Шаблон:ИЧ-Никола I Петровић

Никола I Петровић

Никола I Петровић Његош (Његуши, 7. октобар/19. октобар 1840 — Антиб крај Нице, 2. март 1921) био је књаз (1860—1910) и краљ (1910—1918) Црне Горе, из династије Петровић Његош.

Наслиједио је на црногорском пријестолу свог стрица Данила. За вријеме његове владавине Црна Гора је Берлинским споразумом 13. јула 1878, послије Црногорско-турског рата, добила међународно признање и знатно територијално проширење. Никола I је реформисао државну управу, установио Министарски савјет, осавременио војску, Општим имовинским закоником ударио темељ правном систему и отворио врата страним инвестицијама. Године 1905. Никола I је октроирао Устав Књажевине Црне Горе након чега је и сазвана Народна скупштина. Никола је владао аутократски, због чега је у Црној Гори стекао бројне непријатеље. Он је лично био велики присталица српства и желео је уједињење Срба и других Јужних Словена. Међутим, био је огорчени противник Карађорђевића. Он се огледао и у књижевности. Најпознатији радови су му пјесма Онамо, 'намо! и драма Балканска царица.

У Првом свјетском рату је објавио рат Аустроугарској. Краљевина Црна Гора је пружила отпор аустроугарској инвазији, али је морала капитулирати јануара 1916. Краљ Никола се са Владом и Двором склонио у Француску, у егзил из којег се никада није вратио. Послије завршетка рата збачен је са власти на Подгоричкој скупштини. Краљ Никола I је умро изолован у емиграцији, а сахрањен је у руској цркви у Санрему, Италија.