Черкез Садовина

Черкез Садовина (алб. Sadovinë e Çerkezve) је насеље у општини Витина, Косово и Метохија, Република Србија.

Черкез Садовина
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаКосово и Метохија
Управни округКосовскопоморавски
ОпштинаВитина
Географске карактеристике
Координате42° 20′ 36″ С; 21° 16′ 48″ И / 42.34333° С; 21.28° И / 42.34333; 21.28Координате: 42° 20′ 36″ С; 21° 16′ 48″ И / 42.34333° С; 21.28° И / 42.34333; 21.28
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина500 м
Черкез Садовина на мапи Србије
Черкез Садовина
Черкез Садовина
Черкез Садовина на мапи Србије

Према књизи Атанасија Урошевића, „Горња Морава и Изморник", издање 1935.г.

Топографски су називи за њиве: Смоница, Арат-е-Гата (Дуге Њиве) и Маљиште (Гора); за шуму: Маљиште.

Постанак и име села.Уреди

На месту садашњег села је око 1860 године турска власт населила избегле Черкезе са Кавказа. Село је основано на хатару села Садовине, па је и оно задржало исто име, а као черкеско насеље прозвано је Черкез-Садовина. Година 1878 село прима Арбанасе мухаџире из Србије, а од 1914 год. и православне Србе.


Сви Черкези, којих је 1912. год. било око 65 кућа, иселили су се у Турску одмах по Ослобођењу. Они су и 1878 год. напустили село испред српске војске, па се поново вратили, пошто је гњнлански крај потпао под Турску.

Порекло становништва.Уреди

Сада у селу живе Арбанаси и Срби.

Арбанашки родовиУреди

- Коњувц (11 к.), од фиса Бериш, мухаџири из Коњувца (Лесковац);

- Риковц (2 к.), од фиса Краснић, мухаџири из Риковца (Лесковац) а старину знају у Малесији, одакле су у Србију прешли пре 100 година;

- Турјан (10 к.), од фиса Соп, мухаџири из Турјана (Јабланица);

- Плавца (2 к.), од фиса Гаш, мухаџири из Плавца (Јабланица);

- Бићевц (3 к.), од фиса Бериш, досељени из Бићевца (Качаник) 1912 године, пре Ослобођења.

Српски родовиУреди

- Димовић (1 к., св. Јован). Старином су из Рибника а живели су у Слатини и другим селима Горње  Мораве као чифчије. У Черкез Садовини су настањени 1921 год.

- Биcepa (1 к., Митровдан). Као чифчије су живели у Пожерању, Рамњану и Слатини. У Черкез Садовини су настањени 1920 год.

- Мартинци (1 к., св. Јован). Живели су као чифчије по многим селима Горње Мораве. У Черкез-Садовину су дошли 1921 године.

- Круљевићи (св. Јован). Досељени су из Ранковаца (Љубиње) 1914 год.

- Богдановић (1 к., Ђурђевдан). Досељен из Љубиња 1920 год. на утрину.

- Маслеша (1 к., св. Јован), досељен 1919 год. из Туља (Требиње) на утрину.

- Столица (1 к., св. Никола), досељен из Билећа 1921 год. на утрину.

- Гргур (3 к., Шћепандан), досељени 1920 год. из Гацка на утрину.

- Вукоје (1 к., св. Никола), досељен 1920 год. из Билећа на утрину.

- Видека (1 к., католици, славе Антуновдан), досељен 1921 год. из Сиња на утрину.

- Стојковић (1 к., св. Врачи), досељен из Мртвице (Пољаница) на купљено имање од мухаџира.

- Додић (1 к., св. Никола), досељен 1921 из Средњег Дела (Пчиња) на купљено имање.

- Станковићи или Момчиловићи (3 к., св. Арханђео), досељавани 1922, 1924 и 1925 год. из Средњег Дела на купљено имање.

- Митровић (1 к., св. Никола), досељен 1923 из Сувојнице (Масурица) на утрину.

- Новковић (1 к., св. Арханђео), досељен 1923 год. из Сувојнице на утрину.

- Николић(1к.,Св.Арханђео), досељени 1925.г. из Сливнице код Врањске Бање.

- Коцић(1к., Св.Никола), српски Роми.

- Стојановићи

СтановништвоУреди

Демографија[1]
Година Становника

РеференцеУреди

  1. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.