Шаховске олимпијаде

Olympic Rings.svg

Шаховске олимпијаде су такмичења која се званично организују од 1927. године под окриљем Међународне шаховске федерације ФИДЕ.

Поглед на дворану Шаховске олимпијаде у Торину одржане 2006. године

На шаховским олимпијадама националне екипе држава чланица ФИДЕ такмиче се за златну, сребрну и бронзану медаљу.

Шах није олимпијски спорт, али, однедавно је ФИДЕ чланица Међународног олимпијског комитета (МОК) и повинује се његовим правилима.

Формат такмичењаУреди

Свака шаховска федерација, која је члан ФИДЕ, може да пошаље тим на шаховску олимпијаду. Тим се састоји од пет играча, четири стална и једна резерва. Пре 2008. тимови су имали по две резерве.

На раним олимпијадама сви тимови су играли мечеве са свим осталим тимовима. Како се број тимова повећавао, ово је постало непрактично. Касније су тимови прво играли у групама, а после су се најбољи сусретали у финалу. Од 1976. такмичење се игра по швајцарском систему. Од 2008. први критеријум за пласман су поени из мечева, а не поени по таблама. За победу у мечу добијају се 2 поена, за нерешен резултат 1, а за пораз 0.

Победнички пехари у мушкој и женској конкуренцији су прелазни. До следеће олимпијаде задржава их шаховска организација државе победнице, након чега прелазе у руке наредних победника.

Индивидуалне медаље се додељују најбољим играчима на својим таблама (4+1). У конкуренцији су играчи који су одиграли бар 8 партија, од могућих 11.

Мушке олимпијадеУреди

Мушке олимпијаде одржавају се сваке парне године. Пре Другог светског рата било је периода када су одржаване сваке године.

Одржане су и четири незваничне шаховске олимпијаде: 1924. у Паризу (Француска) и 1926. у Будимпешти (Мађарска), а изузев њих, под називом „шаховска олимпијада“ организована су још два шаховска догађаја: 1936. у Минхену (Немачка) и 1976. у Триполију (Либија). Многи сматрају да је организовање ових „олимпијада“ имало уске политичке циљеве, те их ФИДЕ званично не признаје.

Трофеј који осваја олимпијски победник у мушкој конкуренцији је „Хамилтон-Раселов пехар”, који је дар енглеског магната Фредерика Хамилтон-Расела, и који је први пут додељен на (званично) Првој шаховској олимпијади одржаној у Лондону, 1927. године.

година догађај домаћин злато сребро бронза
1924. Шаховска олимпијада 1924.[1]   Француска
(Париз)
Чехословачка 31 Мађарска 30 Швајцарска 29
1926. Шаховска олимпијада 1926. [2]   Мађарска
(Будимпешта)
Мађарска 9 Југославија 8 Румунија 5
1927. 1. шаховска олимпијада   Велика Британија
(Лондон)
Мађарска 40 Данска 38½ Енглеска 36½
1928. 2. шаховска олимпијада   Холандија
(Хаг)
Мађарска 44 САД 39½ Пољска 37
1930. 3. шаховска олимпијада   Немачка
(Хамбург)
Пољска 48½ Мађарска 47 Немачка 44½
1931. 4. шаховска олимпијада   Чехословачка
(Праг)
САД 48 Пољска 47 Чехословачка 46½
1933. 5. шаховска олимпијада   Велика Британија
(Фокстон)
САД 39 Чехословачка 37½ Шведска 34
1935. 6. шаховска олимпијада   Пољска
(Варшава)
САД 54 Шведска 52½ Пољска 52
1936. Шаховска олимпијада 1936.[3]   Немачка
(Минхен)
Мађарска 110½ Пољска 108 Немачка 106½
1937. 7. шаховска олимпијада   Шведска
(Стокхолм)
САД 54½ Мађарска 48½ Пољска 47
1939. 8. шаховска олимпијада   Аргентина
(Буенос Ајрес)
Немачка 36 Пољска 35½ Естонија 33½
1950. 9. шаховска олимпијада   Југославија
(Дубровник)
Југославија 45½ Аргентина 43½ Западна Немачка 40½
1952. 10. шаховска олимпијада   Финска
(Хелсинки)
СССР 21 Аргентина 19½ Југославија 19
1954. 11. шаховска олимпијада   Холандија
(Амстердам)
СССР 34 Аргентина 27 Југославија 26½
1956. 12. шаховска олимпијада   СССР
(Москва)
СССР 31 Југославија 26½ Мађарска 26½
1958. 13. шаховска олимпијада   Западна Немачка
(Минхен)
СССР 34½ Југославија 29 Аргентина 25½
1960. 14. шаховска олимпијада   Источна Немачка
(Лајпциг)
СССР 34 САД 29 Југославија 27
1962. 15. шаховска олимпијада   Бугарска
(Варна)
СССР 31½ Југославија 28 Аргентина 26
1964. 16. шаховска олимпијада   Израел
(Тел Авив)
СССР 36½ Југославија 32 Западна Немачка 30½
1966. 17. шаховска олимпијада   Куба
(Хавана)
СССР 39½ САД 34½ Мађарска 33½
1968. 18. шаховска олимпијада    Швајцарска
(Лугано)
СССР 39½ Југославија 31 Бугарска 30
1970. 19. шаховска олимпијада   Западна Немачка
(Зиген)
СССР 27½ Мађарска 26½ Југославија 26
1972. 20. шаховска олимпијада   Југославија
(Скопље)
СССР 42 Мађарска 40½ Југославија 38
1974. 21. шаховска олимпијада   Француска
(Ница)
СССР 46 Југославија 37½ САД 36½
1976. 22. шаховска олимпијада   Израел
(Хаифа)
САД 37 Холандија 36½ Енглеска 35½
1976. Шаховска олимпијада 1976.[4]   Либија
(Триполи)
Ел Салвадор 38½ Тунис 36 Пакистан 34½
1978. 23. шаховска олимпијада   Аргентина
(Буенос Ајрес)
Мађарска 37 СССР 36 САД 35
1980. 24. шаховска олимпијада   Малта
(Ла Валета)
СССР 39 Мађарска 39 САД 35
1982. 25. шаховска олимпијада    Швајцарска
(Луцерн)
СССР 42½ Чехословачка 36 САД 35
1984. 26. шаховска олимпијада   Грчка
(Солун)
СССР 41 Енглеска 37 САД 35
1986. 27. шаховска олимпијада   Уједињени Арапски Емирати
(Дубаи)
СССР 40 Енглеска 39 САД 38
1988. 28. шаховска олимпијада   Грчка
(Солун)
СССР 40½ Енглеска 34½ Холандија 34½
1990. 29. шаховска олимпијада   Југославија
(Нови Сад)
СССР 39 САД 35½ Енглеска 35½
1992. 30. шаховска олимпијада   Филипини
(Манила)
Русија 39 Узбекистан 35 Јерменија 34½
1994. 31. шаховска олимпијада   Русија
(Москва)
Русија 37½ Босна и Херцеговина 35 Русија II 34½
1996. 32. шаховска олимпијада   Јерменија
(Јереван)
Русија 38½ Украјина 35 САД 34
1998. 33. шаховска олимпијада   Русија
(Елиста)
Русија 35½ САД 34½ Украјина 32½
2000. 34. шаховска олимпијада   Турска
(Истанбул)
Русија 38 Немачка 37 Украјина 35½
2002. 35. шаховска олимпијада   Словенија
(Блед)
Русија 38½ Мађарска 37½ Јерменија 35
2004. 36. шаховска олимпијада   Шпанија
(Калвија)
Украјина 39½ Русија 36½ Јерменија 36½
2006. 37. шаховска олимпијада   Италија
(Торино)
Јерменија 36 Кина 34 САД 33
2008. 38. шаховска олимпијада   Немачка
(Дрезден)
Јерменија 19/400,5 Израел 18/377,5 САД 17/362
2010. 39. шаховска олимпијада   Русија
(Ханти-Мансијск)
Украјина 19 Русија 18 Израел 17
2012. 40. шаховска олимпијада   Турска
(Истанбул)
Јерменија 19 Русија 19 Украјина 18
2014. 41. шаховска олимпијада   Норвешка
(Тромсе)
Кина 19 Мађарска 17 Индија 17
2016. 42. шаховска олимпијада   Азербејџан
(Баку)
САД 20 Украјина 17 Русија 18
2018. 43. шаховска олимпијада   Грузија
(Батуми)
Кина 18 САД 18 Русија 18
2020. онлајн шаховска олимпијада
(интернет)
Индија, Русија није додељена Пољска, САД
2021. онлајн шаховска олимпијада
(интернет)
Русија САД Кина, Индија
2022. 44. шаховска олимпијада   Индија
(Ченај)
Узбекистан 19 Јерменија 19 Индија II 18
2024. 45. шаховска олимпијада   Мађарска
(Будимпешта)

Најбољи појединачни резултатиУреди

Шахиста Држава Бр. олимп. Партија Победе Реми Порази % Медаље
Михаил Таљ СССР 8 101 65 34 2 81,2 5 - 2 - 0
Анатолиј Карпов СССР 6 68 43 23 2 80,1 3 - 2 - 0
Тигран Петросјан СССР 10 129 78 50 1 79,8 6 - 0 - 0
Исак Кашдан САД 5 79 52 22 5 79,7 2 - 1 - 1
Василиј Смислов СССР 9 113 69 42 2 79,6 4 - 2 - 2
Давид Бронштајн СССР 4 49 30 18 1 79,6 3 - 1 - 0
Гари Каспаров СССР 9 82 50 29 3 78,7 7 - 2 - 2
Александар Аљехин ФРА 5 72 43 27 2 78,5 2 - 2 - 0
Милан Матуловић СФРЈ 6 78 46 28 4 76,9 1 - 2 - 0
Паул Керес[5] СССР 10 141 85 44 12 75,9 5 - 1 - 1
Јефим Гелер СССР 7 76 46 23 7 75,6 3 - 3 - 0
Џејмс Тарџан САД 5 51 32 13 6 75,5 2 - 1 - 0
Роберт Фишер САД 4 65 40 18 7 75,4 2 - 1 - 0
Михаил Ботвиник СССР 6 73 39 31 3 74,7 2 - 1 - 2
Сало Флор ЧСР 7 82 46 28 8 73,2 2 - 1 - 1
  • Напомена: за овај списак узети су у обзир само играчи који су играли на најмање четири олимпијаде.
  • Медаље које су дате у табели су само индивидуалне (не екипне), по редоследу злато-сребро-бронза

Женске олимпијадеУреди

Женске шаховске олимпијаде одржавају се од 1957. године. У прво време, одржавале су се као посебни догађаји. 20. шаховска олимпијада 1972. у Скопљу упоредо је организована и у мушкој и у женској конкуренцији. Од Шаховске олимпијаде 1976. у Хаифи (Израел), упоредо се одржавају мушке и женске шаховске олимпијаде.

Трофеј у женској конкуренцији се зове „Куп Вере Мењчик”. Вера је била први светски шампион у шаху у женској конкуренцији.

година догађај домаћин злато сребро бронза
1957. 1. женска шаховска олимпијада   Низоземска
(Емен)
СССР 10½ Румунија 10½ Источна Немачка 10
1963. 2. женска шаховска олимпијада   Југославија
(Сплит)
СССР 25 Југославија 24½ Источна Немачка 21
1966. 3. женска шаховска олимпијада   Западна Немачка
(Оберхаузен)
СССР 22 Румунија 20½ Источна Немачка 17
1969. 4. женска шаховска олимпијада   Пољска
(Лублин)
СССР 26 Мађарска 20½ Чехословачка 19
1972. 20. шаховска олимпијада   Југославија
(Скопље)
СССР 11½ Румунија 8 Мађарска 8
1974. 6. женска шаховска олимпијада   Колумбија
(Медељин)
СССР 13½ Румунија 13½ Бугарска 13
1976. 22. шаховска олимпијада   Израел
(Хаифа)
Израел 17 Енглеска 11½ Шпанија 11½
1978. 23. шаховска олимпијада   Аргентина
(Буенос Ајрес)
СССР 16 Мађарска 11 Западна Немачка 11
1980. 24. шаховска олимпијада   Малта
(Ла Валета)
СССР 32½ Мађарска 32 Пољска 26½
1982. 25. шаховска олимпијада    Швајцарска
(Луцерн)
СССР 33 Румунија 30 Мађарска 26
1984. 26. шаховска олимпијада   Грчка
(Солун)
СССР 32 Бугарска 27½ Румунија 27
1986. 27. шаховска олимпијада   Уједињени Арапски Емирати
(Дубаи)
СССР 33½ Мађарска 29 Румунија 28
1988. 28. шаховска олимпијада   Грчка
(Солун)
Мађарска 33 СССР 32½ Југославија 28
1990. 29. шаховска олимпијада   Југославија
(Нови Сад)
Мађарска 35 СССР 35 Кина 29
1992. 30. шаховска олимпијада   Филипини
(Манила)
Грузија 30½ Украјина 29 Кина 28½
1994. 31. шаховска олимпијада   Русија
(Москва)
Грузија 32 Русија 31 Кина 27
1996. 32. шаховска олимпијада   Јерменија
(Јереван)
Грузија 30 Кина 28½ Русија 28½
1998. 33. шаховска олимпијада   Русија
(Елиста)
Кина 29 Русија 27 Грузија 27
2000. 34. шаховска олимпијада   Турска
(Истанбул)
Кина 32 Грузија 31 Русија 28½
2002. 35. шаховска олимпијада   Словенија
(Блед)
Кина 29½ Русија 29 Пољска 28
2004. 36. шаховска олимпијада   Шпанија
(Калвија)
Кина 31 САД 28 Русија 27½
2006. 37. шаховска олимпијада   Италија
(Торино)
Украјина 29½ Русија 28 Кина 27½
2008. 38. шаховска олимпијада   Немачка
(Дрезден)
Грузија 18 Украјина 18 САД 17
2010. 39. шаховска олимпијада   Русија
(Ханти-Мансијск)
Русија 22 Кина 18 Грузија 16
2012. 40. шаховска олимпијада   Турска
(Истанбул)
Русија 19 Кина 19 Украјина 18
2014. 41. шаховска олимпијада   Норвешка
(Тромсе)
Русија 20 Кина 18 Украјина 18
2016. 42. шаховска олимпијада   Азербејџан
(Баку)
Кина 20 Пољска 17 Украјина 17
2018. 43. шаховска олимпијада   Грузија
(Батуми)
Кина 18 Украјина 18 Грузија 17
2022. 44. шаховска олимпијада   Индија
(Ченај)
Украјина 18 Грузија 18 Индија 17
2024. 45. шаховска олимпијада   Мађарска
(Будимпешта)

Најбољи појединачни резултатиУреди

Шахиста Држава Бр. олимп. Партија Победе Реми Порази % Медаље
Нона Гаприндашвили СССР (11), Грузија (1) 12 128 94 26 8 83,6 8 - 3 - 0
Надежда Косинцева Русија 5 51 36 13 2 83,3 4 - 0 - 0
Пија Крамлинг Шведска 9 107 71 33 3 81,8 3 - 2 - 2
Софија Полгар Мађарска 4 48 32 13 3 80,2 2 - 1 - 0
  • Напомена: за овај списак узети су у обзир само играчи који су играли на најмање четири олимпијаде.
  • Медаље које су дате у табели су само индивидуалне (не екипне), по редоследу злато-сребро-бронза

РекордиУреди

  • Највећи број наступа имао је мађарски велемајстор Лајош Портиш (20 наступа). Он је освојио и укупно највише поена на олимпијадама — укупно 176½, највише је одиграо партија (260) и остварио највећи број победа (121 победа) од свих играча у историји!
  • Најмирољубивији играч у историји био је румунски велемајстор Флоријан Геогриу — остварио је 125 ремија.
  • Највише екипних медаља освојио је југословенски и српски велемајстор Светозар Глигорић — укупно 11 (од тога, 1 златну, 6 сребрних и 5 бронзаних).
  • Највећи број појединачних медаља (за најбољи успех на првој табли) остварио је совјетски и руски велемајстор, бивши шампион света Гари Каспаров — укупно 11 (7 златних, 2 сребрне и 2 бронзане).
  • Укупан број партија одиграних на шаховским олимпијадама је 73.130. Вође белих фигура победиле су у 27.052 партија (37,0%), завршено је ремијем 24.518 партија (33,5%), док су црни победили у 21.541 партији (29,5%). Просечан успех белих до сада је 53,8%.

ЗанимљивостиУреди

  • Најмлађи и најстарији учесници
Најмлађи учесници шаховских олимпијада били су Ендру Шерман (енгл. Andrew Sherman19. шаховска олимпијада, 1970. у Зигену, Немачка). и Џон Џејреки (енгл. John Jarecki24. шаховска олимпијада, 1980. на Ла Валети, Малта). који су наступали са само 11 година (обојица са Девичанских острва); најстарији забележени учесник био је Бил Хук (енгл. Bill Hook) који се такмичио у својој 81. години на Олимпијади 2006. у Торину, Италија. Био је такође са Девичанских острва!

СтатистикаУреди

Мушкарци
Земља       укупно
1   СССР 18 1 0 19
2   САД 6 6 8 20
3   Русија 6 3 3 12
4   Мађарска 3 7 2 12
5   Јерменија 3 1 3 7
6   Украјина 2 2 3 7
7   Кина 2 1 0 3
8   Југославија 1 6 6 13
9   Пољска 1 2 3 6
10   Немачка[6] 1 1 3 5
11   Узбекистан 1 1 0 2
12   Енглеска 0 3 3 6
13   Аргентина 0 3 2 5
14   Чехословачка 0 2 1 3
15 — 17   Низоземска 0 1 1 2
15 — 17   Шведска 0 1 1 2
15 — 17   Израел 0 1 1 2
18 — 19   Босна и Херцеговина 0 1 0 1
18 — 19   Данска 0 1 0 1
20   Индија 0 0 2 2
21 — 22   Бугарска 0 0 1 1
21 — 22   Естонија 0 0 1 1
Жене
Земља       укупно
1   СССР 11 2 0 13
2   Кина 6 4 4 14
3   Грузија 4 2 3 9
4   Русија 3 3 3 9
5   Мађарска 2 5 2 9
6   Украјина 2 3 3 8
7   Израел 1 0 0 1
8   Румунија 0 5 2 7
9   Пољска 0 1 2 3
10 — 12   Југославија 0 1 1 2
10 — 12   Бугарска 0 1 1 2
10 — 12   САД 0 1 1 2
13   Енглеска 0 1 0 1
14   Немачка[6] 0 0 4 4
15 — 17   Чехословачка 0 0 1 1
15 — 17   Шпанија 0 0 1 1
15 — 17   Индија 0 0 1 1

ИзвориУреди

  1. ^ Под називом: „Шаховска олимпијада“ (појединачна). Ова олимпијада је била незванична пошто је непризната од ФИДЕ
  2. ^ Под називом: „Екипни шампионат“. Организована је као пропратна манифестација, уз ФИДЕ Конгрес, али је ФИДЕ званично не признаје
  3. ^ олимпијада организована из политичких разлога у нацистичкој Немачкој, без признања ФИДЕ
  4. ^ олимпијада позната као против-израелска шаховска олимпијада, организована из политичких разлога. Званично непризната од ФИДЕ
  5. ^ Керес је играо за репрезентацију Естоније на прве три олимпијаде.
  6. ^ а б Укупни резултати Западне Немачке и Источне Немачке.

Види јошУреди

Спољашње везеУреди