Шангајска организација за сарадњу

Шангајска организација за сарадњу (上海合作组织; трад. кин. 上海合作組織, пин. Shànghǎi Hézuò Zǔzhī; рус. Шанхайская организация сотрудничества (ШОС)) је евроазијска политичка, економска и безбедносна организација основана 2001. године у Шангају од стране лидера Кине, Казахстана, Киргистана, Русије, Таџикистана и Узбекистана. Изузев Узбекстана све остале државе су биле чланице Шангајске петорке (основане 1996) а након пријема Узбекистана 2001. организација је добила садашње име. Индија и Пакистан придружили су се организацији 2017 године.[1] Чланови су:

Шангајска организација за сарадњу
Shanghai Cooperation Organisation
上海合作组织
Шанхайская организация сотрудничества
(SCO / ShOS)
SCO logo.png
Лого SCO-а
Shanghai Cooperation Organization after 2022 Samarkand Summit.png
  чланови
  посматрачи
  преговарачи
Датум оснивања26. април 1996.
2001. под садашњим именом
Типзаједничка безбедносна организација
СедиштеПекинг
 Кина,
Ташкент
 Узбекистан
Чланови
Службени језицикинескируски
Генерални секретарЦанг Минг
Веб-сајтrus.sectsco.org

Државе које нису чланице, али подржавају организацију:Вијетнам, Лаос, Куба, Северна Кореја, Венецуела, Абхазија, Јужна Осетија.

Укупна површина земаља чланица СЦО је 30 милиона квадратних километара, односно 60% територије Евроазије. Укупан број становника у ШОС-у је 1.455 милиона људи (2007), Четврти део светске популације економије. Главни циљеви организације су:јачање стабилности и безбедности у ширем простору који окупља државе учесника, борба против тероризма, сепаратизма и екстремизма, трговине дрогом, економске сарадње, енергетског партнерства, научној и културној сарадњи.[3]

ОбразовањеУреди

У 2009, на састанку у Јекатеринбургу, шефови држава - земље чланице ШОС-а одлучили да доделе статус преговарача Шри Ланци и Белорусији.

28. април 2010. потписали су Меморандум о пружању Белоруски статус преговарача у ШОС-у, да озваничи овај статус за Белорусију.

7. јун 2012, лидери земаља чланица Шангајске организације за сарадњу су потписали одлуку о додели Авганистану статус посматрача у ШОС и одлуку о додели Турској статус преговарача.

Војне активностиУреди

Током протеклих неколико година, активности организације су проширена и повећање војне сарадње, размену обавештајних података и борби против тероризма. Од почетка савеза било је бројник заједничких војних вежби. Прва од њих је одржана у 2003, са првом фазом одвија у Казахстану, а друга у Кини. Од тада Кина и Русија су се удружили за велике ратне игре у 2005 (мировној мисији 2005), 2007 и 2009, под окриљем организације за сарадњу Шангају. Више од 4.000 кинеских војника учествовао на заједничке војне вежбе у 2007 (познат као "мировне мисије 2007"), која је одржана у Цхелиабинск у близини Урала, као што је договорено у априлу 2006, на састанку министара одбране ШОС-а. Руски министар одбране Сергеј Иванов рекао је да ће вежбе бити транспарентни и отворени за медије и јавност. Након успешног завршетка Ратне игре ", руски званичници су почели да говоре о томе да би и Индија требало да уђе у такве вежбе у будућности и ШОС да преузима војну улогу. У мировној мисији 2010, спроведеној од 9-25 септембра на Матибулак полигону Казахстана, више од 5.000 особља из Кине, Русије, Казахстана, Киргистана и Таџикистана спроведе заједничко планирање и оперативне маневре.[4] 4. јуна 2014, у главном граду Таџикистана Душанбе, идеја је доведена да споји резултат од ОДКБ. Та се идеја још увек разматра.

 
Председници држава у мировној мисији 2007 год. Ху Ђинтао, Владимир Путин, Нурсултан Назарбајев и Ислам Каримов

Циљеви организацијеУреди

  • јачање веза између држава чланица, међусобно поверење, пријатељство и добросуседство.
  • развој мултидисциплинарне сарадње у одржавању и јачању мира, безбедности и стабилности у региону, да допринесе изградњи нове демократског, и рационалног међународног политичког и економског поретка.
  • заједнички напори у борби против тероризма, сепаратизма и екстремизма у свим њеним облицима, у борби против трговине дрогом и трговине оружјем, други транснационалних криминалних активности и илегалне миграције.
  • унапређивање делотворне регионалне сарадње у политици, трговини-економији, одбрани, спровођење закона, заштите животне средине, културе, науци, техници, образовању, енергетици, саобраћају, кредитима, финансијским и другим областима од заједничког интереса.
  • олакшица свеобухватан и уравнотежен економски раст, друштвени и културни развој у региону кроз заједничке акције на основу равноправног партнерства за одрживи побољшање животног стандарда и побољшање услова живота народа држава чланица.
  • координата приступа интеграције у светску економију.
  • промовисање људских права и основне слободе у складу са међународним обавезама држава чланица и њиховом националном законодавству.
  • одржавање и развијање односа са другим државама и међународним организацијама;
  • сарадња у спречавању међународних сукоба и њиховог мирног насиља.
  • заједничка потрага решавања проблема који се јављају у XXI веку.
 
Председици држава на самиту ШОС-а у Екатеринбург, Русија 2009 год.

АнализаУреди

Релације са ЗападомУреди

Сједињене Државе су поднеле захтев за статус посматрача у SCO-у, али су одбијене 2005. године.[5]

На самиту у Астани у јулу 2005, са ратовима у Авганистану и Ираку који су наговестили неограничено присуство САД снага у Узбекистану и Киргистану, SCO је затражио од САД да постави јасан распоред за повлачење својих трупа из држава чланица SCO. Убрзо након тога, Узбекистан је затражио од САД да напусти ваздухопловну базу К2.[6]

Извештај из 2007. наводи да SCO није дао директне коментаре против САД или њено војно присуство у региону; међутим, неке индиректне изјаве на прошлим самитима западни медији су посматрали као „танко прикривене нападе на Вашингтон“.[7]

Једна истражитељка Европског парламента је 2015. године изразила своје мишљење да су „институционалне слабости, недостатак заједничких финансијских средстава за реализацију заједничких пројеката и сукобљени национални интереси спречили SCO да постигне виши ниво регионалне сарадње“.[8]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „улога шангајске организације за сарадњу” (PDF). 
  2. ^ Танјуг: Иран постао пуноправни члан Шангајске организације за сарадњу Приступљено 19. 10. 2021.
  3. ^ „САМИТ ЗЕМАЉА ШОС”. NOVOSTI (на језику: српски). 
  4. ^ „Шангајска организацији за сарадњу умањује глобални утицај Вашингтона”. ПРИВРЕДА - РТРС. 
  5. ^ Hiro, Dilip (16. 6. 2006). „Shanghai surprise: The summit of the Shanghai Cooperation Organisation reveals how power is shifting in the world”. The Guardian. Архивирано из оригинала на датум 23. 9. 2014. Приступљено 2019-06-19. 
  6. ^ Varadarajan, Siddharth (8. 7. 2005). „Central Asia: China and Russia up the ante”. The Hindu. Архивирано из оригинала на датум 29. 5. 2009. Приступљено 13. 12. 2007. 
  7. ^ Kucera, Joshua (19. 8. 2007). „Shanghai Cooperation Organisation Summiteers Take Shots at US Presence in Central Asia”. Eurasianet. The Open Society Institute. Архивирано из оригинала на датум 4. 3. 2016. Приступљено 11. 6. 2016. 
  8. ^ Grieger, Gisela (26. 6. 2015). „The Shanghai Cooperation Organisation” (PDF). European Parliament Think Tank. стр. 1. Архивирано (PDF) из оригинала на датум 27. 5. 2019. Приступљено 14. 1. 2018. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди

  Медији везани за чланак Шангајска организација за сарадњу на Викимедијиној остави