Википедија

Чукотско море

Чукотско море (рус. Чуко́тское мо́ре)[2][3] део је Северног Леденог океана између Чукотског полуострва и Аљаске. Берингов мореуз на југу га повезује са Беринговим морем и Тихим океаном, на западу је повезано са Источносибирским морем преко Лонговог пролаза, а на истоку је повезано са Бофоровим морем. Има површину од око 595.000 km², и пловно је само током четири месеци годишње. 56% Чукотског мора није дубље од 50 m, а највећа дубина му је 1.526 m. Највећа лука у Чукотском мору је Узлен у Русији.

Чукотско море
Chukchi Sea.png
ЛокацијаАрктички океан
Координате69° С; 172° З / 69° С; 172° З / 69; -172
69° С; 172° З / 69° С; 172° З / 69; -172
Земље басенаРусија и Сједињене Државе
Површина620.000 km2 (240.000 sq mi)[1] km2
Прос. дубина80 m (260 ft) m
Запремина50.000 km3 (4,1×1010 acre⋅ft) km3
Чукотско море на мапи Arctic
Чукотско море
Чукотско море
Водена површина на Викимедијиној остави

ГеографијаУреди

 
Пролећно ломљење морског леда на Чукотском мору.

Море има приближну површину од 595.000 km2 (230.000 sq mi) и пловно је само четири месеца у години. Главна геолошка карактеристика дна Чукотског мора је басен Хоуп дуг 700 km-long (430 mi), који је на североистоку везан Хералдовим луком. Дубине мање од 50 m (160 ft) заузима 56% укупне површине.

Чукотско море има врло мало острва у поређењу са другим морима Арктика. Острво Врангел лежи на северозападној граници мора, острво Хералд се налази поред Веаринг тачке на Врангел острву, близу северне границе мора. Неколико малих острва лежи дуж сибирске и аљаске обале.

Море је добило име по Чукучком народу, који живе на његовим обалама и на Чукотком полуострву. Обалски Чукучи се традиционално баве риболовом, китоловом и ловом на моржеве у овом хладном мору.

ОпсегУреди

Међународна хидрографска организација дефинише границе „Чукотског мора“ на следећи начин:[4]

На Западу. Источна граница Источног Сибирског мора [од најсеверније тачке Врангеловог острва преко овог острва до Блосом појнта, одатле до рта Јакан на копну (176°40′И)].

На северу. Линија од Појнт Бароу, Аљаска (71° 20′ N 156° 20′ W / 71.333° С; 156.333° З / 71.333; -156.333) до најсеверније тачке острва Врангел (179°30'З).

На југу. Арктички круг [66°33′46″С] између Сибира и Аљаске. [Северна граница Беринговог мора.]

Уобичајена употреба је да је јужни део јужније, на најужем делу Беринговог мореуза који се налази на 66. северној паралели.

Чукотски морски прагУреди

Чукотски морски појас је најзападнији део континенталног прага Сједињених Држава и најисточнији део континенталног појаса Русије. Унутар овог прага, 50 mi (80 km) Чукутски коридор делује као пролаз за једну од највећих миграција морских сисара на свету. Врсте за које је документовано да мигрирају кроз овај коридор укључују гренландског кита, белугу, пацифичког моржа и брадате фоке.[5][6][7]

ФаунаУреди

 
Топографска карта Чукотског мора Одбрамбене картографке агенције, 1973.

Поларни медведи који живе на леду Чукотског мора су једна од пет генетски различитих евроазијских популација ове врсте.[8]

ФитопланктонУреди

Године 2012, научници из Лабораторије за истраживање и инжењеринг хладних региона објавили су налазе који описују откриће највећег познатог океанског фитопланктонског цветања алги на свету. Налази су били неочекивани, јер се раније веровало да планктон расте тек након топљења сезонског леда, али су неке алге откривене испод неколико метара нетакнутог морског леда.[9]

Андерсон et al 2021 документују два лежишта динофлагелата Alexandrium catenella у заливу Ледјард и кањону Бароу унутар Чукотског мора.[10] Иако се лежишта састоје од A. catenella у стању мировања, ако су услови животне средине исправни, ону могу проклијати и створити штетно цветање алги. У свом активном стању, A. catenella производи сакситоксин, снажан неуротоксин који је одговоран за паралитичко тровање шкољкама (PSP) ако се конзумираju. Токсин се може биоакумулирати кроз ланац исхране и представља претњу за локалне заједнице које се ослањају на мрежу морске хране за опстанак.[11]

Укупна површина лежишта је 145.600 km², што је упоредиво са површином државе Ајова. Ова корита су шест пута већа од претходно пријављених лежишта у другим областима, а концентрација у седименту је међу највишима у свету. Клијање се може десити само у неколико горњих милиметара лежишта, пошто су неопходни оксигенски услови да би планктон ушао у своју активнију животну фазу у којој је репродукција могућа.[10]

При температурама воде на дну од приближно 3 °C, A. catenella је потребно око 28 дана да проклија, а на температури дна воде од 8 °C време клијања се скраћује на 10 дана. Ин ситу цветање 2018. и 2019. приписано је овим лежиштима и дешавало се у јулу и августу. Са топлијим летњим температурама воде и све више дестабилизованим океанским струјама повезаним са климатским променама, почетак цветања је напредовао за три недеље у последње две деценије, и временски оквир за штетно површинско цветање је продужен.[10]

Ресурси нафте и гасаУреди

Верује се да се на Чукотском прагу налазе резерве нафте и гаса до 30 Gbbl (4,8×109 m3). Неколико нафтних компанија се надметало за закуп ове области, а 6. фебруара 2008. америчка влада је објавила да ће успешни понуђачи платити US$ 2,6 милијарди за права на експлоатацију. Аукција је изазвала значајне критике еколога.[12] У мају 2015. Биро за управљање енергијом океана Обамине администрације дао је условно одобрење за Шел Ојлу да буши у плитким (140 ft [43 m] дубоким) водама Чукотског мора.[13] У септембру 2015, Шел је објавио да окончава своја истраживања нафте у региону, наводећи огромне трошкове и пад цена нафте.[14] Шел је обећао да ће се вратити, али је на крају одустао од свих корпоративних закупа на Арктику осим једног.[15]

РеференцеУреди

  1. ^ Stein, R. (2008). Arctic Ocean Sediments: Processes, Proxies, and Paleoenvironment. Elsevier. стр. 37. ISBN 9780080558851. 
  2. ^ „education.rec.org Seas and Oceans: The Chukotsk Sea”. Архивирано из оригинала 17. 10. 2021. г. Приступљено 11. 03. 2023. 
  3. ^ „Race against time to save ice-bound ships”. The Times (61664). London. 15. 10. 1983. col D, pp. 6. 
  4. ^ „Limits of Oceans and Seas” (PDF) (3rd изд.). International Hydrographic Organization. 1953. Архивирано из оригинала (PDF) 8. 10. 2011. г. Приступљено 28. 12. 2020. 
  5. ^ Quakenbush L., R. Small, and J. Citta, "Satellite tracking of bowhead whales: Movements and analysis from 2006 to 2012", Bureau of Ocean Energy Management Outer Continental Shelf Study, 2013. Retrieved 16-09-2016.
  6. ^ Suydam R., F. Lowry, and K. Frost, "Distribution and Movements of Beluga Whales from the Eastern Chukchi Sea Stock During Summer and Early Autumn", Coastal Marine Institute and US Department of Interior, Minerals Management Service, 2005. Retrieved 16-09-2016.
  7. ^ Berchok C., J. Crance, E. Garlan, J. Mocklin, P. Stabeno, J. Napp, B. Rone, A. Spear, M. Wang, and C. Clark, "Chukchi Offshore Monitoring In Drilling Area (COMIDA): Factors Affecting the Distribution and Relative Abundance of Endangered Whales and Other Marine Mammals in the Chukchi Sea", Bureau of Ocean Energy Management Outer Continental Shelf Study, 2015. Retrieved 16-09-2016.
  8. ^ C. Michael Hogan (2008) Polar Bear: Ursus maritimus, Globaltwitcher.com, ed. N. Stromberg Архивирано децембар 24, 2008 на сајту Wayback Machine
  9. ^ „Huge algae blooms discovered beneath Arctic ice - The Times of India”. timesofindia.indiatimes.com. Архивирано из оригинала 2012-06-12. г. 
  10. ^ а б в Anderson, Donald M.; Fachon, Evangeline; Pickart, Robert S.; Lin, Peigen; Fischer, Alexis D.; Richlen, Mindy L.; Uva, Victoria; Brosnahan, Michael L.; McRaven, Leah; Bahr, Frank; Lefebvre, Kathi; Grebmeier, Jacqueline M.; Danielson, Seth L.; Lyu, Yihua; Fukai, Yuri (12. 10. 2021). „Evidence for massive and recurrent toxic blooms of Alexandrium catenella in the Alaskan Arctic”. Proceedings of the National Academy of Sciences. 118 (41): e2107387118. Bibcode:2021PNAS..11807387A. doi:10.1073/pnas.2107387118. 
  11. ^ „There's a Toxic, California-Sized Algae Bed Creeping into the Arctic”. 
  12. ^ „'Chukchi Sea Lease Sale Is a Risky Fix for Our Oil Addiction' (Anchorage News, February 8, 2008)”. Архивирано из оригинала 19. 7. 2009. г. Приступљено 13. 5. 2008. 
  13. ^ Davenport, Coral (11. 5. 2015). „Administration Gives Conditional Approval for Shell to Drill in Arctic”. The New York Times. Приступљено 11. 5. 2015. 
  14. ^ Krauss, Clifford; Reed, Stanley (28. 9. 2015). „Shell Exits Arctic as Slump in Oil Prices Forces Industry to Retrench”. The New York Times. 
  15. ^ „As firms abandon Arctic drilling, Obama comes under pressure to do more to avert dangerous warming there”. The Washington Post. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди

 
Чукотско море на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Чукотско_море&oldid=25879839”