Шаргарепа је одмомаћен колоквијални назив (туђица из мађарског језика) коме у српској науци одговара једино и само ботанички термин мрква (лат. Daucus carota sativus домаћа подврста sativus). То је двогодишња повртарска биљка из породице Apiaceae, чији се корен користи у исхрани.

Шаргарепа
CarrotRoots.jpg
Припитомљен
Научна класификација edit
Царство: Plantae
Кладус: Tracheophytes
Кладус: Angiospermae
Кладус: Eudicotidae
Кладус: Asterids
Ред: Apiales
Породица: Apiaceae
Род: Daucus
Врста:
Подврста:
D. c. subsp. sativus
Триномијално име
Daucus carota subsp. sativus

ОписУреди

 
Шаргарепе разних боја
 
Daucus carota subsp. maximus

Корен мркве је вретенаст, обично наранџасте боје. Стабло домаћих врста обично расте до 20-40 cm. Цветови су јој бели и скупљени у штитасте цвасти. Сеју се у рано пролеће, те током лета и јесени достижу своју пуну висину, а цветају тек наредне године. Дивљи облици имају бео и жилав корен из којег избија до 1 метар висока и разграната стабљика. Припадници рода имају претежно двополне цветове.

Род којем припада обухвата око 60 врста, а најпознатија је управо обична мрква (D. carota), која у природи и култури има велики број подврста. Обична мрква је од свих врста из свог рода и глобално најраспрострањенија. Мркве које нису наранџасте, него пурпурне, жуте или беле боје, обично настају вештачким узгајањем у циљу продаје.

У исхраниУреди

Мрква се користи у свежем стању, барена, конзервирана (укисељена), сецкана сува (као зачин) итд. Карактеристичну наранџасту боју мркве узрокује бета-каротен, који се у организму људи метаболише у витамин А, али само кад су у цревима присутне жучне киселине.[1] Поред тога, мрква садржи и витамине Б и Ц, алкалоиде, етерична и масна уља и органске киселине. Такође је богата влакнима, антиоксидансима и минералима.

РеференцеУреди

  1. ^ Митови и истине о вегетаријанизму Архивирано на сајту Wayback Machine (22. август 2009) (Приступљено: 21. септембар 2009)

Спољашње везеУреди