Шарган (змија)

Шарган (лат. Vipera ursinii) једна је од три змије отровнице на територији Србије, aли потпуно безопасна по човека.

Шарган
Шарган.jpg
Научна класификација edit
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Reptilia
Ред: Squamata
Подред: Serpentes
Породица: Viperidae
Род: Vipera
Врста:
V. ursinii
Биномијално име
Vipera ursinii
(Bonaparte, 1835)
Синоними[2]

Физички изгледУреди

Шарган је најмања европска змија. Просечна величина одраслих јединки креће се између 30 и 50 центиметара. Најдужа јединка може да достигне дужину од свега 50 до 60 центиметара.

Основна боја шаргана креће се од светлосиве до светлобраонкасте у зависности од пола. Има јасно изражене цик-цак шаре које су обично тамнобраон или сивкасте боје. Бочно, дуж леђа налазе јој се браон или црне туфне. Доња страна тела је обично беле или сиве боје. Глава јој је овална са три крупне крљушти. Леђне крљушти имају гребен. Као и код осталих отровница, реп шаргана је краћи у односу на тело.

Мужјаци и женке, осим боје, разликују се и по дужини репа. Мужјаци имају дужи реп у односу на женке.

Зенице шаргана су вертикалне као и код других змија отровница. [3]

РазмножавањеУреди

Шарган је једна је од „најстидљивијих” змија. Највећи део године проводи под земљом или старим корењем дрвећа.

Хладни део године, од октобра-новембра до марта-априла проводи у мировању, зимском сну (хибернација). Мужјаци излазе први, углавном у априлу у завиности од временских услова. Женке се појављују две до три недеље касније. Убрзо након тога ове змије крећу и са парењем.

Не полаже јаја, већ рађа потпуно формиране младе. На свет могу донети од две до седам младих змија дужине од 13 до 15 цемтиметара не тежих од три грама.

ИсхранаУреди

Шаргани се углавном хране зрикавцима и скакавцима, а ређе глодарима и гуштерима.

ОтровУреди

Отров шаргана је слабог интезитета. Бол након уједа ове змије најсличнији је болу након уједа пчеле или стршљена.

РаспрострањеностУреди

Обично избегава места где има људи и склања се када осети вибрације тла. Уколико се осете угроженим, уклупчају се и држе усправно главу. Своје негодовање исказују гласним сиктањем. До уједа најчешће долази када се нагази.

Највише воли планине. Насељава високопланиске пашњаке и ливаде изнад 1500 метара надморске висине.

У Србији ова врсте отровнице је веома мало распрострањена. Углавном насељава станишта на Проклетијама и Шар планини.

Као најређа змија у Србији, шарган је строго заштићен у Србији, ИУЦН статус: ВУ

РеференцеУреди

  1. ^ Joger, Ulrich; Isailovic, Jelka Crnobrnja; Vogrin, Milan; Corti, Claudia; Sterijovski, Bogoljub; Westerström, Alexander; Krecsák, László; Pérez Mellado, Valentin; Sá-Sousa, Paulo; Cheylan, Marc; Plezueguelos, Juan M.; Sindaco, Roberto (2009). Vipera ursinii . The IUCN Red List of Threatened Species. 2009: e.T22997A9406628. doi:10.2305/IUCN.UK.2009.RLTS.T22997A9406628.en. Приступљено 16. 1. 2018. 
  2. ^ McDiarmid RW, Campbell JA, Touré T (1999). Snake Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference, Vol. 1. Washington, District of Columbia: Herpetologists' League. ISBN 978-1-893777-01-9. (volume).
  3. ^ „Српско херпетолошко друштво”. Архивирано из оригинала на датум 28. 04. 2017. Приступљено 20. 05. 2017. 

ЛитератураУреди

  • Golay P, Smith HM, Broadley DG, Dixon JR, McCarthy CJ, Rage J-C, Schätti B, Toriba M (1993). Endoglyphs and Other Major Venomous Snakes of the World: A Checklist. Geneva: Azemiops.
  • Latifi M. The Snakes of Iran. Oxford, Ohio: Society for the Study of Amphibians and Reptiles. 1991. ISBN 978-0-916984-22-9.. (Vipera ursinii, p. 133.)

Спољашње везеУреди