Чешка

држава у средњој Европи
(преусмерено са Чешка Република)

Чешка (чеш. Česko, О овој звучној датотеци изговор), званично Чешка Република (чеш. Česká republika, О овој звучној датотеци изговор), континентална је земља средње Европе, геополитички на списку УН уврштена као држава источне Европе.[4] Граничи се са Пољском на северу, Немачком на северозападу и западу, Аустријом на југу, и Словачком на истоку. Главни и највећи град је Праг (1,2 милиона становника), важна туристичка дестинација. Чешка Република састоји се од историјских земаља: Чешке (Бохемије), Моравске, и чешке Шлеске; ово тројство присутно је и на државном грбу. Чланица је Европске уније и Северноатлантског савеза (НАТО).

Чешка Република
Česká republika  (чешки)
Крилатица: Истина побеђује чеш. Pravda vítězí
Химна: Где ми је дом
(чеш. Kde domov můj)
Положај Чешке Републике
Главни градПраг
Службени језикчешки
Владавина
Облик државеУнитарна парламентарна уставна република
 — ПредседникПетр Павел
 — Председник ВладеПетр Фијала
 — Председник Сената ПарламентаМилош Вистрчил
 — Председник Заступничког дома ПарламентаРадек Вондрачек
Историја
Независност28. октобар 1918. као Чехословачка
подељена 1. јануара 1993.
Приступ у ЕУ1. мај 2004.
Географија
Површина
 — укупно78.870 km2(115)
 — вода (%)2
Становништво
 — 2021.[1]Раст 10.524.167(85)
 — густина136 ст./km2
Економија
БДП / ПКМ≈ 2023
 — укупноРаст 539,318 млрд. $[2](46)
 — по становникуРаст 49.025 $[2](39)
БДП / номинални≈ 2023
 — укупноРаст 335,243 млрд. $[2](47)
 — по становникуРаст 30.474 $[2](37)
ИХР (2021)Раст 0,889[3](32) — веома висок
Валутачешка круна
 — стоти део валуте‍CZK‍
Остале информације
Временска зонаUTC +1, +2 (CET, CEST)
Интернет домен.cz
Позивни број+420

Чешко министарство спољних послова је 1993. саопштило да се скраћено име Чешка (чеш. Česko) има користити у свим приликама изузев званичних докумената и пуних имена владиних институција.[5][6]

Историја

уреди

О насеобинама на територији Чешке још око 28.000 година пре нове ере говори низ археолошких налаза. Од 3. века пре нове ере насељавају је Келти, а од 1. века и Германи. Словени су се на подручје Чешке доселили у 5. веку, а у 7. веку оформили Самово царство. Године 833, на подручју Моравске, Словачке, северне Мађарске и западног закарпатског краја настаје Великоморавско царство, која временом расте и обухвата и Чешку (890—894), Шлеску, Лужице, Малопољску, и део Мађарске. Велика Морава, од које се Чешка отцепила 894, нестала је под ударом Мађара 907. године.

Чешка држава се рађа у другој половини 9. века, када је устоличен први чешки кнез из династије Пшемисловаца, Боривој I. У 10. и 11. веку држава се консолидује, припаја Моравску и постаје краљевина. Чешка краљевина била је значајна економска и војна сила, нарочито за време последњих Пшемисловаца Пшемисла Отакара II и Вацлава II. Врхунац, вероватно, представља време владавине моћног Карла IV из луксембуршке династије. Међутим, хуситски ратови у 15. веку, и Тридесетогодишњи рат у 17. веку имали су разарајући учинак.

Географија

уреди
 
Мапа Чешке

Положај

уреди

Државе са којима се Чешка граничи су: Словачка, Пољска, Немачка и Аустрија. Површина државе износи 78.866 km².

Чешка се углавном налази између географских ширина 48° и 51 °C и географске дужине 12° и 19° Е.

Географија

уреди
 
Сателитска фотографија Чешке

Чешка се може описати као валовита долина окружена планинама. Југозападну границу Чешке чини планина Чешка Шумава, висине од 1.000 до 1.400 m, на северозападу то су Рудне горе (1.244 m). На северу су планине Судети са највишим врхом Чешке Снежка (чешки Sněžka) на 1.602 метра надморске висине, у делу званом Крконоше.

Бохемија, на западу, се састоји од басена који дренира Елба (чеш. Labe) и реке Влтаве, окружене углавном ниским планинама, као што је ланац Крконоше код Судета. Највиша тачка у земљи, Сњежка са 1.603 m (5.259 ft), налази се овде. Моравска, источни део земље, такође је брдовита. Одводи га углавном река Морава, али садржи и извор реке Одре (чеш. Odra). Бохемија и Моравска су раздвојене ниским Бохемско-Моравским горјем (600—800 m). Моравска се на истоку ослања на планине Бескиди и Бели Карпати. Јужну границу према Аустрији већим делом чини Таја (река).

Земљиште је врло плодно. У Бохемској се гаји доста хмеља (позната по производњи пива), а у Моравској грожђа (производња вина).

Воде из Чешке теку у три различита мора: Северно море, Балтичко море и Црно море. Чешка Република такође изнајмљује Молдаухафен, парцелу 30.000 m2 (7,4-acre) усред Хамбуршких докова, која је додељена Чехословачкој чланом 363 Версајског уговора, како би земљи без излаза на море омогућила место где роба која се превози низ реку могла би се пренети на поморске бродове. Територија се враћа Немачкој 2028. године. У Бохемској извиру велике реке Лаба и Влтава. Кроз Моравску протиче река Морава и извире река Одра. Са планина Чешке, воде се сливају према 3 мора: Северно, Балтичко и Црно. Чешка је стога европска вододелница.

Фитогеографски, Чешка припада средњоевропској покрајини Циркумбореалног региона, у оквиру Бореалног краљевства. Према Светском фонду за природу, територија Чешке Републике може се поделити на четири екорегиона: западноевропске широколисне шуме, средњеевропске мешовите шуме, панонске мешовите шуме и карпатске планинске шуме четинара.[7]

У Чешкој постоје четири национална парка. Најстарији је Национални парк Крконоше (Резерват биосфере), а остали су Национални парк Шумава (Резерват биосфере), Национални парк Подији и Чешка Швајцарска.

Клима

уреди

Чешка има умерену климу, која се налази у прелазној зони између океанског и континенталног типа климе, са топлим летима и хладним, облачним и снежним зимама. Температурна разлика између лета и зиме је због географског положаја који нема излаз на море.[8] Просечна годишња температура износи 7,9 °C, уз благе зиме (просек за фебруар је 0,5 °C) и свежа лета (јун 18,6 °C). Свих 12 месеци у години су влажни.

Температуре варирају у зависности од надморске висине. Генерално, на већим надморским висинама температуре се смањују, а падавине повећавају. Највлажније подручје у Чешкој налази се око Билог Потока у планинама Јизера, а најсувљи регион је Лоуни, северозападно од Прага. Други фактор је дистрибуција планина.

На највишем врху Сњежке (1.603 m (5.259 ft)), просечна температура је −0,4 °C (31 °F), док је у низијама Јужноморавског округа просечна температура чак 10 °C (50 °F) . Главни град земље, Праг, има сличну просечну температуру, иако на то утичу урбани фактори.

Најхладнији месец је обично јануар, а затим фебруар и децембар. Током ових месеци снега има у планинама, а понегде и у градовима и низинама. Током марта, априла и маја, температура обично расте, посебно током априла, када температура и време имају тенденцију да варирају током дана. Пролеће карактерише и виши водостај у рекама, услед отапања снега уз повремено плављење. Најтоплији месец у години је јул, а следе август и јун. У просеку, летње температуре су око 20—30 °C (36—54 °F) више него током зиме. Лето такође карактерише киша и невреме.

Јесен углавном почиње у септембру, у којем клима још топла и сува. Током октобра температуре обично падају испод 15 °C (59 °F) или 10 °C (50 °F) и листопадно дрвеће почиње да одбацује своје лишће. До краја новембра температуре се обично крећу око тачке смрзавања.

Најнижа температура икада измерена је у Литвиновицама код Чешке Будејовице 1929. године, износила је −42,2 °C (−44,0 °F) и најтоплије измерено, било је на 40,4 °C (104,7 °F) у Добриховицама 2012.[9]

Највише кише пада током лета. Спорадичне падавине су током целе године (у Прагу, просечан број дана у месецу има најмање 0,1 mm (0,0039 in) кише варира од 12 у септембру и октобру до 16 у новембру), али концентрисане падавине (дани са више од 10 mm (0,39 in) по дану) су чешћи у месецима од маја до августа (у просеку око два таква дана месечно).[10] Јаке олује са грмљавином, које стварају штетне праволинијске ветрове, град и повремени торнада се јављају, посебно током летњег периода.[11][12]

Национални паркови

уреди

У Чешкој постоји четири национална парка:

Име Основан Величина (km²) Слика
Национални парк Крконошски 1963. 549.69  
Национални парк Шумава 1991. 680.64  
Национални парк Чешка Швајцарска 2000. 79.25  
Национални парк Подији 1991. 63  

Административна подела

уреди
 
Административно-територијална подела Чешке
  Регион Главни град Становништво (2003)
  Главни град Праг Праг 1.160.118
  Средњочешки крај Праг 1.125.735
  Јужночешки крај Чешке Будјејовице 624.778
  Плзењски крај Плзењ 549.369
  Карловарски крај Карлови Вари 303.761
  Устечки крај Усти на Лаби 819.442
  Либеречки крај Либерец 427.418
  Краловехрадечки крај Храдец Кралове 548.698
  Пардубички крај Пардубице 506.849
  Крај Височина Јихлава 517.959
  Јужноморавски крај Брно 1.122.759
  Оломоучки крај Оломоуц 637.401
  Злински крај Злин 593.458
  Моравско-Шлески крај Острава 1.264.347

Политика

уреди

Чешка Република је парламентарна демократија. Шеф државе је председник. Већу извршну моћ од њега има председник владе. Чешки Парламент има два дома: Веће посланика и Сенат. Веће посланика има 200 чланова изабраних по пропорционалном систему сваке 4 године, а Сенат 81 сенатора са мандатом од по 6 година и сложеним системом избора. Посланици морају имати бар 21 годину, сенатори 40.

Председник је формални шеф државе са ограниченим и специфичним овлашћењима, који именује премијера, као и остале чланове кабинета на предлог премијера. Од 1993. до 2012. године, председник Чешке је изабран на заједничкој седници парламента на петогодишњи мандат, са највише два узастопна мандата (2x Вацлав Хавел, 2x Вацлав Клаус). Од 2013. године председник се бира непосредно.[13] Неки коментатори су тврдили да се увођењем директног избора председника Чешка удаљила од парламентарног система ка полупредседничком.[14] Вршење извршне власти Владе произилази из Устава. Чланови владе су премијер, потпредседници владе и други министри. Влада је одговорна Посланичком дому.[15] Премијер је шеф владе и има овлашћења као што је право да поставља дневни ред већине спољне и унутрашње политике и бира министре у влади.[16]

Административно, Чешка је подељена у 14 региона, (kraje) који се деле на округе (okresy), а испод њих су општине (obce).

Чешка је 1. маја 2004. постала део Европске уније. На референдуму за прикључење гласало је 55,21% бирачког тела, за је гласало 77,33% (дакле 42,7% укупног бирачког тела).

Становништво

уреди

Највећи градови

уреди
 
Највећи градови у Чешкој
Извор: Чешки завод за статистику[17]
Град Крај Популација Град Крај Популација
 
Праг
 
Брно
1. Праг Праг 1.357.326 11. Злин Злински 74.191  
Острава
 
Плзењ
2. Брно Јужноморавски 396.101 12. Хавиржов Моравскошлески 70.245
3. Острава Моравскошлески 283.504 13. Кладно Средњочешки 68.436
4. Плзењ Плзењски 181.240 14. Мост Устечки 63.856
5. Либерец Либеречки 107.389 15. Опава Моравскошлески 55.512
6. Оломоуц Оломоуцки 101.825 16. Фридек-Мистек Моравскошлески 54.188
7. Чешке Будјејовице Јужночешки 96.417 17. Јихлава Височина 52.548
8. Храдец Кралове Краловехрадечки 93.506 18. Теплице Устечки 50.843
9. Пардубице Пардубички 92.149 19. Карвина Моравскошлески 50.172
10. Усти на Лаби Устечки 91.963 20. Карлове Вари Карловарски 49.043


Стопа плодности је 2020. износила 1,71. Просечан грађанин Чешке Републике стар је 43,3 година. Очекивано трајање животног века је 2021. износило 79,5 година (76,5 за мушкарце и 82,6 за жене).[18] Око 77.000 људи годишње се досели у Чешку; вијетнамски мигранти почели су се досељавати као привремени радници за време Чехословачке. Данас, највише их се одлучи да стално остане у земљи.[19]

Етничка припадност

уреди

Према попису из 2021, већина грађана Чешке Републике се изјаснила као Чеси (57,3%), њих прате Морављани (3,4%), Словаци (0,9%), Украјинци (0,7%), Вијетнамци и Пољаци (0,3%), Руси (0,2%), Шлезијци и Немци (0,1%), док се 4% становништва изјаснило да припада некој другој националности. Пошто је "националност" била необавезно поље, 31,6% становништва није се изјаснило на попису. Према проценама, у земљи живи око 250.000 Рома.[20]

На попису је било 658.564 странаца, од којих је највише било Украјинаца (22%), Словака (22%), Вијетнамаца (12%), Руса (7%) и Немаца (4%). Највише странаца живи у Прагу (31,7%) и Централној Бохемији (13,2%).[21]

Религија

уреди

Према попису из 2011. године, 44,7% грађана Чешке није се декларисало по питању религије, 34,5% су били нерелигиозни, 10,5% су били католици, 6,8% су били религиозни без религијске припадности, 1,1% су били припадници других хришћанских деноминација, 1% су били протестанти, 0,7% припадници осталих религија, док је за 0,7% грађана религија непозната.[22]

Према попису из 2021, у Чешкој је било око 3.900 јевреја. Од 1991. до 2011. проценат католика пао је са 39% на 10%, док је број протестаната пао са 3,7% на 0,8%.[23]

Око 20.000 муслимана живи у Чешкој, што преставља око 0,2% популације.[24]

Економија и привреда

уреди

Чешка има развијену,[25] високоприходну[26] извозно оријентисану социјалну тржишну економију засновану на услугама, производњи и иновацијама, која одржава државу благостања и европски социјални модел.[27] Чешка Република учествује на јединственом европском тржишту као чланица Европске уније и стога је део привреде Европске уније, али уместо евра користи сопствену валуту, чешку круну. Има стопу БДП-а по глави становника која износи 91% просека ЕУ[28] и чланица је ОЕЦД-а. Монетарну политику води Чешка народна банка, чија је независност загарантована Уставом . Чешка се налази на 12. месту у УН-у према хуманом развоју прилагођеном неједнакости и 24. у Индексу људског капитала Светске банке . Гардијан га је описао као „једну од најпроцватнијих европских економија“.[29]

Још у доба комунистичког источноевропско економског блока, Чешка је спадала међу његове најразвијеније делове.

Преласком на тржишну привреду 1990. привреда је постепено приватизована. Током деведесетих година 20. века, Чешка се задржала на челу листе посткомунистичких земаља по развоју.

Чешка највише тргује са Немачком и Европском унијом уопште. Стопа незапослености је на 7,1% (2006). Регионалне разлике су велике, при чему је Праг далеко испред по развоју и приходима од истока земље. Бруто производ по становнику 2006, износио је 11.904 евра, што је између нивоа Мађарске и Португалије у ЕУ. У приходима, услуге учествују са 57%, индустрија 39% и пољопривреда 4%. Најважније индустријске гране Чешке Републике су ауто-индустрија (Шкода Ауто), машинска, прерада домаћег дрвета, производња стакла и керамике. Незапосленост у Чешкој у јуну 2015. износила је 6,4%.

Туризам

уреди

Изузетан значај за Чешку привреду има туризам.

Праг је пети најпосећенији град у Европи после Лондона, Париза, Истанбула и Рима.[30] У 2001. години укупна зарада од туризма достигла је 118 милијарди чешких круна, што чини 5,5% БДП -а и 9% укупне зараде од извоза. Туристичка индустрија запошљава више од 110.000 људи — преко 1% становништва.[31] Водичи и туристи који пријављују превисоке трошкове од стране таксиста и проблеме са џепарошем углавном су у Прагу, иако се ситуација недавно побољшала.[32][33] Од 2005. градоначелник Прага Павел Бем је радио на побољшању ове репутације сузбијањем ситног криминала[33] и, осим ових проблема, Праг је „безбедан“ град.[34] Стејт департмент Сједињених Америчких Држава описује стопу криминала у Чешкој као „ниску“.[35]

Једна од туристичких атракција у Чешкој[36] је област Нетер Витковице у Острави. Чешка се може похвалити са 16 УНЕСЦО-вих локација светске баштине, од којих су 3 транснационална. Ажурирано: 2021. још 14 локација је на тенативној листи.[37]

Архитектонско наслеђе је предмет интересовања посетилаца — обухвата дворце и виле из различитих историјских епоха, а то су замак Карлштејн, Чешки Крумлов и културни пејзаж Ледњице—Валтице. У Чешкој има 12 катедрала и 15 цркви које је папа уздигао у ранг базилике.

Далеко од градова, области као што су Чешки рај, Чешка Шумава и Крконоше привлаче посетиоце који преферирају активности на отвореном. Постоји велики број фестивала пива.

Земља је такође позната по разним музејима. Изложбе лутака и марионета одржавају се на бројним фестивалима лутака широм земље.[38] Акваплејс Праг у Честлицама је највећи водени парк у земљи.

Култура

уреди

Карлов универзитет у Прагу, основан 1340-их (вероватно 1348), био је први универзитет у централној Европи и у свим словенским земљама. Неки од његових студената и професора су били: Јан Хус, Франц Кафка, Милан Кундера, Никола Тесла, Алберт Ајнштајн, Ернст Мах, Томаш Масарик, Едвард Бенеш.

Универзитет Палацког у Оломоуцу, основан 1573, други је најстарији универзитет у Чешкој. Отац генетике, Грегор Мендел, био је студент овог универзитета.

Моцарт је био везан за Праг, јер је у њему налазио на више разумевања за свој рад, него у Бечу. У Националном театру у Прагу је одржана премијера његове опере Дон Ђовани 29. октобра 1787. Вила Бертрамка у којој је становао, данас је музеј.

Познати су чешки композитори националне школе из 19. века, Беджих Сметана и Антоњин Дворжак. Међу писцима издвајају се Карел Чапек, Франц Кафка и Милан Кундера. Сликар и графичар Алфонс Муха био је један од предводника уметничког правца сецесије. Чеси су били међу најактивнијим уметницима у покрету кубизма.

Корени чешког позоришта се могу наћи у средњем веку, посебно у културном животу готичког периода . У 19. веку позориште је играло улогу у покрету националног буђења, а касније, у 20. веку, постало је део модерне европске позоришне уметности. Оригинални чешки културни феномен настао је крајем 1950-их. Овај пројекат под називом Латерна магика, који је резултирао продукцијама које су комбиновале позориште, плес и филм на поетски начин, сматра се првим мултимедијалним уметничким пројектом у међународном контексту. Драма је драма Карла Чапека Р.У.Р, је увела реч робот.[39] Земља има традицију луткарског позоришта. Чешко и словачко луткарство је 2016. године уврштено на Унескову листу нематеријалне културне баштине.[40]

Што се филмске уметности тиче, у Чешкој се одржава познати Филмски фестивал у Карловим Варима. Широм света познати су чешки режисери Јиржи Менцл и Милош Форман. Факултет за филм и телевизију (чеш. Filmová a televizní fakulta) у Прагу, била је школа за Менцла, Формана и Емира Кустурицу, између осталих.

Популарна култура

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Počet obyvatel v regionech soudržnosti, krajích a okresech České republiky k 1. 1. 2021” (PDF). www.czso.cz (на језику: cz). Český statistický úřad. Приступљено 21. 5. 2021. 
  2. ^ а б в г „World Economic Outlook Database, October 2023 Edition. (Czechia)”. IMF.org. International Monetary Fund. 10. 10. 2023. Приступљено 16. 2. 2024. 
  3. ^ „Human Development Report 2021/2022” (PDF) (на језику: енглески). United Nations Development Programme. 8. 9. 2022. Архивирано (PDF) из оригинала 9. 10. 2022. г. Приступљено 16. 2. 2024. 
  4. ^ „United Nations Statistics Division — Standard Country and Area Codes Classifications”. Архивирано из оригинала 13. 07. 2011. г. Приступљено 11. 04. 2014. 
  5. ^ Земље: имена и скраћеница
  6. ^ „Zgrada Ambasade Republike Češke u Beogradu”. www.mzv.cz (на језику: српски). Приступљено 2022-04-14. 
  7. ^ Dinerstein, Eric; Olson, David; Joshi, Anup; Vynne, Carly; Burgess, Neil D.; Wikramanayake, Eric; Hahn, Nathan; Palminteri, Suzanne; Hedao, Prashant (2017). „An Ecoregion-Based Approach to Protecting Half the Terrestrial Realm”. BioScience. 67 (6): 534—545. ISSN 0006-3568. PMC 5451287 . PMID 28608869. doi:10.1093/biosci/bix014. 
  8. ^ R. Tolasz, Climate Atlas of the Czech Republic, Czech Hydrometeorological Institute, Prague. 2007. ISBN 80-244-1626-3.
  9. ^ „Czech absolute record temperature registered near Prague”. České noviny. ČTK. Архивирано из оригинала 25. 10. 2012. г. Приступљено 20. 8. 2012. 
  10. ^ R. Tolasz, Climate Atlas of the Czech Republic, Czech Hydrometeorological Institute, Prague. 2007. ISBN 80-244-1626-3.
  11. ^ Brázdil, Rudolf; et al. (2019). „Spatiotemporal variability of tornadoes in the Czech Lands, 1801–2017”. Theor. Appl. Climatol. 136 (3–4): 1233—1248. Bibcode:2019ThApC.136.1233B. doi:10.1007/s00704-018-2553-y. 
  12. ^ Antonescu, Bogdan; D. M. Schultz; F. Lomas (2016). „Tornadoes in Europe: Synthesis of the Observational Datasets”. Mon. Wea. Rev. 144 (7): 2445—2480. Bibcode:2016MWRv..144.2445A. doi:10.1175/MWR-D-15-0298.1 . 
  13. ^ „Klaus signs Czech direct presidential election implementing law”. Czech Press Agency. 1. 8. 2012. Архивирано из оригинала 16. 1. 2013. г. Приступљено 7. 11. 2012. 
  14. ^ Hloušek, Vít (11. 3. 2015). „Is the Czech Republic on its Way to Semi-Presidentialism?”. Baltic Journal of Law & Politics. 7 (2): 95—118. doi:10.1515/bjlp-2015-0004 . 
  15. ^ „Members of the Government”. Government of the Czech Republic. Архивирано из оригинала 31. 8. 2015. г. Приступљено 8. 8. 2015. 
  16. ^ „Prime Minister”. Government of the Czech Republic. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 8. 8. 2015. 
  17. ^ „Population of Municipalities – 1 January 2023”. Czech Statistical Office. 2023-05-23. 
  18. ^ Czechia (на језику: енглески), Central Intelligence Agency, 2024-02-13, Приступљено 2024-02-16 
  19. ^ „Foreigners working in the Czech Republic - Czech republic”. web.archive.org. 2009-06-03. Архивирано из оригинала 03. 06. 2009. г. Приступљено 2024-02-16. 
  20. ^ „Romové | Český rozhlas”. Radiožurnál (на језику: чешки). Приступљено 2024-02-16. 
  21. ^ „R01 Cizinci v ČR v letech 2004 - 2021 (stav k 31. 12.)” (PDF). CZSO. Приступљено 16. 2. 2024. 
  22. ^ „Wayback Machine” (PDF). web.archive.org. Архивирано из оригинала (PDF) 21. 02. 2015. г. Приступљено 2024-02-16. 
  23. ^ „Content not found | CZSO”. www.czso.cz (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 08. 05. 2023. г. Приступљено 2024-02-16. 
  24. ^ Center, Pew Research (2017-11-29). „Europe’s Growing Muslim Population”. Pew Research Center's Religion & Public Life Project (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-16. 
  25. ^ Mccanndigital.cz. „Getting to know Czech Republic”. Архивирано из оригинала 19. 7. 2014. г. Приступљено 13. 9. 2014. 
  26. ^ „World Bank 2007”. Web.worldbank.org. Архивирано из оригинала 24. 5. 2008. г. Приступљено 25. 4. 2010. 
  27. ^ Aspalter, Christian; Jinsoo, Kim; Sojeung, Park (2009). „Analysing the Welfare State in Poland, the Czech Republic, Hungary and Slovenia: An Ideal-Typical Perspective”. Social Policy & Administration. 43 (2): 170—185. doi:10.1111/j.1467-9515.2009.00654.x. 
  28. ^ „GDP per capita in PPS”. Eurostat. Архивирано из оригинала 24. 5. 2015. г. Приступљено 16. 6. 2015. 
  29. ^ Tait, Robert (6. 1. 2019). „Czech democracy 'under threat' from rising debt crisis”. The Guardian. 
  30. ^ Bremner, Caroline (2015). „Top 100 City Destinations Ranking”. Euromonitor International. Архивирано из оригинала 28. 6. 2015. г. Приступљено 9. 2. 2015. 
  31. ^ „Promotion Strategy of the Czech Republic in 2004–2010”. Czech Tourism. Архивирано из оригинала 28. 3. 2007. г. Приступљено 19. 12. 2006. 
  32. ^ „Prague sees significant dip in tourist numbers”. Radio.cz. 21. 4. 2010. Архивирано из оригинала 3. 4. 2009. г. Приступљено 25. 4. 2010. 
  33. ^ а б „Prague mayor goes undercover to expose the great taxi rip-off”. The Independent. Архивирано из оригинала 5. 9. 2011. г. Приступљено 13. 9. 2014. 
  34. ^ „Tips on Staying Safe in Prague”. Архивирано из оригинала 23. 9. 2014. г. Приступљено 13. 9. 2014. 
  35. ^ „Czech Republic – Country Specific Information”. Архивирано из оригинала 17. 12. 2013. г. Приступљено 13. 9. 2014. 
  36. ^ „Třetím nejoblíbenějším cílem turistů jsou industriální památky v Ostravě” (на језику: чешки). iDNES.cz. 20. 1. 2016. Архивирано из оригинала 13. 5. 2016. г. Приступљено 12. 5. 2016. 
  37. ^ „Tentative Lists”. UNESCO. Приступљено 29. 11. 2021. 
  38. ^ „Czech Republic Travel Guide - Tourist Information and Guide to Czech Republic”. www.travelguidepro.com. Архивирано из оригинала 23. 8. 2018. г. Приступљено 10. 1. 2018. 
  39. ^ „The Origin Of The Word 'Robot'. Science Friday. Приступљено 5. 1. 2021. 
  40. ^ „Puppetry in Slovakia and Czechia”. unesco.org. UNESCO. Приступљено 29. 11. 2021. 
  41. ^ Beogradu, Milan M. ĆirkovićNaučni savetnik Astronomske opservatorije u (2021-08-30). „Stogodišnjica robota i neprolazna genijalnost Karela Čapeka”. Talas.rs (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-14. 

Литература

уреди
  • Angi, János (1997). „A nyugati szláv államok [=Western Slavic states]”. Ур.: Pósán, László; Papp, Imre; Bárány, Attila; Orosz, István; Angi, János. Európa a korai középkorban ["Europe in the Early Middle Ages"]. Multiplex Media – Debrecen University Press. стр. 358—365. ISBN 978-963-04-9196-9. 
  • Hochman, Jiří (1998). Historical dictionary of the Czech State. Scarecrow Press. ISBN 978-0-8108-3338-8. 

Спољашње везе

уреди