Четврти крсташки рат
Четврти крсташки рат трајао је од 1202. до 1204. године и покренут је да би се освојио Египат. Крсташи су због недостатка новца пристали да прво за Млетачку републику заузму Задар, да би касније прво за Алексија Анђела, а потом за себе освојили Цариград и срушили Византију. На темељима овог похода настале су нове државе, а Млетачка република је постала највећа поморска сила у источном Средоземљу.[1]
| Четврти крсташки рат | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део Крсташких ратова | |||||||
 Крсташи освајају Цариград 1204. године | |||||||
| |||||||
| Сукобљене стране | |||||||
Крсташи: Млетачка република.svg){kind=small} Краљевина Француска.svg){kind=small} Свето римско царство |
Византијско царство: Угарска.png){kind=small} Друго бугарско царствоКумани | ||||||
| Команданти и вође | |||||||
Енрико Дандоло Луј I од Блоа Бонифације Монфератски |
Алексије V Дука Мурзуфл Калојан Асен Емерик | ||||||
| Јачина | |||||||
|
Крсташи: 10.000 Млеци: 10.000 210 бродова (млетачких) |
15.000 20 бродова | ||||||
Ток рата уреди
Папа Иноћентије III је од почетка свог понтификата планирао један крсташки поход са циљем да уздигне значај цркве и учврсти утицај папства. Позиву папе Иноћентија III није се одазвао нико од европских монарха, већ само франачки, фландријски и италијански великаши, тако да је на чело похода постављен Бонифације Монфератски као један од највећих властелина. Крсташки план је био да се нападне Египат који је уједно држао и Јерусалим, али недостајао је новац да би се крсташи пребацили флотом преко мора па су се они обратили за помоћ Млетачкој републици.[2] Млетачки дужд и таст Стефана Првовенчаног, Енрико Дандоло, је прво скренуо крсташе да освоје Задар на далматинској обали, а потом су, опет на предлог Енрика пристали да за новчану накнаду поврате престо Исаку и Алексију Анђелу, што им је пошло за руком у јулу 1203. године. Када нису добили обећани новац, крсташи су се на Дандолов наговор окренули против Византије и 1204. је дошло до освајања и пљачкања Цариграда, што представља највеће пљачкање у средњем веку, као и масакрирање домаћег становништва. Основана је крсташка држава на тлу Византије, тзв. Латинско царство, а за првог цара изабран је Балдуин Фландријски.[2] Оно је обухватало данашњу Грчку и европску Турску, као мали део Мале Азије преко пута Цариграда. Византији је преостала Албанија и западна Турска, али је дошло до поделе: Албанија и део западне Грчке (Епир) постао је такозвана Епирска деспотовина, док је западна Мала Азија (Турска) скоро до Анкаре постала Никејско царство. Трећи део је био мали приморски део на северу данашње Турске, са градом Трапезунтом (данашњи Трабзон) — тзв. Трапезунтско царство.
Референце уреди
- ^ Davies & Davis 2007, стр. 151
- ^ а б Историјска читанка
Литература уреди
- Davies, Siriol; Davis, Jack L. (2007). Between Venice and Istanbul: Colonial Landscapes in Early Modern Greece. ASCSA. стр. 151. ISBN 978-0-87661-540-9.
- Острогорски, Георгије (1969). Историја Византије. Београд: Просвета.
- Поповић, Радомир В.; Перовић, Давид, ур. (2005). 950 година од Великог раскола (1054) и 800 година од пада Цариграда у руке крсташа (1204): Међународни научни симпосион. Београд: Православни богословски факултет.
