Шебој (Erysimum cheiri) је двогодишња или вишегодишња зељаста биљка из фамилије купуса (Brassicaceae). Иницијални ареал распрострањења обухвата Европу и област Медитерана. Због своје орнаменталности, радо је и широко узгајан, па је ареал шебоја човек проширио на источну Азију (Јапан), Америке и Аустралију. У природи се шебој не среће[1], те се претпоставља да је настао вештачки, хибридизацијом у Грчкој[2].

Шебој
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Биномно име
Erysimum cheiri
(L.) Crantz
Синоними

Cheiranthus cheiri L.
Cheiranthus corinthius Boiss.
Cheiranthus muralis (Lam.) Salisb.
Cheiranthus senoneri Held. & Sart.
Cheiri vulgare Clairv.
Erysimum murale Lam.

Опис биљке[3] уреди

Шебој расте у форми полужбуна, висине 20—70 cm. Корен му је вретенастог облика, разгранат и сиве боје. Биљка при основи надземног дела често одрвенела, стабло је разгранато, усправно или устајуће. Листови су издужено ланцетасти, на врху ушиљени. Цветови су густо сакупљени у вршне гроздасте цвасти. Крунични листићи су различито обојени — могу бити жути, наранџасти, златно-мрки, до црвени или љубичасти. Цвета од маја до јуна. Плод је љуска, у којој су семена поређана у једном или два реда. Семе је светломрке боје, округло, величине до 3 mm.

Значај уреди

Шебој се већ у античко доба широко узгајао, и користио у народној медицини у јужној Европи[4]. Поседује антиреуматска, спазмолитичка, кардиотонична, диуретична, експекторансна, офталмичка, пургативна и ресолвентна својства[5]. Садржај есенцијалног уља у цвету је око 0,06%. Ово уље има пријатан мирис кад се разблажи, те се користи у индустрији парфема[5].

Данас се шебој ретко узгаја због лековитог дејства (нпр. у северној Индији, Ираку), већ углавном због своје лепоте, као украсна баштенска биљка. Среће се као мотив у народној и уметничкој поезији на српском језику (нпр. у песми Моја комшиница Алексе Шантића). Српски назив ове биљке води порекло од турске речи (тур. şebboy).

Референце уреди

  1. ^ Tutin TG, et al. (eds.) 1993. Flora europaea, second edition.
  2. ^ USDA, ARS, National Genetic Resources Program. Germplasm Resources Information Network - (GRIN) [Online Database]. National Germplasm Resources Laboratory, Beltsville, Maryland. URL: http://www.ars-grin.gov/cgi-bin/npgs/html/taxon.pl?318992 Архивирано на сајту Wayback Machine (8. мај 2009) (29 August 2008)
  3. ^ Диклић Н. 1972. Род Cheiranthus L. У: Јосифовић М. (ed.) Флора СР Србије III. Београд: САНУ.
  4. ^ Hanelt, P. & Institute of Plant Genetics and Crop Plant Research 2001: Mansfeld's Encyclopedia of Agricultural and Horticultural Crops}-, електронска верзија.
  5. ^ а б Plants For a Future

Спољашње везе уреди