Шаћир Шаћири (1964) је албански терориста и један од локалних команданата Ослободилачке војске Прешева, Медвеђе и Бујановца.

Шаћир Шаћири
Датум рођења1964.

Биографија уреди

Рођен је 1. септембра 1964. године у селу Депце, општина Прешево. Као организатор и иницијатор делатности илегалне организације Бајрам Цури, Шаћири је 1982. године пресудом Окружног суда у Врању, осуђен на шест година затвора, од којих је четири издржао у затвору у Лесковцу.

Уживао је подршку већег броја албанских екстремиста са Косова и Метохије и из иностранства, а посебно је дошао до изражаја за време НАТО бомбардовања СРЈ. У то време, имао је директне контакте са лидерима ОВК Хашимом Тачијем, Рамушом Харадинајем и другим терористичким вођама. Био је главни организатор набавке оружја, муниције и лекова које је допремао припадницима ОВК, а такође је учествовао и у пребацивању лица албанске националности са Косова у Албанију, где су обучавани за вршење терористичких дејстава.

Након уласка међународних снага на Косово, постао је заменик команданта 6. РТГ КЗК за подручје Гњилана, али је након шест месеци смењен одлуком Бернара Кушнера, тадашњег шефа цивилне мисије УН на Косову. У том периоду је био и члан Гњиланске групе ОВК која је починила велике злочине на подручју Гњилана у периоду јун - децембар 1999. године.

Један је од главних организатора формирања и деловања ОВПМБ, у оквиру које је заговарао интензивирање терористичких дејстава на подручју општина Прешева и Бујановца. Током 2000. године на подручју општине Прешево, имао је своју командну структуру, преко које је реализовао терористичке активности према српским снагама безбедности. У више наврата истицао се својим екстремним наступима и ставовима, пре свега на састанцима са представницима међународне заједнице поводом демилитаризације ОВПМБ.

Познат је и по изјави коју је дао пролећа 2000. године о стању на југу Србије: Сигурно ће бити рата. Најбоље решење би било да се тај крај припоји Косову. Београду не треба место којим не може да влада. Тамошње становништво ће се суочити са тренутком у којем ће морати да узме оружје и брани се. Успротивио се плану југословенских власти да се Копнена зона безбедности сужи са пет на један километар, при чему је оптужио српску полицију да крши договор о примирју због уласка у село Лучане новембра 2000. године.

Због оваквих ставова и изјава је у првој половини 2001. године провео шест месеци у затвору у америчкој војној бази Бондстил код Урошевца. Након завршетка сукоба на југу Србије отишао је у Гњилане и имао значајну улогу у формирању нове политичке групације Албанаца - ПДП, која углавном окупља бивше припаднике ОВПМБ. Постао је неприкосновени ауторитет екстремне сепаратистичке политике на југу Србије, коју испољава у оквиру Удружења ветерана рата бивше терористичке ОВК, где обавља функцију заменика председника. Од јуна 2001. године налази се на црној листи америчког председника Џорџа Буша, а месец дана касније стављен је и на лису непожељних особа Европске уније. Ухапшен је од стране КФОР - а крајем марта 2004. године на Косову, под оптужбом да је учествовао у мартовским нередима током којих је спаљено 35 српских цркава и убијено десетак Срба, док је више хиљада избегло у Србију.

Литература уреди