Отворите главни мени

Черновци

(преусмерено са Чернивци)

Черновци (укр. Чернівці, рус. Черновцы́, нем. Czernowitz, рум. Cernăuţi, пољ. Czerniowce, јидиш טשערנאָװיץ‎ - Черневиц) град је у западној Украјини са 255.929 становника (процена из 2012). Чернивци се налазе у подножју Карпата на десној обали реке Прут. Град је историјски центар Буковине и административни центар Чернивачке области.

Черновци
укр. Чернівці
Chernivtsi town hall.jpg

Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Украјина
Становништво
Становништво
 — 2012.255.929 (процена)
Географске карактеристике
Координате48°17′27″ СГШ; 25°56′04″ ИГД / 48.290833° СГШ; 25.934444° ИГД / 48.290833; 25.934444Координате: 48°17′27″ СГШ; 25°56′04″ ИГД / 48.290833° СГШ; 25.934444° ИГД / 48.290833; 25.934444
Временска зонаUTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST)
Површина153 km2
Черновци на мапи Украјине
Черновци
Черновци
Черновци на мапи Украјине
Позивни број+380-372(2)
Веб-сајт
city.cv.ua

ИсторијаУреди

У Черновци је у другој половини 18. века (1790) радила Православна богословија, након премештања из Сучаве. У њој је од 1786. године професор Данил Влаховић (умро 1822. године у бањи Дорни), први предавач Србин, јеромонах и намесник бачког манастира Ковиља.[1] Влаховић је био уједно и управитељ те школе а радио је је врло успешно примењујући учевни метод Јован Рајића. Данил је 1788. године узео је себи за помоћнике двојицу Срба, свог сина Петра Влаховића дотадашњег пароха у Петровом Селу и извесног Георгија Поповића. Данил је 23. априла 1789. године од предавача постао митрополит буковински[2], са седиштем у Черновци. Следеће године је богословско училиште пренео из Сучаве у Черновци, и отворио у владичанском двору.[3] Године 1906. у Черновци је студирало на Богословском факултету (отворен 1875) 10 Срба богослова, међу којима Милан Л. Поповић.

Черновци су од 1873. до 1920. били седиште Буковинско-далматинске митрополије, у којој су биле обједињене православне цркве у аустријском делу Аустроугарске. У њеном су саставу биле обе православне епархије у Краљевини Далмацији: Задарска и Которска. Некадашња Резиденција буковинско-далматинских митрополита, данас седиште Универзитета у Черновцима, уписана је 2011. године на УНЕСКО-ву Светску баштину.

СтановништвоУреди

Према процени, у граду је 2012. живело 255.929 становника.

Демографија
1979.1989.2001.2012.
218.561[4]256.644[4]240.621[4]255.929[4]

Партнерски градовиУреди

РеференцеУреди

  1. ^ "Српски сион", Сремски Карловци 18. фебруар 1907.
  2. ^ "Српски сион", Сремски Карловци 15. јул 1907.
  3. ^ "Српски сион", Сремски Карловци 3. октобар 1893.
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 „UKRAINE: Major Cities”. City Population. Приступљено 10. 11. 2012. 

Спољашње везеУреди