Шаблон:ИЧ-Перикле
Перикле (стгрч. Περικλῆς, од грчких речи περί и κλέος — „окружен славом”; Атина, 495. п. н. е. — Атина, 429. п. н. е.) био је старогрчки државник, говорник и војсковођа из 5. века п. н. е. од нарочитог значаја у добу између Грчко-персијских ратова и Пелопонеског рата. Раздобље његове политичке надмоћи (461. п. н. е. — 429. п. н. е.), у историји је добило име Периклово доба, такође Златни век, јер Атина је током тих година била на врхунцу своје моћи. Перикле је искористио победу Грка над Персијанцима, као и јачање атинске морнарице и преобразио Делски савез у Атинску поморску државу, а саму Атину је довео до највеће моћи и славе у њеној дотадашњој историји. За стратега Атине биран је 14 пута узастопно, што никоме до тада није успело. Био је на челу Атине све до 429. п. н. е, друге године Пелопонеског рата, када је преминуо као жртва епидемије која је тада погодила Атину.
Перикле је такође био велики покровитељ уметности, књижевности и науке и за време своје владавине претворио је Атину у средиште културе и духовности античког света. Подигао је неке од најлепших грађевина античког света (атински Акропољ са Партеноном). Такође је био покретач низа закона у корист народа, а ти закони су, парадоксално, углавном били на штету аристократије којој је и сам припадао. Будући да је подржавао народне масе, многи су га називали популистом. Његови продемократски ставови најбоље се могу видети у његовом Посмртном говору одржаном у част атинских војника погинулих у Пелопонеском рату. Говор је у потпуности сачуван захваљујући Тукидиду који је Перикла назвао „првим човеком Атине”.