Чешко-фалачки период тридесетогодишњег рата

Чешко-фалачки период тридесетогодишњег рата (1618-1623) је почетна фаза тридесетогодишњег рата. У њему су снаге Хабсбуршке монархије и Католичке лиге угушиле устанак протестаната у Чешкој и уништиле Протестантску унију са центром у Фалачкој (Палатинату).[3]

Чешко-фалачки период тридесетогодишњег рата

Европа после Вестфалског мира 1648.
Време23. мај 1618. - 6. август 1623.
Место
Чешка, Аустрија, Фалачка
Узрокустанак протестаната у Чешкој
Исход победа Хабсбурга и Католичке лиге
Територијалне
промене
Чешка и Фалачка окупиране
Сукобљене стране
Краљевина Чешка
Фалачка
 Холандија
Маркгрофовија Баден
 Хабсбуршка монархија
Шпанија Шпанска империја
 Баварска
Католичка лига
Команданти и вође
Фридрих V, кнез Палатината
Ернст Мансфелд
Кристијан од Брауншвајга
Георг Фридрих Баденски
Хабзбуршка монархија Цар Фердинанд II Хабсбуршки
Максимилијан I, изборник Баварске
Јохан Тили
Шпанија Амброзије Спинола
Шпанија Гонзало Кордова
Јачина
21.000[1]
70.000[1][а]
28.000[1]
Шпанија 25.000[1]
Жртве и губици
тешки[2] лаки[2]

Чешка кампања уреди

У првој фази тридесетогодишњег рата, Мансфелд се, иако лично католик, борио на страни протестаната. По завршетку рата у Италији, у јесен 1618. стигао је у Чешку са око 2.000 најамника и придружио се протестантским побуњеницима.[3] Учествовао је у бици на Белој Гори 8. новембра 1620, одакле се, после пораза, пробио смелим маршем у Фалачку[б].[1]

Фалачка кампања уреди

Пошто је до марта 1621. протестантски устанак у Чешкој потпуно угушен, тежиште операција је пренето у Фалачку, центар протестантског покрета у Немачкој. Тамо је 1620. из Шпанске Низоземске упао и пустошио Амброзио Спинола са око 25. 000 шпанских најамника. Мансфелд је са својим најамницима бранио Горњу Фалачку (нем. Oberpfalz), одакле су га убрзо Тили и Максимилијан Баварски потисли ка Доњој Фалачкој. Зими 1621/22. није било операција: обе стране искористиле су затишје за тражење нових савезника. Фридрих V и Мансфелд придобили су Кристијана Млађег, војводу од Брауншвајга (нем. Christian der Jüngere, Herzog von Braunschweig) и Георга Фридриха, грофа Бадена (нем. Georg Friedrich, Graf von Baden), а добили су и новчану помоћ од Холандије, која је наставила рат против Шпаније.[3]

У пролеће 1622. борбе су настављене. Мансфелд и Георг Фридрих Баденски заједно су потукли снаге Католичке лиге под Јоханом Тилијем код Вислоха (нем. Wiesloch) 27. априла 1622, али су се после победе, у потрази за храном, раздвојили. Тили је, пошто му се придружио контигент шпанских снага под Гонзалом Кордовом (шп. Gonzalo Hernández de Córdoba), појединачно потукао Георга Фридриха 6. маја 1622. код Вимпфена (нем. Bad Wimpfen), а 20. јуна војводу Кристијана код Хехста (нем. Höchst).[3]

Пошто је тиме рат у Фалачкој коначно изгубљен, Мансфелд и Кристјан повукли су се у Алзас и ступили у службу Холанђана.[3] У холандској служби, Мансфелд и Кристјан са својим најамницима потукли су Шпанце под Гонзалом Кордовом код Флериса у Шпанској Низоземској (Белгији) 29. августа 1622.[1] Пошто нису могли да поднесу строгу дисциплину у холандској војсци, Мансфелд је после уговореног рока прешао у источну Фризију, где су му се најамници разишли због недостатка новца и хране, док је Кристјан прешао у Вестфалију, где га је Тили поразио 6. августа 1623. у бици код Штатлона (нем. Stadtlohn).[3]

Последице уреди

Тиме је завршен први период тридесетогодишњег рата. У њему је тријумфовала Католичка лига: Чешка је умирена, Фалачка окупирана, Протестантска унија доведена до распада.[3]

Напомене уреди

  1. ^ Овако велике снаге, састављене од најамника разних нација, окупљене су само једном, у бици код Вислоха.[1]
  2. ^ Фалачка је традиционално српско-хрватско име за Палатинат

Референце уреди

  1. ^ а б в г д ђ е Гажевић, Никола (1976). Војна енциклопедија (књига 10). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 118—120. 
  2. ^ а б Гажевић, Никола (1976). Војна енциклопедија (књига 10). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 123. 
  3. ^ а б в г д ђ е Гажевић, Никола (1976). Војна енциклопедија (књига 10). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 118—121. 

Литература уреди

  • Гажевић, Никола (1973). Војна енциклопедија (књига 5). Београд: Војноиздавачки завод. 
  • Гажевић, Никола (1976). Војна енциклопедија (књига 10). Београд: Војноиздавачки завод. 
  • Живојиновић, Драгољуб (1985). Успон Европе (1450-1789). Нови Сад: Матица Српска.