Шарбановац (Бор)
Шарбановац је насељено место града Бора у Борском округу. Према попису из 2022. било је 1.311 становника[1] (према попису из 2011. било је 1.624 становника).
Шарбановац | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Борски |
| Град | Бор |
| Становништво | |
| — 2022. |  1.311 |
| — густина | 26 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 57′ 25″ С; 22° 05′ 01″ И / 43.957° С; 22.083666° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 242 m |
| Површина | 50,415 km2 |
.svg)  Шарбановац Шарбановац на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 19373 19379 |
| Позивни број | 030 |
| Регистарска ознака | BO |
Географија уреди
Шарбановац је смештен у јужном делу града Бора, на обалама Шарбановачке реке, 15 километара од Бора, на магистралном путу Београд-Бор. Село је окужено мањим брдима и брежуљцима. Атар села се граничи на северу са Брестовцем и Злотом, на југу Оснићем и Савинцем, на истоку Метовницом, а на западу Сумраковцем. Осим Шарбановачке реке, значајна река је и Црни Тимок на југу атара.
У центру села Шарбановац, налази се Шарбановачка бања са више термоминералних извора сумпорне воде од којих један са топлом водом до 30оЦ.[2]
Село окружује неколико појата: Пађина маре (Велика падина), Фаца (Према сунцу), Огаша сак (Суви поток), Думбрава (Дубрава), Огашу Њестороњилор (Несторов поток), Огаша лу пунђул (Пунђилов поток) и Баба-Јона (Преко Тимока).[3]
Шарбановац је село у коме живи претежно влашко становништво. Од верских слава прослављају Тројице, Св. Илију и Св. Архангела. Већина мештана овог села је запослена у Бору.
У центру села су и дом културе, амбуланта, пошта, библиотека. Осморазредна основна школа која је део ОШ „Станоје Миљковић“ у Брестовцу и која има једно истурено одељење школе у реону Тимок је први пут почела са радом 1866. године, док је нова зграда школе изграђена 1966. године.
У селу се налази и православна црква Св. Тројица која је саграђена 1925.године.
Током летњих месеци, уређена плажа у реону Тимок, око 5 километара од центра села, на обали Црног Тимока је погодно место за риболов и купање.
Етимологија уреди
Назив потиче од влашке речи шарб што значи дивокоза или јелен, јер када су се мештани овог села досељавали приметили су крдо дивокоза и јелена око извора Шарбановачке бање.
У Турским пописима видинског кадилука из 1560 и 1586 год, у Црноречкој нахији која је имала највише насеља на царској Хасовини, помиње се да је Шарбановац имао 5 кућа.
Седамдесетих година шеснаестог века помиње се првобитно насеље које је створено на Селишту. У историјским записима који потичу из 18 века (1718-1739), још из времена Турске власти, ово место се помиње и под именом ”zerrovassina” а под тим именом је забележено и у мапама Аустроугарске.
Легенда каже, (а то је касније прихваћено и као официјелно тумачење), због велике харачи тадашње становништво је масовно напуштало село идући тако ноћу уз Шарбановачку реку, наилазили су на велику маглу и испарења, а око извора је било крдо јелена и дивокоза. Видећи то, решили су да се настане баш на том месту, верујући да је то место најбоље за живот. Данас је на том месту центар села.[4]
Демографија уреди
Према попису из 2022. у Шарбановцу живи 1.311 становник што је за 313 мање (-19,27%) у односу на попис из 2011. када је било 1.624 становника. У насељу има 1.138 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 49,64 година (47,99 код мушкараца и 51,29 код жена).[1]
Према подацима пописа из 2022. у насељу има 468 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,80,[5] а према попису из 2002. у насељу има 555 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,31.
Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
 |
| |||||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 3 | 8 | ||
| 80+ | 21 | 40 | ||
| 75—79 | 34 | 64 | ||
| 70—74 | 59 | 87 | ||
| 65—69 | 69 | 79 | ||
| 60—64 | 67 | 91 | ||
| 55—59 | 65 | 57 | ||
| 50—54 | 63 | 74 | ||
| 45—49 | 67 | 66 | ||
| 40—44 | 56 | 45 | ||
| 35—39 | 60 | 54 | ||
| 30—34 | 60 | 62 | ||
| 25—29 | 34 | 49 | ||
| 20—24 | 34 | 36 | ||
| 15—19 | 44 | 39 | ||
| 10—14 | 45 | 44 | ||
| 5—9 | 43 | 44 | ||
| 0—4 | 37 | 36 | ||
| Просек : | 44,1 | 47,3 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 736 | 138 | 522 | 49 | 27 | 0 |
| Женски | 851 | 84 | 527 | 216 | 24 | 0 |
| УКУПНО | 1.587 | 222 | 1.049 | 265 | 51 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 391 | 53 | 0 | 76 | 132 |
| Женски | 222 | 135 | 0 | 2 | 16 |
| УКУПНО | 613 | 188 | 0 | 78 | 148 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 16 | 8 | 19 | 4 | 39 |
| Женски | 0 | 0 | 16 | 7 | 2 |
| УКУПНО | 16 | 8 | 35 | 11 | 41 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 15 | 9 | 3 | 8 |
| Женски | 1 | 5 | 5 | 11 | 20 |
| УКУПНО | 1 | 20 | 14 | 14 | 28 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 4 | 0 | 0 | 5 | |
| Женски | 2 | 0 | 0 | 0 | |
| УКУПНО | 6 | 0 | 0 | 5 | |
Галерија уреди
- Шарбановац
-
-
-
-
Референце уреди
- ^ а б „Књига 2”. Старост и пол, подаци по насељима (PDF). publikacije.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. 2023. ISBN 978-86-6161-230-5.
- ^ Географска енциклопедија насеља Србије / под руководством Србољуба Ђ. Стаменковића. Београд: Географски факултета Универзитета: Агена: Стручна књига. 2001. стр. е.ј. Шарбановац.
- ^ Дурлић, Паун. „Ворбар”. Ворбар. Приступљено 20. 3. 2022.
- ^ „ŠARBANOVAC | Turistička Organizacija Bor”. Turistička Organizacija Bor |. Архивирано из оригинала 22. 01. 2021. г. Приступљено 2022-04-01.
- ^ Домаћинства према броју чланова - Попис становништва, подаци по насељима, Приступљено 2.8.2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 118. ISBN 978-86-6161-232-9.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
