 3., кумови са Николићима. Живе у Крагујевцу и Смедереву.

-Стевановић или Стефановић

-Аризановић, једна породица са Аризановићима у Грмову, обе ове породице су данас у Смедереву.

-Џелетовић, старином из Херцеговине.

-Џекић, старином из Лике.

-Стојиљковић

-Миленковић

-Ђорђевић

-Јанићијевић

-Младеновић

Становништво

уреди
Демографија[1]
Година Становника

Референце

уреди
  1. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.