Шаблон:ИЧ-Манила
Манила (фил./таг. Maynilà; IPA: /majˈnilaʔ/), званично Град Манила (фил./таг. Lungsod ng Maynilà), главни је и други најнасељенији град Филипина. Основао га је шпански конкистадор Мигел Лопез де Легаспи, 24. јуна 1571. године. Један је од најстаријих филипинских градова и био је седиште моћи већине колонијалних владара у овој земљи. Смештен је на источној обали залива Манила и има мноштво знаменитости од којих неке датирају и до 16. века. Прву повељу је добио 31. јула 1901. године, усвајањем Акта Филипинске комисије 183; аутономију је стекао 18. јуна 1949. године, доношењем Републичког акта бр. 409 познатог и као Ревидирана повеља Града Маниле. Истраживачка мрежа глобализације и главних градова (енгл. Globalization and World Cities Research Network, GaWC) сврстала је 2012. године Манилу међу глобалне градове.
Са 1.780.148 становника 2015. године Манила је била други највећи град Филипина, након Кезон Ситија. Такође је и најгушће насељен град на свету, са 41.515 ст./km2. Један је од шеснаест градова те општина у саставу Метро Маниле, региона главног града Филипина. Манила је смештена на источној обали залива Манила, у једној од најбољих филипинских лука. Званично је постала град 1904. године; чини је укупно 16 дистрикта: Бинондо, Ермита, Интрамурос, Кијапо, Лука Манила, Малате, Пако, Пандакан, Сампалок, Сан Андрес, Сан Мигел, Сан Николас, Санта Ана, Санта Круз, Санта Меса и Тондо. Град има шест конгресних дистрикта за доњи дом Конгреса Филипина.